Да ли је на последњој седници отворена Пандорина кутија у иначе пристојној Скупштини АП Војводине? Посланици владајуће већине су решили да препишу рецепт од својих колега из Народне скупштине Републике Србије и злоупотребом пословничких могућности онемогуће остале посланике да до краја мандата ове Скупштине поставе икакво посланичко питање. Укупно 55 посланика владајуће коалиције поставило је 87 посланичких питања, непосредно пред 26. седницу Скупштине Војводине. Она се неће исцрпети бар годину дана, уколико напрасно сами посланици не одустану од истих. Посланички сат иначе траје 60 минута на почетку сваке редовно сазване седнице, а на последњој, одржаној 14.новембра, укупно је постављено пет питања са припадајућим репликама. Постављањем посланичких питања извршној власти, посланици Скупштине врше надзор над њеним радом, што је суштина односа Скупштине, као највишег органа власти у Покрајини и Покрајинске владе, по Статуту АПВ.
Прво на реду било је оно које сам поставио још 2. октобра, а у супротном, у оваквим околностима, не би ни оно стигло на ред. Упућено је било Михаљу Њилашу, покрајинском секретару за образовање, управу, прописе и националне мањине и Потпредседнику Покрајинске владе. Односило се на изостављено решење из модела Агенције за борбу против корупције, везано за именовања чланова надзорних одбора јавних предузећа у Покрајини, која представљају основну трансмисију партијског утицаја на јавна предузећа. Секретар Њилаш није имао одговор на постављено потпитање-да ли ће реаговати уколико му Агенција за борбу против корупције упути препоруку за отклањање ове озбиљне мањкавости Покрајинског антикорупцијског плана, чији је био предлагач. Остао је нем, иако му је Председник Скупштине Иштван Пастор, иначе партијски шеф, дао реч да пружи одговор, што јасно говори о његовом очају и безизлазности ситуације у којој се нашао, у том тренутку видљиве широј јавности.
Друго питање стигло је од посланика СНС, а на адресу Председника Покрајинске Владе, о улагањима у опремање пословних зона у Војводини, са критичким освртом на његове претходнике. Својеврстан хвалоспев Игору Мировићу већ је започет кроз постављено питање, дајући му афирмативни шлаговрт. Мировић се захваљује на „важном питању економског развоја и запошљавања“, а шоу почиње. Шоу који је евидентно замишљен тако да обележи почетак сваке седнице до јуна 2020, сличним удворичким интонирањем, без стварног питања, иако је упитник на крају сваког…
Треће питање је било посвећено тиради о обновљеној путној инфраструктури код Бачког Петровца у дужини од 7 км. Мировић опет захваљује, задовољан јер је почетак седнице искористио за маркетиншки спин, потпуно другачији приказ реалности у вези очајних резултата Управе за капитална улагања, чији је ниво реализације након 9 месеци свега 34%. Ово је тек сутрадан стигло на расправу, након истека преноса РТВ уживо, видљиво само у снимку емитованом у 3 часа ујутру наредног дана. Ово је иначе већ опробан концепт поставке дневног реда, који одлаже теме непријатне за власт за период након 17 часова, када престају преноси седница уживо на РТВ, а наставак се емитује од поноћи до зоре.
Четврто, можемо рећи отужно и свакако наручено питање, односило се на наводњавање, новим констатацијама о успеху, али кроз форму питања. Мировић прихвата шлагворт и наставља бајковит приказ.
Пето “питање” о аферама претходне владе, везаним за дворац Хетерленд, те компарација са честитошћу ове, није било ни заклоњено упитном формом. Мировић није гадљив ни овог пута, те даје за право посланику, надаље мерачи.
Свима је унеколико лакнуло након истека шездесетог минута, у нади да је “трансферу блама” коначно дошао крај, међутим приликом следеће тачке дневног реда расправе о изменама Пословника, отвара се још мучнија дебата опозиције и власти око ових фингираних питања. Опозиција је тада кроз број већ постављених питања и капацитете Посланичког сата, схватила пуну размеру ове гротеске. Тандем гаулајтера Зобеница / Јованов употпуњује овај театар апсурда. Извргавају руглу парламентаризам, аргументима права, формалне могућности да питају шта год мисле и желе, аргументом једнакости свих посланика у сали без обзира на бројност, те Председником Скупштине на својој страни кад год затреба. Завршило се врло непријатним дисциплиновањем ЛСВ, коалиционог им партнера у већем броју локалних самоуправа, те вишеструким понижавањем њиховог двојног и амбивалентног статуса у Новом Саду и АПВ.
Тако и грађани Вршца остају ускраћени за одговоре на питања посланика ДЈБ Дејана Максимовића. Јавност неће сазнати када ће бити поправљен лифт у општој болници у Вршцу, који већ 6 месеци не ради, па болничко особље преноси у ћебадима болесне и мртве људе степеницама. Једино што је управа болнице предузела у решавању овог проблема јесте лепљење обавештења о томе да је снимање у болници забрањено. Јавност у Вршцу неће сазнати ни да ли ће после 16 година Градски парк у Вршцу коначно добити статус заштићеног добра. Да ли ће Покрајинска влада предлог за заштиту упутити Скупштини АП Војводине на усвајање, или ће га вратити Покрајинском заводу за заштиту природе, на прекатегоризацију, те упутити на усвајање граду Вршцу. Такође, јавност у АП Војводини неће сазнати да ли ће и када Скупштина Војводине разматрати извештај о спровођењу плана управљања отпадом. Овај извештај требало је да се усваја једном годишње, али није разматран никада до сада. Уместо одговора на ова важна питања, до краја мандата, слушаћемо хвалоспеве и испразне говоранције владајуће већине.
Распомамљеност СНС последица је свести о паду рејтинга у АПВ, па је на делу покушај затварања сваког канала комуникације опозиције ка јавности. Опозиција ће, уколико се ово настави, смоћи снаге да заједнички убудуће бојкотује Посланичке сате, а можда чак и саме седнице, због даљег пословничког унижавања највишег органа власти у Покрајини. Свако зло има и неко добро, па нека овог пута то буде свест о потреби заједничког техничког договора око црвених линија даљег рада овакве Скупштине.
Александар Зеленски
посланик ДЈБ у Скупштини АПВ
Коментариши