Autorski tekst Kosovo i Metohija Politika

Kosovo, imovina i ugovori

Verujem u ugovore i imovinu. Moju, vašu, tuđu, svačiju. I verujem u vekovima potvrđene principe i praksu obligacionih odnosa. Ne verujem u revolucionarnu pravdu. Ne verujem u silu. Verujem u razum i pravo. I ne dam svoje nikome. O svome pregovaram i zaključujem nove ugovore svojom slobodnom voljom. Vi sa vašim kako se vama sviđa.

Svaka država postaje država međunarodno priznatim ugovorom. Srbija je postala država ugovorom potpisanim na Berlinskom kongresu 1878. godine u pretprošlom veku. Taj kongres je bio revizija Sanstefanskog mira između Rusije i Turske. Srbija nije bila zadovoljna tim Sanstefanskim ugovorom. Da se podsetimo, Berlinskim ugovorom su Britanija, Francuska i Nemačka pomogle Srbiji da suprotno volji Rusije, Niš, Pirot, Prokuplje i Vranje postanu deo međunarodno priznate države Srbije. Rusija ih je Sanstefanskim ugovorom bila videla u Bugarskoj.

Kosovo i Metohija su ugovorom potpisanim na Londonskoj konferenciji kojom su okončani balkanski ratovi 1913. godine postali deo Srbije. Tim istim ugovorom je i formirana država Albanija. Albanci nikada nisu bili zadovoljni ovim ugovorom jer je veliki broj Albanaca ostao van granica te nove države Albanije.

Srbija je vodila katastrofalnu politiku tokom devedesetih i ušla u sukob sa praktično celim svetom, i istokom i zapadom. Tom pogubnom politikom je međunarodno priznat ugovor sa Londonske konferencije, po kome je Kosovo deo Srbije bez ograničenja, zamenjen novim ugovorom koji se zove Rezolucija 1244 i koji je doneo Savet bezbednosti UN 1999. godine. Ta rezulucija je obavezujući ugovor i važi na teritoriji Srbije zato što je Srbija takođe ugovorom pristupila Ujedinjenim nacijama i prihvatila njene nadležnosti još 1945. godine. Da nije bilo te pogubne politike, nikada ne bismo ni bili u sadašnjoj situaciji. Ovo građani Srbije moraju da znaju.

Taj ugovor, Rezolucija 1244, je mnogo lošiji po Srbiju nego prethodni ugovor sa Londonske konferencije, ali je opet međunarodno obavezujući ugovor. I u njemu piše da je Kosovo i Metohija deo Srbije. U njemu takođe piše da država Srbija više ne upravlja teritorijom Kosova i Metohije i da na toj teritoriji više ne važe zakoni Srbije, već da njom upravlja Savet bezbednosti UN preko UNMIK-a, te da će se trajni status pokrajine rešiti kasnije.

Rezolucija 1244 se ne poštuje. Ugovor je na snazi i Kosovo zaista nije država i bez saglasnosti Srbije ne može postati članica UN. Ali kada se na Kosovu donese ustav koji je u suprotnosti sa tim ugovorom, UN administracija ga ne poništava, tu ništa ne možemo. Ili kada kosovsko društvo počini strašan zločin kao što je pogrom i proterivanje srpskog i ostalog nealbanskog stanovništva marta 2004. godine i izvrši etničko čišćenje, UN administracija ne reaguje, i ni tu ništa ne možemo. Ne znam da li ima išta udaljenije od evropskih vrednosti od ignorisanja tog zločina. Ili kada Kosovo protivno svim pravilima krene da privatizuje društvena preduzeća i otima akcionarska prava u Trepči, ni UN ni EU administracija ne reaguju. Na terenu, vreme ne radi za interese Republike Srbije i njenih građana. Zapad, čiji su vojnici na teritoriji KiM, ne poštuje Rezoluciju 1244 i tu ne možemo ništa.

Savet bezbednosti bi mogao da reši ovo pitanje novom rezolucijom o kojoj se Srbija ne bi pitala i da, recimo, odredi referendum kojim bi stanovnici Kosova odlučili da li da budu nezavisna država. Ova odluka bi onda bila obavezujuća i za Srbiju i Kosovo bi na osnovu nje postalo članica UN. “Nevolja” takve rezolucije je što bi onda morala da važi i za, recimo, Krim i za mnoge druge teritorije u svetu. Ta rezolucija bi postala opasan presedan. Rusija bi recimo rado prihvatila taj presedan, jer bi rešio pitanje Krima. Iako zapad godinama pokušava da argumentuje kako je Kosovo poseban slučaj, već je svima potpuno jasno da nije, tako da se od tog puta odustalo. Da bi se realizovao projekat Kosova tako da ne predstavlja opasan presedan, ostao je samo jedan put: novi ugovor samih zainteresovanih strana, Srbije i većinskog stanovnišva Kosova, koji bi onda priznala međunarodna zajednica. Za to se Srbija itekako pita.

Država Srbija više nikada neće administrirati na teritoriji na kojoj većinu čine Albanci na Kosovu. Pred tom činjenicom ne treba gurati glavu u pesak. Jer to se može postići samo krvavim ratom i etničkim čišćenjem. Nadam se da smo kao društvo naučili barem te lekcije devedesetih i da to više niko ne priziva. To još uvek ne znači da je Kosovo država. To, takođe, ne znači da država Srbija nema legitimna prava na Kosovu, da naša privredna društva i naši građani treba da izgube imovinu, prava i kulturnu baštinu na Kosovu.

Po pitanju Kosova, niti nam je zapad neprijatelj, niti nam je istok prijatelj. I jedni i drugi imaju sopstvene interese. Ruski interes je Krim, zapadni Kosovo. Njihovi političari su previše sebe investirali u taj projekat. Političke vlasti u Srbiji su bile naivne i ono što su neke druge generacije stekle, olako prokockale. U spoljnoj politici ne postoje prijateljstva, postoje samo interesi.

Posao izabranih političkih lidera na vlasti je da uđu u pregovore sa Albancima o istorijskom pomirenju srpskog i albanskog naroda na temelju poštovanja ugovora, imovine SVIH pravnih i fizičkih lica, ljudskih prava, istinske autonomije, kulturne baštine, ekonomskih interesa i zajedničke budućnosti. Preambula Ustava se može menjati samo nakon što izabrani predstavnici i politički lideri dva naroda postignu sporazum čija bi potvrda bila referendum građana. Pre toga, to bi značilo ili diletantsko pregovaranje ili izdaju svih nacionalnih interesa i ne bi smelo biti na pameti bilo kom političaru. Pre svih predsedniku države. Upravo zbog toga bi morao da prekine da traži iza koga bi mogao da se sakrije u vezi sa obećanjima datim u Briselu, da se prenemaže sa navodnim pozivima na dijalog i razmenu ideja ili traži alibi od DS-a ili bilo koga drugog za promenu Ustava. Jer ko god da mu pruži pomoć u tome, taj projekat je osuđen na propast.

Referendum o izbacivanju preambule iz Ustava Republike Srbije je sigurno osuđen na propast, jer je za uspeh referenduma potrebno da na referendum izađe 50 odsto građana upisanih u birački spisak, što iznosi skoro 3,4 miliona birača. Kampanja protiv refenduma je jednostavna: “ostani kod kuće”. Ovo znači da SNS, kada bi i uspeo da ubedi sve svoje birače da pokloni Kosovo, to je samo nešto više od pola potrebnog broja.

Ovo takođe znači da je za uspeh referenduma potreban konsenzus svih. DJB, a i mnogi drugi, takav diletantski potez prodaje države, neće podržati. “Ideja” za pregovore je više nego jasna i DJB je objavio pre dve godine: princip imovine i ugovora kao osnov istorijskog pomirenja srpskog i albanskog naroda, ne političkih zakulisnih radnji i politička rasprodaja države zarad ostanka na vlasti SNS-a.

Imovina i ugovori su evropske vrednosti. Oni su civilizacijske vrednosti. Bez obzira na to da li su dve ili tri ili 22 zemlje EU to, usled trenutne amnezije, zaboravili. O elementarnim principima se ne da pregovarati. Ne postoji evropski konsenzus o mojoj imovini i mojim ugovorima. Uopšte me ne interesuje šta velike sile misle o mojoj imovini. Moja imovina i moji ugovori su moji. O njima nikada nikoga neću pitati. Vi sa svojim kako vi hoćete.

Saša Radulović
predsednik Dosta je bilo

 

Povezani tekstovi:

Srbiji je potrebna politika na Kosovu zasnovana na interesima

Saša Radulović

Saša Radulović

Rođen 1965. godine. Odrastao u Sarajevu gde završio osnovnu i srednju školu i Elektrotehnički fakultet 1989. godine, smer automatika i elektronika. Nakon diplomiranja dobio je posao u Simensu u Nemačkoj gde je radio na nuklearnim elektranama. Karijeru je 1993. nastavio u Kanadi i SAD gde je bio je aktivni učesnik buma Silicijumske doline. U Srbiju se vratio 2005. godine.

Sa Vericom Barać i Miroslavom Milenović borio se protiv korupcije i radio na slučajevima 24 pljačkaške privatizacije. Bio je finansijski ekspert tužilaštva za stečaj i berzu, držao treninge za tužioce i policijske inspektore za privredni kriminal. Pet meseci bio je ministar privrede u Vladi Srbije i za to vreme sprečio pljačku braćeVučić, Siniše Malog, Mlađana Dinkića, koji su nastavili tamo gde je Tadićeva vlast stala.

Uverio se da je Aleksandar Vučić centar korupcije, izašao iz Vlade i sa saradnicima osnovao pokret “Dosta je bilo” čiji je cilj da pobedi i uvede sistem, pravnu državu jakih institucija i slobodnih medija, zaustavi partijsko zapošljavanje, uvede transparentnost i čiste račune.

Saša Radulović je dokazano najveći borac protiv režima Aleksandra Vučića i partokratije koja ubija Srbiju. Ako Aleksandar Vučić nekoga ne sme da pogleda u oči, onda je to Saša Radulović. Sprečio ga je u pljački tada, sprečiće ga u pljački i sada.

Ostavite komentar

10 Komentara na "Kosovo, imovina i ugovori"

avatar
2500
Sortirajte po:   najnoviji | najstariji
Petar
Gost
Petar

Saglasan sa istim. Međutim, izgleda da neko iz vrha Srbije namerno na NE adekvatan način štiti interese države. Takođe ovaj tekst treba ( po mome mišljenju) naštampati i podeliti po onim opštinama gde se javno mnjenje formira na osnovu Tv Pinka-a a gde je ubedljivo najveća koncentracija glasača štetočinskog režima.

Borislav
Gost
Borislav

Odslikavanje političke realnosti pravim bojama. Nema dominacije roze i crne.

Lucy
Gost
Lucy

Mnogo hvala za ovako jasno objašnjenje!
Zato sam uvek volela DJB tekstove – bez emocija već čiste činjenice. <3

Ivan92
Gost
Ivan92

Potpisujem.

čitalac
Gost
čitalac

Po sadašnjem Ustavu, za razliku od prethodnog, nije potrebno da izađe većina upisanih birača, da bi odluka bila potvrđena:

„Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanje, građani se na referendumu izjašnjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača.“

Dakle, nema ustavne prepreke da manjina odluči.

Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, donet još 1994. ima drugačije pravilo:

„Referendum je punovažan ako je na njemu glasala većina građana koji imaju biračko pravo i koji su upisani u birački spisak u skladu s ovim zakonom.“

Da bi manjina promenila ustav, potrebno je pre toga da skupštinska većina promeni ovaj zakon, što neće biti teško. Veći je problem da se skupi dvotrećinska većina u skuštini za izmenu ustava.

Ana
Gost
Ana

Ja se ne sećam da je neko ikada ovako jasno i precizno objasnio tu stvar. Ovome se ništa ne može prigovoriti.

dusko
Gost
dusko

Gospodine Raduloviću, jasnije od ovoga što ste napisali ne može da bude. Ali cela istorija srpskog naroda, ili barem ova koju ja pamtim je tragična zbog toga što je narod naviknut na laži i prevare a da smo pošteni i sam tome naginje ne veruje istini! On u vašem tekstu ne pronalazi one natuknice, one nedorečenosti koje može po mili volji ta perpetuira i prekopava. Recimo Dačićevu mudrost u koju sakrije svu svoju nepismenost, jalavost i bezčasnost, jer svaki nastup završi visokomudrom floskulom da je u cilju zaštite „državnih i nacionalnih intersa“! Ne mogu a da ne pomislim da on sebe i svoje interese ustvari sakriva pod tom floskulom jer nisam još uspeo da čujem novinara ili opozicionara da ga priupita da da tumačenje te svoje mudrosti!
Inače daj bože da ovo narod čita bez da prevrće list i traži šta vi iza ovoga krijete. Siguran sam da će mudrijaš Rističević u ovome naći vaš interes da vodite „stečajne postupke na Kosmetu“! Živi bili pa videli.

Restart
Gost
Restart

Polupismeni Rističević ni ne razume ovaj tekst a kamoli da iz njega izvlači ovakve ili onakve zaključke.

Darko
Gost
Darko

Iako imam neke zamerke i nedoumice ovo je odličan tekst. Ako za ništa onda bar da se pokrene stvarna debata ili dijalog o Kosovu koji je trenutno u modi kod Velikog Vođe. Šteta da zbog stanja medijskih sloboda ovaj tekst neće naći put do nekog većeg broja ljudi.

Peđa Poledica
Gost
Peđa Poledica

Bravo Saša!
Milina je pročitati nešto ovako jasno i upečatljivo.

wpDiscuz