Први пут ове године законска обавеза Скупштине aутономне Покрајине Војводине је била да донесе Одлуку о Кадровском плану за 2017. годину. Ступањем на снагу Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе који је ово захтевао, можда се и могао отворити пут професионализацији и деполитизацији радних места, али није.
Тренутак да се ми Војвођани запитамо: Који је то прави број запослених који ће покрајинску управу учинити рационалном и ефикасном? Колико нас кошта покрајинска администрација? Да ли је скупа јер је неефикасна, или је организована крајње рационално и изразито професионално?
Одговор на постављена питања нам је постао јасан оног тренутка када нам је представљен Кадровски план АПВ за 2017. годину. Суштина је: Упало се у замку замрзавања постојећег, ушемљеног стања и скупе неефикасне администрације. Нова власт није донела ништа ново.
Замислите службеника на положају, како закон назива именовано и постављено лице, а ми доминантан део партијског кадра, који обавља послове помоћника у неком од покрајинских секретаријата. Бруто зарада помоћника је у просеку 160.000 динара месечно. За годину дана, на име зараде само једног помоћника из буџета се издвоји износ од 1.920.000 динара. Затим, овај износ помножите са бројем службеника на положају којих у Кадровском плану има 114! Добићете број који, вероватно, тешко да ћете моћи да прочитате. Међутим, постоји још једна гора особина Кадровског плана, а то је да се у покрајинској организацији, која је већ прилично спора и скупа, није увела ниједна новина која би је деполитизовала и професионализовала, тако да је питање: Колико ти службеници на положају раде за странку а колико стварно раде за и у интересу грађана АП Војводине?
Деполитизација је изостала јер стара шема постављања партијских послушника на места службеника на положају, по партијским критеријумима, савршено одговара свакој политичкој опцији која за циљ нема достизање стања које је у интересу грађана већ изградњу партијске послушне машинерије која ће вући терет наредне кампање.
Службеници на положају у покрајинској управи су партијски људи. Од ове чињенице горе је само ако то нико не примети, а најстрашније је приметити и о томе ћутати. Уочљиво је да се број службеника на положају повећао, а да се обим и врста послова, као надлежности АПВ, нису мењале.
Број запослених у покрајинској управи (директни буџетски корисници) износи 1330. Од тог укупног броја, број изабраних лица је 105, број службеника на положају је 114, број намештеника који обављају пратеће, помоћно техничке послове и на неки начин “опслужују” све службенике је око 300 а број службеника на извршилачким радним местима је 830.
Функционери, односно изабрана, именована и постављена лица (секретари, директори и заменици) и службеници на положају – подсекретари и помоћници, нису лица која директно раде на извршилачким пословима, већ све послове “спуштају” на извршење запосленима са нижим звањима. Намештеници су запослени који такође не раде извршилачке послове који се тичу делокруга рада организацијске јединице у којој су запослени, већ им је улога да само опслужују службенике на извршилачким местима.
Дакле, како може управа да буде ефикасна, ако од укупног броја запослених око 40% људи не ради директно или уопште на извршилачким пословима?
Било који посао који треба да се реализује у покрајинској управи иде утабаним путем: Секретар секретаријата посао прослеђује заменику или подсекретару, даље се налог за извршење тог посла спушта на ниво помоћника који га прослеђује мањим организационим јединицама, односно службеницима на извршилачким функцијама. Поједностављено, велик је број службеника на функцији у односу на број службеника на извршилачким функцијама који конкретно одрађују послове. Пут до обављеног посла је скуп и неефикасан. Непотребно искомпликован. Један надређени под собом има свега 4 до 5 запослених.
Администрација никако не сме да буде гломазна и спора јер то значи да је она скупа и неефикасна. Наслеђено организационо стање сада се само ушемило у Кадровски план за 2017. годину, без икаквих назнака да би покрајинска администрација могла да постане ефикасна.
Број службеника на положају се увећава. Претходно именована и постављена лица су у в.д. стању чекајући нове партијске кадрове или обучавајући већ придошле. На неким местима помоћника секретара, налазе се по две особе, исплаћују се две зараде за исти посао, јер је нов партијски кадар у фази уходавања. Покрајинска администрација преузела је улогу социјалне заштите појединаца који добијају зараду за послове које не обављају. Када “в.д. инструктори” обаве обуку нових партијских кадрова, вероватно ће се пронаћи неко решење за њихово збрињавање на терет буџета АПВ.
Онај последњи у ланцу извршења, (као да је последњи у ланцу исхране) на леђима носи сав терет и својим радом обезбеђује опстанак већини непотребних службеника на положају по хијерархији изнад себе.
И да храбро саберемо. Број партијски постављених функционера – секретара, директора и заменика је 105, број службеника на положају – подсекретари и помоћници који директно не обављају извршилачке послове је 114, укупно 219. Бруто износ који се у просеку месечно из буџета исплаћује на име сваког од њих је 160.000 динара, или укупно 35.040.000 динара. Тако долазимо до чињенице да за страначку машинерију која је морала да се углави у администрацији АПВ ми грађани годишње издвајамо укупно 420.480.000 динара. Када смањимо нуле – ради се о 420,5 МИЛИОНА ДИНАРА.
Покрет ДЈБ залаже се за стварну рационализацију јавне администрације, за њену деполитизацију и рационализацију, чији би крајњи резултат био професионална, брза и ефикасна управа, без измишљених радних места. Немамо вишак радне снаге на извршилачким радним местима, већ на измишљеним и страначким кадровима додељеним. Све ово грађани плаћају уплаћујући у јавну касу порезе, доприносе, разне таксе и накнаде. Доста је било – и превише.
Зорица Дамјановић
посланица у Скупштини АПВ
посланичке групе Доста је било
Коментариши