Скандал који је потресао судство приликом избора, односно реизбора судија и тужилаца у време власти Бориса Тадића 2010. године и политикантско преиспитивање одлука из 2011. и 2012. године деловао је непоновљиво. После научене лекције, неко би очекивао да избор тужилаца буде транспарентан и омогући да достојни и најбољи буду изабрани. Уместо тога добили смо подједнако нетранспарентан процес, срамне и смешне критеријуме за избор и очигледно намештање кандидата.
Већ месец дана на социјалним мрежама и појединим форумима могу се прочитати незваничне вести о застрашивању, викању и притисцима на чланове Државног већа тужилаца (ДВТ) које спроводи изборе. Какав се скандал спрема види се и из једног од примера који је доступан свима на сајту ДВТ. Један кандидат, који је очигледни фаворит из нетранспарентних и нестручних разлога, полагао је два теста и на оном тежем – за тужиоца за организовани криминал, добио више бодова, него на лакшем – за општег тужиоца у Чачку. Нелогично, осим ако тестови нису процурили, као ономад за пријемни у средње школе.
О нетранспарентним изборима и намештању избора за јавне тужиоце прочитајте у тексту професорке Весне Ракић Водинелић
Moj otac je u penziji od 1990te. Ima 83 godine. Sudija u penziji.
Još uvek svestan i pri zdravoj pameti.
Njegov komentar je da ovakvo postupanje države, predstavlja, kapitulaciju nad zdravim razumom i izuzetno koordisanu aktivnost na gašenju institucija.
Kriterijum za izbor tužilaca je jasan. Krivično delo ćeš “prepoznati ” samo ako ti vlast kaže da je u pitanju krivično delo. Ako bi da se držiš Zakona kao pijan plota, dobijaš negativne bodove.