Хана Адровић, потпредседница странке Доста је било, у великом интервјуу за штампано издање Блица говори о изборима, референдуму, учинку Владе Србије и спољној политици. Она је критиковала и гласање Србије у УН за резолуцију којом се осуђује Русија.
Кандидат сте за посланицу коалиције „Суверенисти“, због чега сте преломили да седнете
у скупштинске клупе?
Иако сам у централи покрета “Доста је било” била активна и пре избора 2016. године, озбиљније
сам почела да размишљам о укључивању у политику тек 2017. године када ме је позвао
Саша Радуловић и рекао ми: “Ја мислим да ти треба да направиш једну емисију за младе”.
После месец дана сам почела са снимањем емисије “Нешто другачије” која је од тада
наређала ево већ 137 епизода и угостила неке од највећих звезда музичке, филмске, па и
политичке сцене. Најзначајнији позив који сам добила од Саше уследио је 2019. године када
ми је саопштио да ће поднети кандидатуру за повратак на место председника Доста је било и
да ме жели у свом тиму као потпредседницу, задужену за младе.
Хоће ли се састав парламента после избора променити, очекујете ли да посланичку
заклетву положи буде више представника опозиције међу којима и Ваша странка?
Сигурна сам да ће Суверенисти ући у парламент и очекујем да ће у њему бити већи број
опозиционих странака, поготово што овог пута неће бити бојкота. На промену у саставу
парламента ће утицати и пад подршке владајућим партијама, која је резултат ограничавања
слободе грађана током пандемије, манипулације резултатима референдума и подршком
резолуције УН против Русије.
Због чега би бирачи требало да гласају за вашу коалицију? Шта је оно што ви нудите, али
не и остали?
Суверенисти су против уласка у Европску унију и залажу се за очување Косова и Метохије у
саставу Србије. Глас за Суверенисте је гарант да ће референдум о промени устава бити
поништен, да ће ковид сертификати бити укинути и да слобода и приватност грађана никада више
неће бити угрожени као што су били током пандемије. Иако се са нама се по овим питањима
не слажу ни глобалистичка власт, ни глобалистички део опозиције, показали смо да можемо да
истрајемо у таквој борби, чак и када смо усамљени и зато мислим да ћемо добро представљати
све оне грађане којима су ова питања од суштинске важности.
На којим изборима очекује боље резултате, парламентарним или београдским?
Тешко је предвидети с обзиром да је већина истраживања јавног мњења прилично сумњива.
Анкете се много разликују, а у неким чак нисмо ни наведени као опција, што је апсурдно и
комично. Мислим да ћемо бити највеће изненађење ових избора у односу на та истраживања
која више служе за креирање него за истраживање јавног мњења. Наш коалициони партнер Здрава Србија ужива велику подршку у западној Србији, док наш други коалициони партнер,
покрет Живим за Србију, представља значајну снагу у Београду.
Бранка Стаменковић је кандидат „Суверениста“ за председницу Србије. Какве су јој
шансе у односу на друге кандидате и Вучића, за којег многи кажу да је највећи
фаворит?
Као неко ко је у политику ушао тек након тридесетогодишњег радног стажа у реалном
сектору и неко ко је читав свој век живео и живи међу народом – Бранка Стаменковић је
најбољи кандидат да допре не само до опозиционих гласача већ и до меких гласача власти и
апстинената. Од свих кандидата, Бранка једина може да победи Вучића у другом кругу јер
као жена из народа може да мотивише бираче ширег политичког спектра.
Какве су Ваше прогнозе, хоће ли се председничка трка завршити у првом кругу или очекујете и други круг?
Активно радимо на томе да подигнемо излазност како би дошло до другог круга. Уверена
сам да ће избори ићи у други круг из разлога што нам је референдум показао да је власт
рањива и да је могуће победити је уз добру контролу бирачких места. Неопходно је да у
првом кругу изађе што више грађана и да се обезбеди довољан број контролора.
Шта је највећа замерка влади СНС?
Напредњаци су након доласка на власт наставили политику претходне власти која подразумева
ослањање на стране инвестиције, политику “ЕУ нема алтернативу” под чијим плаштом смо
временом постали колонија за немачку индустрију у којој су грађани само јефтина радна
снага. Замерам им пре свега што нису обезбедили услове који би задржали младе да остану у
земљи. Такође им замерам што су на битне позиције ставили неспособне кадрове, што су
потписали Бриселски споразум и што су уводили ригорозне мере током короне.
Постоји ли нешто за шта можете да кажете да су позитивно урадили?
Тешко је рећи с обзиром на све афере које су их пратиле. Позитивно је и то што се граде путеви,
али то што се граде уз велику корупцију и то што не гради домаћа грађевинска индустрија већ
све дајемо странцима је погубно за нашу економију.
Какав је Ваш став према кризи у Украјини?
Лично ми је много тешко када видим људе који напуштају своје домове бежећи од рата који
велике силе, уз саучесништво њихове корумпиране власти, воде преко њихових леђа.
Сукоб у Украјини није сукоб између грађана Украјине и Русије, већ сукоб између НАТО и
Русије који се дешава преко леђа и живота грађана Украјине. Марионетски политичари у Украјини
су предали суверенитет сопствене земље у руке страних амбасада које користе Украјину и
њене грађане као топовско месо за обрачун са Русијом. Србија не треба да стаје на
страну НАТО у овом сукобу.
Србија не треба да учествује у сукобу великих сила преко леђа и живота грађана Украјине.
Србија треба да води рачуна о својим интересима и да се не меша тамо где не може ништа
да промени. Србија нажалост не може да помогне грађанима Украјине. Србија је и сама била
жртва геополитичких игара великих сила.
Сукоб великих сила преко леђа грађана Украјине би требало да послужи као упозорење свим
слободарским народима које су последице по народ када допусти сопственим политичарима
да постану марионете и дворске луде амбасада страних земаља.
Србија је подржала резолуцију УН, али није увела санкције Русији. Како гледате на такав
став?
Прикључивање Србије земљама које су у Уједињеним нацијама резолуцијом осудиле Руску
Федерацију представља огромну грешку актуелних српских власти. Суверенисти су против
увођења санкција Русији, и залажу се за укидање санкција Белорусији. Власт је гласањем за
резолуције УН дала подршку НАТО-у, а наш став је да је требало да останемо по страни у
овом сукобу великих сила. Подршком резолуције УН власт је повукла ризичан потез који може
да утиче негативно на нашу борбу за одбрану Косова и Метохије. Надам се да ово неће
испровоцирати Русију да одустане од вета у Савету безбедности УН и од подршке Србији у
борби за територијалну целовитост.
Коментариши