Мој твит изазвао је лавину реакција, коментара, пријатељских и непријатељских расправа, предлога како би требало да се понашамо и примедби шта се људима допада или не допада. Пријало ми је да разговарам са људима, посебно са онима који су у старту напали Доста је било. Желела сам да чујем другачије мишљење. Желела сам да разменимо ставове, колико год се они разликовали.
НИГДЕ нисмо ушли ни у један једни трули коалициони споразум,доследни и верни својим принципима до краја! Са штитом или на њему @DostaJeBilo
— Olivera Jovic (@lepred) July 10, 2017
Некима смета Саша Радуловић. Неки мисле да смо арогантни. Неки нам спочитавају како се понашамо као најјача опозициона странка а сматрају да то нисмо. Неки кажу да смо толико моћни да распарчавамо опозицију. Неки предлажу да саслушамо предлоге других јер их, забога, до сада нисмо слушали. Неки сматрају да се понашамо као да све знамо, а нигде нисмо показали то своје знање. Називају нас “Вучићевим тројанцима”. Председнички избори, тек ту имамо згодну тачку за пљување и „аналитику“ будућих београдских и парламентарних избора.
Неки кажу да немамо програм. Неки кажу како су нам политичке идеје супер, али да наш народ није „зрео“ за те идеје, поготову за идеју транспарентности. Неки кажу да нас људи који чине већину бирачког тела у Србији, који седе испред задруге и пију пиво размењујући политичко мишљење, не воле. Неки кажу да нас народ не препознаје.
Предлажу нам да бирамо неки други пут. Кажу нам да смо исувише тврди, да не пристајемо на компромисе. Да би требало да прихватимо реалност. Кажу да је политика вештина могућег, а да нас наша политика неће довести до „освајања власти“. (Колико мрзим ту дефиницију – “Служење народу” је прави израз.) Да нећемо прећи цензус. Да никада нећемо доћи у прилику да применимо своје политике.
Када питам: “Имате ли неку примедбу на наш рад у Народној скупштини РС? На поднешене предлоге Закона? Амандмане? Рад посланика у Одборима?„ – нема одговора. Није згодно за пљување. Када питам „Шта предлажете? Које је ваше решење?“ – добијам општа места и флоскуле.
Нико ми није одговорио на питање КОЈИХ то делова својих принципа би требало да се одрекнемо не би ли постали „прихватљиви“? Које црвене линије да прецртамо ради вишег циља?
Има ли етика цену? Да вас подсетим, етика је филозофија морала. А морал једног друштва формира се путем опште прихваћених друштвених вредности. Мени се чини да је морал у нашем друштву постао непожељна особина. Овде је пожељно прилагодити се. Не таласати. Не постоје границе, па се тако Борис Тадић може изљубити са Ивицом Дачићем у оквиру „историјског помирења“. Бивше перјанице и кадрови ДС-а могу групно да пређу у СНС и буду начелници, градски менаџери, шта год им падне на памет. Људи који су пљачкали у процесу приватизације, који су нелегално куповали огромну друштвену имовину сада су прихватљиви „партнери“ јер кампања мора некако и да се финансира, зар не? Прихватљиво је да Млађан Динкић седи у кабинету председника (владе или државе, небитно је, јер СНС ионако не поштује законе) и управља „арапским“ инвестицијама.
Мени је ово неприхватљиво. Као што је и свима у Доста је било.
Сматрам да није све на продају, да деца и отаџбина немају цену, да повијањем постајеш врба коју, додуше, не ломи ветар, али читав живот она остаје погурено стабло поред реке. Радије ћу бити храст. Радије ћу се борити. Радије ћу остати своја, па макар била изопштена из тог „напредног“ друштва, него да погазим принципе и вредности који ме одређују као особу. А наше су црвене линије политике врло једноставне:
- ВЛАДАВИНА ПРАВА
- НЕЗАВИСНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ СИСТЕМА
- СЛОБОДА МЕДИЈА
- УКИДАЊЕ ПАРТИЈСКОГ ЗАПОШЉАВАЊА
- ПОТПУНА ТРАНСПАРЕНТНОСТ РАДА ДРЖАВЕ
- ПОШТОВАЊЕ ЉУДСКИХ ПРАВА
Ово је наш систем вредности. Зашто ово није прихватљиво другим актерима на политичкој сцени? Не знам и не желим да нагађам.
Али знам следеће:
Када бираш између два зла
Твој избор је и даље – зло.
Видиш, ствар је у томе што једно „неопходно“ зло које одабереш
Неминовно води ка следећем
Све док једнога дана
Више не можеш да разликујеш
Шта је заиста неопходно, а шта је просто средство за остварење циља.
А када се то деси
Готово је.
Постао си чудовиште.
Оливера Јовић
Чланица Главног одбора
Председница градског одбора Лесковца за Јабланички округ
…svaka ti je na mestu, samo hrabro
Ja se upljuvah na facebook-u sa slabim odzivom, hajde još i ovde da oprobam. Možda ovde odgovara neko sa dignitetom.
Gospođo (ili gospođice) Olivera, sve vreme se mi, koji podržavamo DJB, SLAŽEMO sa Vama. Jedino se izgleda Vi (DJB) ne slažete sa nama.
Pišete upravo ono što mi želimo da realizujete, ali se to baš i ne dešava. Kažete da nema savijanja, a UPORNO se kontaktira SJ. Jel to onaj što Vas je zavlačio na predsedničkim izborima, lagao, posredno čak i napadao? JESTE, naravno da jeste.
E sada me zaista dobro pročitajte:
SVI KOJE JA POZNAJEM, a većinu sam lično JA ubedio da Vam povere svoj glas sada traže od DJB da JAVNO STAVI TAČKU na sve pregovore i razgovore sa SJ. Mi NE ŽELIMO i NEĆEMO da glasamo za njega. On je jedan od mnogih koji su godinama učestvovali u varanju nas miliona koji živi u ovoj državi. NEMATE dobijeno blanko pravo od mene i verujte mi, velike većine ljudi koji Vas podržavaju da naši glasovi u bilo kojoj varijanti idu SJ. Od nas možete dobiti najvernije glasače samo ako JAVNO, JASNO i NEDVOSMISLENO kažete da sa tom bagrom (da ne kažem džukelama) nemate nameru da sarađujete ne sad, nego NIKADA. Kažite narodu da sa njima ne možete demontirati sistem, ne zato što Vi tako želite, nego zato što je to TAKO, a to pokazuje i istorija. Spremni smo DESET GODINA da glasamo za Vas i čekamo tu potrebnu pobedu, a nismo spremni ni sekund jedan da glasamo uzalud i gubimo vreme. Lakše nam je glasati za Belog, pa čak i za Dveri, nego u bilo kom obliku podržati Sašu Jankovića iza koga stoji sva ona nesreća koja je zadesila Srbiju zadnjih 20 godina! Svi oni zajedno da se dogovore, mi ćemo VAMA dati glas, ali SAMO ukoliko zaista stojite iza svega što ste sami napisali.
p.s. Imate na facebook-u u zadnjih nekoliko dana toliko mog teksta koji sam napisao, a koji, na žalost, izgleda mi niko dovoljno relevantan pročitao nije. Čak sam i gospodinu Raduloviću poslao vrlo kratku poruku da samo obrati pažnju na veoma nestabilnu trenutnu polemiku, ali sam i tu ostao bez odgovora. Postavio sam nekoliko pitanja, a nisam dobio nijedan odgovor! (da li Vam je poznata situacija i da li onda imate uopšte obraza da ne reagujete, a očekujete saosećanje bilo koga kada Vam to rade ovi razbojnici na vlasti).
Ja nisam stekao utisak da DJB nekoga kontaktira “uporno” već samo kontaktira jer je saradnja u politici neminovnost. Niko nema toliko jaku podršku građana da može sam da bude na vlasti tako da se saradnja pre ili kasnije neizbežna. DJB je lepo rekao uslove ispod kojih ne ide i uputio iskren poziv svima da se napravi neki dogovor ako je moguće. Ako nije moguće, izaći će samostalno na izbore i to je to. U obe varijante oni ne krše svoje principe i vrednosti jer ne pristaju na kompromise. Ili zdrava saradnja ili nikakva. Što se tiče lično SJ persone, neki ga vole, neki ga ne vole ali nije pošteno da ti ovde nastupaš “u ime naroda” kome se SJ ne sviđa pa da deliš packe ako neko hoće da sarađuje sa njim. S obzirom da nisi ovlašćen nikoga da zastupaš, ti lepo govori u svoje ime, ok, razumemo, SJ ti se ne sviđa, nekom drugom se sviđa i šta ćemo sad? Ajde da ljubav ostavimo po strani, politika je posao gde se gledaju interesi i apsolutno je dobra stvar ako se ljudi koji idu u istom smeru udruže jer su tako jači. Naravno, nema kompromisa, samo poštena, fer i transparentna saradnja. Što se mene tiče, mislim da na sledeće izbore DJB izlazi sa odličnom pozicijom. Potpuno je sve jedno da li će nastupiti samostalno ili u nekom dogovoru (ako drugi pristanu) jer su za oba slučaja dobro pripremljeni. Imaju dobru ekipu ljudi, imaju dobar program, poslednjih meseci su uradili pravu revoluciju u pravljenju infrastrukture i organa stranke tako da apsolutno nemaju čega da se boje. Ponajmanje imaju razlog nekoga da mole. Generalno se DJB na političkoj sceni smatra nezgodnim saigračem i malo se izbegava saradnja sa njima ali, ko god ima poštene namere i želju da ovo društvo izvuče iz kanala, neće imati apsolutno nikakav problem sa DJB, dok ovi drugi, e pa tu se slažem da je DJB vrlo nezgodan saigrač ili protivnik, šta god.
Zaštićeni svedoku, Sale vam je sve lepo rekao pa ne bih to da ponavljam. Jednu stvar ću samo da kažem: nemate pravo da ZUCNETE dok ne odgovorite argumentovano, tačku po tačku, citirajući izvore i nudeći relevantne dokaze kako je to S.J. “jedan od mnogih koji su godinama učestvovali u varanju nas miliona koji živi u ovoj državi”. Izvolite, dokumentujte to, u suprotnom možete biti tuženi od strane S.J., valjda vam je to jasno. I još samo nešto: u najmanju ruku je nepristojno, a u najgorem slučaju je rodna diskriminacija pitati jednu ženu da li je gospođa ili gospođica. To se vas ne tiče. Ko je vas ikada pitao za vaš bračni status? Krajnje je vreme, muškarci, da vam to dopre do pameti!
Ana, da Vam odgovorim za spominjanje rodne ravnopravnosti. Ja NIJEDNOM rečju nisam PITAO g-đu (ili g-đicu) Oliveru za njen status. Obuhvatio sam obe moguće varijante i ISKAZAO poštovanje tim činom. To što Vi to ne vidite je DO VAS i Vašeg tumačenja. I treba da Vas je sramota što iskrivljujete ono što sam napisao, ali to mogu da vide BAŠ SVI koji su ovde “prisutni”.
Ukoliko i dalje mislite da sam bilo šta napisao što vređa autorku teksta, to bih već povezao sa nekim drugim stvarima, a da Vam to kažem, zaista bih postao nekulturan, onako kako ste već ispali Vi.
Što se tiče moguće tužbe od strane SJ, jako bih voleo da me tuži, ali na žalost, to se sasvim sigurno neće desiti. Jednostavan razlog za to je njegovo VIŠEDECENIJSKO aktivno učešće u politici. Šta Vi želite da Vam ja dokumentujem? Da je bio u Vladi PRE 2000? Pa jeste. Sedeo sa Vučićem u istoj. Konkretno, 1997. godine (ili 1998.) počinje da radi u Ministarstvu za omladinu i sport kao stručni saradnik. Sekretar Saveznog ministarstva sporta postaje 2000. godine, a već naredne – pomoćnik saveznog sekretara za sport i omladinu. Od 2003. radio je kao nacionalni pravni savetnik u Odeljenju za demokratizaciju Misije OEBS-a u Beogradu. Na funkciju zaštitnika građana poslanici Skupštine Srbije izabrali su ga 29. juna 2007. godine.
Kao zaštitnik građana je počeo da radi svoj posao javno tek kad je SNS preuzeo vlast. Do tada ga nismo skoro ni čuli ni videli!!!!
A i zašto bi? Pa DS ga je i postavio na to mesto kao svog čoveka. Sigurno ga nisu slučajno izabrali!
Da li znate da mu se prijatelj UBIO iz njegovog pištolja u njegovom stanu? Ne dovodim uopšte u pitanje ništa drugo, ali ovo je apsolutno tačna činjenica. E sad, koliko ljudi ima pištolj (sa municijom) kod kuće i ZAŠTO? Kako se dogodi da ti neko ostane sam kod tebe u kući, nađe taj isti pištolj i ubije se? I dalje ne dovodim u pitanje njegovu direktnu odgovornost za samoubistvo, ali indirektna je OČIGLEDNA.
Mislim da je ovoliko dovoljno za Anu. A sada malo i Saletu da odgovorim:
napisali ste: “ok, razumemo, SJ ti se ne sviđa, nekom drugom se sviđa i šta ćemo sad?”
ok, razumem i ja tebe da ti se ne sviđa Vučić, ali MNOGIMA se baš jako sviđa. I ŠTA ĆEMO SADA?
Dalje ste napisali: “politika je posao gde se gledaju interesi”
Posao? Interes? Interes naroda je potpuno definisan, a DJB javno propagira da im politika NIJE posao. I ŠTA ĆEMO SADA?
Eto, baš me nije mrzelo da malo ćaskamo, a može li sada neko RELEVANTNIJI da se uključi u diskusiju?
Vi ne vidite da niste iskazali poštovanje tim činom, već upravo suprotno, jer ste tom zagradom i nagađanjem statusa pozvali sve one koji to pročitaju da promišljaju o nečemu što NIJE I NE SME BITI PREDMET NIČIJEG INTERESOVANJA, kao što nije predmet ničijeg interesovanja da li ste vi neženja ili šta god. Ne živimo u devetnaestom veku i pokušajte da se s tim pomirite. Moramo da prihvatimo norme koje je prihvatio civilizovan svet. A što se ostalog tiče, možete slobodno da se uhvatite ruku podruku sa Vučićem i njegovim nakaradnim spodobama pa zajedno guslajte o pištolju i ostalim gnusobama ne libeći se da upropaštavate tuđe živote kako vam zgodno.
Ovo što pričate o odnosu prema ženama bi bilo bolje da angažujete neko stručno lice. Ja nisam merodavan da Vam ukazujem na fobičnosti koje pokazujete.
A sve ono o Jankoviću je iz NJEGOVIH izjava i zvanične biografije.
A o Vučiću, nakaradnim spodobama, guslanju i ostalim gnusobama se konsultujte sa veoma stručnim licem iz prvog pasusa. Ja vam zaista ne mogu pomoći. Nisam od medicinske struke…
Текст је одличан!
Још само да људи схвате колико је све то важно.
Срдачан поздрав!
Sjajno, da!
Ja se trudim da ljudima koje sretnem, a ne shvataju… približim:
Cilj NE opravdava sredstva.
Integritet i doslednost su deo cilja…
Ne znam da li uspeva, teško se menja mišljenje na licu mesta, al nadam se da im poruka ostane… i da će je konačno prihvatiti.
Olivera , super ste napisali.
Mnogo hvala svima koji su pročitali tekst i odvojili vreme da kometarišu. Tekst se je bukvalno sam napisao 🙂 Jednostavno sam stavila na papir sve ono što čujem i vidim. Šta god da uradimo – ne valjamo. Ako pregovaramo- što pregovaramo. ako ne pregovaramo -što ne pregovaramo, ako ćemo o izborima – svi samo o predsedničkim, niko o parlamentarnim. Razumem tvrdo jezgro DJB, ali na Skupštini stranke donete su neke odluke koje je Predsedništvo u potpunosti ispoštovalo, dakle svi mi smo doneli odluku da ponudimo još jednom saradnju. Samo ovoga puta smo mudriji i postavili smo neke vremenske rokove. Možda smo hrabri, možda smo samo ludo uporni – ali smo definitivno JEDINSTVENI.
Voleo bih da se, kao moderna i ozbiljna partija, ipak malo više pozabavite i zvucima iz naroda, a NAJVIŠE bih voleo da angažujete ozbiljne profesionalce psiholoze koji će Vam pomoći da imate “bolji sluh”. Mnogi od nas koji jesu za Vas imaju i žele nešto da kažu, ali ne želimo da se bavimo aktivno politikom da bi nas neko saslušao. Da li je to previše? Samo želimo da profilišemo pravac kojim idete. Pa valjda mi, kao Vaši birači, znamo šta hoćemo, a šta nećemo. I jako je glupo da mi sada neko odgovori da izaberemo nekog drugog onda. Pa valjda i kad odabereš partnera u životu, očekuješ neka minimalna prilagođavanja (obostrana naravno). Tako je i ovde. Vi ste zauzeli pravac i jasne ciljeve koji nam najviše odgovaraju, ali bi možda nešto i mi da Vam kažemo.
Većina Vas iz uprave (ne znam kako da tačnije nazovem) je iz Beograda. To znači da ste već nešto slabiji u poznavanju mentaliteta iz manjih sredina. Skoro svi ste izuzetno obrazovani, a to znači da verovatno nemate pojma kojim uopšte rečnikom možete da se približite onoj ogromnoj većini daleko manje obrazovanih građana Srbije. Svi delujete smireno, a karakteristika ovog naroda je ipak temperamentno iskazivanje emocija prilikom izlaganja. Svi ste u nekim godinama, a mlađi ljudi bi možda voleli da vide i nekog mlađeg. Jeste li uopšte ikada i razmišljali u tom pravcu? Treba da se borite da POBEDITE, a ne da UČESTVUJETE.
Pročitajte samo kako su dva diskutanta reagovala na moje pismo od pre 2 dana, pa se zapitajmo svi da li ovde ima dovoljno ljudi koji pažljivo čitaju i razmisle o tome šta je neko uopšte hteo da kaže? Ili je važno da svi klimamo glavama kao budale?
Proveo sam ozbiljan komad vremena učestvujući u diskusijama na facebook-u i nisam primetio da se BILO KO relevantan osvrnuo na to što sam pisao. Poprilično sam obrazovan i veoma sam dobro sagledao domaće političke odnose, spreman da podelim SVE što mogu ne bili se skinuli ovi razbojnici. Zauzvrat ne tražim ništa sem da vidim tu ŽELJU za pobedom i bilo koga sa dignitetom da mi odgovori na bar nešto. I to ne na private, nego javno, transparentno, baš onako kako nam objašnjavate da ćete raditi kada pobedite na izborima. Ili to važi tek kad pobedite? Da VIDIM da Vam je stalo do “baze”!
I na kraju, ličim li Vam možda na nekog bota ili na nekog ko se samo šali pa eto, dokon, napiše esej o svojim razmišljanjima?
Hvala na sugestijama, mi pratimo sve poruke i prihvatamo savete. Što se tiče manjih sredina, trudimo se da na što više mesta imamo lokalne odbore kako bi pokrili specifičnosti svake sredine. Ako želite da se vaša reč više čuje, onda je najbolje da se uključite u organizaciju i svojim radom i zalaganjem doprinesete. Pozdrav.
Želim da je moguće da se čuje svačija reč upućena Vama, a ne samo reč članova u zatvorenom krugu. Transparentnost je veoma širok pojam i ako se selektivno upotrebljava onda je to možda samo malo bolje od onoga što već imamo. Kada napišem “bez kompromisa”, ja zaista to i mislim. Sa ovim odgovorom koji je previše uopšten nisam baš zadovoljan. Vidim samo da je dostignut nivo elementarne diskusije. Zaista želim da živom lepo u Srbiji, ali nemam uslova da se žrtvujem za politiku (da, pošteno bavljenje politikom je žrtvovanje) jer smatram da smo veoma daleko od toga da neko ko se bavi ozbiljnim I POŠTENIM radom u ime naroda prima platu koja je adekvatna za to. Plate poslanika, ministara i sličnih (tu naravno ne mislim na direktorske plate) su mizerne za ono što oni treba da rade. Pa kako onda pošteni i sposobni da se privuku u politiku ukoliko već nisu odlično situirani. Ja nisam…
Ma dajte molim vas, ona dvojica su obicne ds botine, kojih ima dosta na tw. Kaze, djb nije dosao na opozicioni sastanak pred predsednicke izbore i odmah je zakljucio da se opozicija nije ujedinila zbog djba. Pa genijalcu, zasto se nisu ujedinili bez djba? Zato sto glavni igraci nisu hteli, naravno! Decko imamanji iq od broja cipela. Jednostavno, djb ce dsu uvek biti trn u oku jer kada se vucic smeni mi necemo dopustiti da ds nastavi da radi ono sto je radio do 2012.
Manite se botova, samo ih hranite. Djb nikako ne moze da minira opoziciju, ako ne dodje do dogovora kriv je sj ili u krajnjem slucaju vj.
Wow, Kakav tekst, Himna DJB. Kad bi samo mogao da se objavi i na drugim mestima…
Evo jedne stvari u kojoj gresite.Naime pricate o 100.000 hiljada partijski zaposlenih kadrova,koji bi dobili otkaz u slucaju da dobijete tu odgovornost da povedete Srbiju,ja mislim da se taj narod plasi vasih ideja, jer sa prijateljima i porodicama to je oko 400.000 a da zive od univerzalne soc.pomoci,mislim da nece.Vasi glasaci su ljudi iz privatnog sektora,obespravljeni i ubijeni u pojam a njihovi su drzavni uposlenici kojih ima bar 700.000.
Neosporna činjenica je da nam je javni sektor preopterećen i neefikasan. To je ozbiljan problem i sputava nas u razvoju. Rešenje mora da bude da se skloni teret viška. Ti radnici koji bi bili otpušteni, prešli bi na univerzalnu socijalnu pomoć ali to ne bi bilo doveka. Naime, kad urediš javni sektor otpuštanjem viška, kad se reformiše i modernizuje, i kad se urade druge reforme (na primer poreska politika), onda dolazi do jačanja privrede. Otvaraju poslovi u privatnom sektoru pa da ti ljudi tamo prelaze. Uporedo se radi na promociji i olakšavanju ličnog preduzetništva tako da ljudi mogu, ako žele, i da se upuste u sopstveni biznis. Tako da, otpuštanje viška zaposlenih u javnom sektoru (koji svakako i dasa ništa korisno ne rade osim što dolaze na posao i smetaju onima koji rade) bi bila mera koja bi išla u paketu sa svim ostalim reformama. Posle određenog vremena bi stvari počele da dolaze na svoje mesto.
Poenta je da želimo normalan i zdrav sistem. To znači da ako su ljudi zaposleni, da zaista rade i donose neku korist društvu. Sad to nemamo jer smo banana država. Imamo javni sektor sa velikim viškovima i to ga koči i umanjuje mu efikasnost. Svako je gledao onu seriju “Državni posao”, e pa to tako izgleda. Ne želimo da nam zaposlenost bude lažna, da otvaramo fiktivna radna mesta kako bi u statistici pisalo da je zaposlenost velika. Nije velika, to je sve magla. Zaposlenost je velika tek kad zaposliš ljude koji zaista imaju posla i koji zaista rade. Do toga mora da se dođe postepeno. Prvo prelaze na socijalnu pomoć kako bi rasteretili javnu upravu i kako bi oni mogli da prodišu a posle se aktivno radi da se i oni zaposle u privatnom sektoru.