Ауторски текст Спољна политика

Банкарски глобализам у Давосу и наш председник СНС-а

У Давосу се сваке године састају банкари, индустријалисти, тајкуни, пажљиво одбрани политичари, уредници медија, технократе, економисти и активисти за које глобалисти процењују да су им корисни. Тај “Светски економски форум”, како га зову, је добра прилика за дружење и промосивање заједничког интереса: сопственог интереса.

Ове године председник СНС-а је позван да одржи говор на тему “Слобода медија у кризним ситуацијама”. Морамо признати и да је заслужио. То је као да принц у Саудисјкој Арабији држи говор о слободи жена. Да ли мислите да организатори у Давосу не знају шта Вучић ради у Србији? Да је ово грешка?

Ваља нам се пробудити. Вучићев говор није њихова грешка, већ њихова намера. Без њихове подршке не би било ни Вучића. Глобализам показује своје право колонијално лице.

Глобалисте не интересује демократија. Не интересује их слобода медија. Не интересују их изборне крађе. Интересује их колонијализам и послушне аутократе.

Када људима кажете глобализам, они мисле на романтично повезивање људи: сви смо ми грађани света. Глобализам је у ствари банкарски глобализам контроле и урушавања демократије. Левичари кажу неолиберализам. У ствари је у питању неоколонијализам – економски колонијализам.

Главни сукоб унутар запада данас је сукоб између политичких опција које подржавају банкарски глобализам и опција које воде политику суверенитета земаља. Глобалисти владају од другог светског рата до данас, контролишу новац и угрожавају демократију у целом свету.
Запад захвата талас суверенизма. ЕУ са ЕЦБ која штампа евро је пројекат банкарског глобализма. Трампова суверенистичка политика је ближа Кини и Русији.
ДЈБ води државотворну политику. Европи није потребан ЕУ. Европи је потребна сарадња суверених држава.

Саша Радуловић

Саша Радуловић

Рођен 1965. године. Одрастао у Сарајеву где завршио основну и средњу школу и Електротехнички факултет 1989. године, смер аутоматика и електроника. Након дипломирања добио је посао у Сименсу у Немачкој где је радио на нуклеарним електранама. Каријеру је 1993. наставио у Канади и САД где је био је активни учесник бума Силицијумске долине. У Србију се вратио 2005. године.

Са Верицом Бараћ и Мирославом Миленовић борио се против корупције и радио на случајевима 24 пљачкашке приватизације. Био је финансијски експерт тужилаштва за стечај и берзу, држао тренинге за тужиоце и полицијске инспекторе за привредни криминал. Пет месеци био је министар привреде у Влади Србије и за то време спречио пљачку браћеВучић, Синише Малог, Млађана Динкића, који су наставили тамо где је Тадићева власт стала.

Уверио се да је Александар Вучић центар корупције, изашао из Владе и са сарадницима основао покрет “Доста је било” чији је циљ да победи и уведе систем, правну државу јаких институција и слободних медија, заустави партијско запошљавање, уведе транспарентност и чисте рачуне.

Саша Радуловић је доказано највећи борац против режима Александра Вучића и партократије која убија Србију. Ако Александар Вучић некога не сме да погледа у очи, онда је то Саша Радуловић. Спречио га је у пљачки тада, спречиће га у пљачки и сада.

3
Оставите коментар

avatar
2500
2 Comment threads
1 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
3 Comment authors
goran j.cvikoМладен Recent comment authors
најновији најстарији
Младен
Гост
Младен

Одличан текст. Банкарство и монетарна политика све више у фокусу. Тако и треба. И пореска је битна, али није довољна јер се бави расподелом постојећег. Не говори нам ништа о новом новцу, а без њега нема развоја привреде, тј. раста промета и куповне моћи. Запошљавање је такође вид промета (размене).

Што се самог текста тиче, имам само једну сугестију/исправку.

Евро јесте пројекат банкарског глобализма, али нису централне банке те које стварају новац, већ то раде пословне банке и то у жиралној (безготовинској) форми која је већ дуго времена доминантни облик новца, а после га по потреби мењају за кеш (готовину) код централних банака. То не умањује моћ ЦБ да кроз процес (де)регулације банкарског сектора оне имају последњу реч, али чисто технички гледано, централне банке заиста не креирају новац. Изузетак је, и то само мањим делом у укупној доларској маси, амерички ФЕД када купује државне хартије од вредности. Са друге странке, ни ЕЦБ и ЦБ Јапана то не раде.

Конкретно, ни један једини евро из тзв. програма квантитативног олакшања (куповина банкарске активе од стране ЕЦБ мерена десетинама милијарди) није ушао у оптицај, јер су паре завршиле на рачунима пословних банкака који се воде код ЕЦБ. То је такозвани међубанкарски промет. Новац је ту ван промета (практично непостојећи, јер само служи да испегла лоше билансе банака) и самим тим нема утицаја на промет и цене. Једини битан, тј. прави новац је онај на рачунима небанкарског сектора (привреде и грађана), а он у промет улази искључиво преко пословних банака, тако што га дословно креирају из ваздуха сваки пут када некоме одобре кредит и не само то, већ и када купују девизе или хартије од вредности.

cviko
Гост
cviko

Ovaj kratak tekst Saše Radulovića mogao bi biti uvod
u ono što se dešavalo ove godine u Davosu.
Ako Saša Radulović nađe vremena i ima inspiracije ,JAKO BI DOBRO BILO DA NAPIŠE na ovu temu
nekoliko sažetaka.
/
Ja sam suviše sitan i nemam nikakav sakupljen materijal da bih nešto
bitno znao napisati.
/
Ono što vidim to je da je Davos
maglovito definisan kao „svetski ekonomski forum“
moto foruma u Davosu je „predani da poboljšaju stanje na svetu“
ALI VIDIM I OSEĆAM
kako je to svetski forum (???) kada tu dolaze samo probrani milijarderi,
da gospoda milijarderi, od kojih 1500 njih, svojim avionom dolazi u Davos,
i da oni prolivaju krokodilske suze o brizi za NARODE SVETA,
a 25 od njih ima više bogatstva nego 50% stanovnika sveta.
I da „oni plaču “ kako mi ne prihvatamo „POZITIVU globalizma“
/
KADA SE U DAVOSU „isplaču i kaju se “
pa se vrate kući da se BOGATE,
surovo se bore PROTIV SUVERENITETA ZEMALJA,
jer je suverinetet KOČNICA ZA EFIKASAN RAZVOJ,
borba protiv partija koje BRANE SUVERENITET,
putem „NGO“ otvoreno se mešaju u unutrašnju politiku (Makedonije,Mađarske,Poljske,Ukrajine,Slovačke,Italije…)
uz obavezna pomoć kontrolisanih medija pišu da narod živi dobro,
NGO se prikazuju kao paćenici i oslobodioci.
u parlamentu EU 226 poslanika drže u šaci
(itd. ima misli ali ne smem pisati)

goran j.
Гост
goran j.

Mene jako ipresionira tehnika preuzimanja jedne drzave. Naime oni koriste tehniku slicnu onoj kada umetnik pravi brod u flasi. Sve se osmisli van flase, naprave sastavni delovi dovoljno sitni da ih flasa moze „progutati“ i onda kroz dugo vreme ubacuju unutra. Flasa se i ne stigne okrenuti a u njoj se nadje brod.