Ауторски текст Култура

Отаџбина се брани културом

У оним малобројним текстовима који у овом мрклом медијском мраку успевају да допру до јавности – уколико, наравно, не величају наводни запањујући напредак и развој и сваколике незапамћене историјске успехе земље Србије – углавном се помиње узнемирујуће задуживање земље, катастрофално стање наше привреде и штетни уговори и закони. Не кажем да сам баш усхићена тиме али мислим да постоји нешто још важније и, нећете веровати, још горе и погубније, о чему се далеко мање говори: систематско уништавање наше културе.

manastirFoto: Манастир Градац, XIII век, задужбина Јелене Анжујске, супруге српског краља Стефана Уроша I

Преплављеност медијске сцене бесловесно затупљујућим ријалити програмима против којих се свеснији и образованији део јавности буни или пак запањујућа популарност садржаја који само формом личе на књиге мада вредностима и квалитетом остају далеко испод нивоа кувара и телефонских именика, срамне и простачке доскочице људи из врха власти ове државе, сечење бадњака са заштићеног храста, бацање читаве збирке грамофонских плоча некада култног радија Студија Б у контејнер, само су врх огромног леденог брега „свеопштег куловлука који се устоличава“, како је пре неколико дана рекао Драган Бјелогрлић. Затрпавање ранохришћанске базилике и потапање ваљевске Грачанице (при чему и једно и друго здање, ако то уопште треба наглашавати, сасвим независно од вере, имају значај прворазредних културних споменика што, замислите, значи да уопште не морате бити православци, па чак ни верници да бисте имали све разлоге да их браните и чувате као очи у глави) само су мајушни, видљиви део потпуног урушавања, може се слободно рећи и затирања, српске културе и традиције. А колико год да су привреда и производња важни и насушни, култура је бар једнако важна ако не и важнија, јер чини саму суштину националног бића и идентитета једног народа.

Појам културе нераскидиво је везан за нацију, али и за саму људску цивилизацију а посебно за уређено друштво коме тежимо. Све развијене земље на које толико желимо да се угледамо, познате су и препознатљиве пре свега по својим културним обележјима. Сви славни државници били су свесни значаја културе који посебно у кризним тренуцима постаје још већи. Зато одбрана културне баштине као суштине националног идентитета има посебан значај. Национална култура је синоним земље и државе. Свима је познат пример да се, рецимо, СФР Југославија или такозвана „друга Југославија“, као релативно краткотрајна историјска творевина пре свега данас памти по музици која је постала њен симбол, синоним и најпозитивнија традиција која и данас повезује многе који су ову државу волели и који су у њој живели. Културна баштина Србије изванредно је богата, међутим,  о њој у Србији данас готово нико не размишља. Чак и чувених средњовековних манастира сетимо се  практично само када се помене пријем Косова у Унеско, по старом лошем обичају да вредност најдрагоценијих ствари схватамо тек када запрети опасност да их изгубимо. О свему ономе пак што наша изузетно богата национална култура подразумева, требало би размишљати на време, јер ако изгубимо културни идентитет, неће нам остати бог зна шта што би вредело чувати и бранити. При том уопште нећу ни да помињем да се у Србији тренутно врши или бар припрема распродаја свега и свачега до воде и земље (за ваздух заправо нисам сасвим сигурна, али верујем да ће и он доћи на ред).

Оскудица културе у Србији није ништа ново. Још је Карађорђе говорио да Србија има довољно храбрих људи да је бране, али да нема довољно учених који би је водили напред. То је највероватније и разлог због којег наша земља без обзира на огромну храброст, пожртвовање и јунаштво многих својих грађана веома тешко напредује. Наравно, уништавање културе и традиције одувек је одлично служило и служи фалсификовању историје а самим тим и садашњости, које се у Србији већ дуги низ година готово непрестано спроводи. Због свега тога, Србија вапи за културом. Да бисмо могли да се боримо за оно што нашој отаџбини највише недостаје, неопходно је пре свега да постанемо свесни важности културе и културне традиције и свега што она подразумева. Култура се не може бранити и ширити празним паролама и површним и јефтиним медијским кампањама, већ мора да представља свестан и свакодневан труд и тежњу да у сваком (и материјалном и духовном) погледу обогатимо и оплеменимо своје окружење и тако почнемо да живимо управо као оне земље и народи који су одавно схватили значај културе и негују је у свом свакодневном животу. Из нашег окружења, напротив, култура у свим својим облицима и видовима све брже нестаје пред поплавом некултуре, простаклука и неваспитања док, како рече Басара, „ураган простаклука пустоши Србију“.

Познати песник Љубивоје Ршумовић је још пре много година у чувеној песми Домовина се брани лепотом рекао да се домовина брани књигом и песмом, чашћу и знањем – и лепим васпитањем. Иако тога у нашем окружењу никад није било напретек, сада оскудица свега побројаног већ буквално поприма размере катастрофе. Уколико не успемо да сачувамо и одбранимо те елементарне претпоставке културе и људскости, сви наши остали напори и резултати могли би бити узалудни и обесмишљени. Они којима је култура небитна и страна никада не могу кренути путем истинског напретка. Управо су ученост и култура оно што нам је неопходно да Србију коначно поведемо у бољем правцу.

 

Александра Чабраја

Чланица савета за културу покрета “Доста је било – Саша Радуловић”

 

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Želim posetiocima ovog sajta da skrenem pažnju na jedan drugi: http://www.zaprokul.org.rs. Pripada Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka Srbije, a neobično je bogat, ozbiljan i raznovrstan, i upućuje na teorijske radove iz oblasti kulture, na razna kulturna dešavanja itd. Da je u njega makar i zavirio aktuelni ministar kulture Tasovac, verujem da bi donosio daleko smislenije odluke i predloge.
    Kultura u Srbiji danas praktično više i nepostoji, kadrovi SNS je uništavaju kao što talibani uništavaju veličanstvene stare spomenike drugih naroda i kultura. I isto kao i talibani, umesto svetovne, uvode religijsku, crkvenu pravoslavnu kulturu, dodatno obojenu “čuvenom srpskom tradicijom”. U kulturnom smislu, mi smo se bukvalno vratili u rani 19. vek, u vreme Karađorđa koga pominje i autorka ovog teksta. Može li ovakvo stanje ikako da se promeni? Možda i može, za vek ili dva, ali jedino pod uslovom da Pokret “Dosta je bilo – Saša Radulović” odmah dođe na vlast.

    • Poštovani Nikola, hvala vam na komentaru. Rešenje katastrofalne situacije u srpskoj kulturi vidimo kroz promenu sistema i u okvirima našeg celokupnog programa. Parazitski sistem pojeo je i kulturu i to je možda i njegova najtragičnija posledica. Kada se sredstva budu drugačije preraspodeljivala, biće ih dovoljno i za očuvanje i razvoj kulture, kao i za preko potrebnu zaštitu srpske kulturne baštine.

  • Да цитирам: “Музичар Рамбо Амадеус казао је да је национализам тема оних који имају приходе до 300 еура мјесечно.Када плата пређе 500 еура, онда почиње разговор о гардероби и кафићима. Када пређе хиљаду, онда је топ тема здрава храна, љетовања и зимовања, а кад се попне на више од 3.000, онда престаје свако паламуђење, људи онда апричају о љубави и временској прогнози, рекао је Рамбо, додајући да се опет на Балкану пумпају подјеле и национализам.”

    Увек мислим како су људи који се баве важним стварим у овој земљи незналице и неспособњаковићи, а онда сам се изненадио када је С. радуловић (кога сам пратио преко блога на Б92) загазио у тај муљ и постао министар. Међутим, послушао сам неколико интервјуа С. Радуловића (након оставке) који без увијања прича како изгледа Влада, састанци Владе, преговори са директорима државних фирми, а и Скупштину можемо пратити директно (још увек) и дошао до закључка да људи који се (сами себе) зову “елита” злоупотребљавају положај осиромашене и безнадежне већине и лако бацају разне “коске” да заваде по разним основама. Ово су претежно интелигентни људи, али без скрупула, вођени дефинисаним партијским, личним, полтронским мотивима или су дубоко огрезли у “мутним радњама”, па уцењени једва држе главу изнад муља и гребу ногама и рукама да се домогну површине не бирајући сресдтва и газећи све пред собом.

    У свему овоме у култура страда успут, системски; једноставно некултура се лакше “прима” . По Рамбовој класификацији, код ове најмасовније групе (до 300 еура) за културу једноставно нема места (ни у кућном буџету, ни у мислима). Овде не мислим на стваралштво, него на конзумирање културе. Једноставно је дугогодишње слуђивање маса и поремећај система вредности довео до тога да они који треба да раде посао промоције културе немају ни један мотив да га раде, а лични морал им није довољан мотив, јер су га у математичко-политичким рекомбинацијама давно изгубили. На жалост, „ураган простаклука ће и даље да пустоши Србију“, а у синергији са материјалним положајем велике већине и привилегованим положајем бахате мањине овако ће бити док се не уведе ред. Част изузецима. Једини начин је направити систем праћења и унапређивања свих сегмената друштва. Зато имате мој глас и моје шире фамилије да изградимо хумано и културно друштво.

    На жалост, „ураган простаклука пустоши Србију“, а у синергији са материјалним положајем велике већине и привилегованим положајем бахате мањине овако ће бити док се не уведе ред.

    • Postovani sasha, hvala na komentaru. Obratite pažnju, u tekstu se nigde ne kaže da je razaranje kulture a posebno tragični slučaj Gračanice samo posledica naprednjačke vlasti. Urusavanje i uništavanje kulture u Srbiji traje mnogo duže od toga.

  • Da, jako se malo govori o sistem(at)skom uništavanju naše kulture, valjda zato što se to sistem(at)ski i prikriva. Prosto, kultura je tek samo još jedan poligon za lopovluk i sasvim se slažem sa Vama da je to još gore i pogubnije od standardnog lopovluka. Vidim da Vam je poznata “zapanjujuća popularnost sadržaja koji samo formom liče na knjige mada vrednostima i kvalitetom ostaju daleko ispod nivoa kuvara i telefonskih imenika”. Neshvatljivo mi je da pokret “Dosta je bilo – Saša Radulović”, neće ni da gukne o otkupima takvih zapanjujućih sadržaja, ukradenih prevoda… i sve to našim novcima. Još gore i pogubnije je da, pored Ministarstva kulture, u tome učestvuju i Narodna biblioteka Srbije, Agencija za (borbu protiv) korupcije, tužilaštvo… kao Zavod za zaštitu ološa. Ili zaštitu burazerskog biznisa, ako se kome to više dopada. Potsetiću Vas da sam Vam kompletnu dokumentaciju o tome dostavio još novembra 2014. Toliko o mrklom medijskom mraku. Neka vas neko drugi pita zašto ćutite. A tu mislim na pokret u celini, ne na autorku teksta.

  • Postovani Bane, hvala za komentar. Naravno da zelimo da govorimo o svemu o cemu ste pomenuli, ali rec je o vise ozbiljnih tema koje se moraju sistemski resavati. To cemo svakako pokusati ako i kada nam se pruzi prilika. Mi svakako nismo od onih koji cute.

    • Izgleda da niste pažljivo pročitali moju poruku jer, ako već želite da govorite o tome, priliku sam vam pružio još novembra 2014. I to ne kao tek neki anonimni izvor, dao sam dozvolu da me navedete punim imenom i prezimenom kao izvor informacija. Priliku još uvek imate, kao i gomila novinskih kuća i portala kojima je to takođe dostavljeno, ali ste uporni u tome da je ne koristite. Da ne bude da blefiram, evo samo delić od priložene dokumentacije koju sam dostavio i pokretu “Dosta je bilo – Saša Radulović”:
      http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=12223.msg562703#msg562703
      http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=12223.msg567134#msg567134

      Vaš odgovor, koji ukratko čitam kao – Mi želimo al nećemo i nismo od onih koji ćute, je neprihvatljiv i uvredljiv. Ili ste protiv mrklog medijskog mraka, ili ste deo mrklog medijskog mraka. Sredina, koliko god konforno i primamljivo delovala, ne postoji.
      Da li ste Vi upoznati sa dokumentacijom koju sam dostavio pokretu “Dosta je bilo – Saša Radulović”? Da li ste uopšte upoznati sa postojanjem iste?

    • Postovani Bane, potrudicu se da se sto temeljnije upoznam sa dokumentacijom koju spominjete. Ono sto mene zanima jeste sledece: sta vi tacno i konkretno ocekujete i po cemu ste zakljucili da smo deo medijskog mraka?

    • Pokret koji se deklaraše kao protivnik parazitskog sistema a neće čak ni da javno obelodani, a da ne pominjem neki ozbiljniji angažman, lopovluke u režiji Ministarstva kulture, i to lopovluke koji su odbranjeni uz pomoć našeg (ako je naše) pravosuđa. Sve to na osnovu dokumentacije koja je prikupljana dve godine i, bukvalno, poklonjena. Nadam se da je to savim dovoljno za zaključak da je takav pokret deo medijskog mraka, mrklog onog. To što niko iz tog pokreta nije našao za shodno ni da me obavesti o tome da ne postoji nikakva namera da se pokrene priča, da ne pominjem neki ozbiljniji angažman, je samo uobičajen vid ponašanja u ovoj zemlji Mentoliji, skoro pa tradicija. I samo još jedan pokazatelj da Pokret nije ništa bolji od žalosnog proseka.

      Vama sam se obratio, u najboljoj nameri, zato što mi se učinilo da Vas tema pogađa i da imate nešto protiv parazitskog ološa koji je godinama već ušančen u kulturi. Dakle, ili možete ili ne možete da se pozabavite time. Ili hoćete ili nećete. Čak iako Vaš odgovor bude – Mogu i neću, računajte da ste mnogo bolji od Vašeg Pokreta, koji nije u stanju ni da odgovori.
      Samo Vas molim da imate u vidu da odgovori tipa: videćemo, prostudiraćemo, pogledaćemo, razmislićemo, nemamo vremena, imamo posla… nisu ništa novo i originalno, samo su standardne budalaštine na repertoaru raznih novinskih kuća i portala koje sam čuo nekih xyz puta.

    • Бане, наша прес служба објављује текстове сваки дан, и то по неколико текстова. Ради се пуном паром. Нажалост, ми не можемо да објављујемо баш све што нам се достави. Прво што би у случају објављивања морали детаљно да се упутимо у случај, да ангажујемо правну службу па тек онда, кад видимо о чему се ради, може да се објављује.

      Ми се залажемо за транспарентност и промену система. Ако неки текст не објавимо то не значи да ми нешто кријемо, просто немамо ресурсе да обрађујемо сваки појединачни случај, каквих има на стотине. Нама дневно преко приватних порука стигне неколико случајева где људи пријављују корупцију, лоповлуке, малверзације… Ми би смо морали да имамо тимове новинара и правника који би морали да испитују све те случајеве да би могли да заузмемо став и нешто објавимо. А није баш исправно да нешто објавимо само на основу инфомације које добијемо, свака савесна новинска служба мора да добије и одговор друге стране пре него што нешто објави.

      Ваш материјал је прослеђен нашем тиму за културу. Погледаће га чим буду могли али не можемо ништа да обећамо.

    • Iako predvidivo, sjajno je ovo “Погледаће га чим буду могли али не можемо ништа да обећамо.”, samo novembra 2014. je važilo ovo – pravna služba će se pozabaviti dokumentacijom do sredine decembra 2014. godine, sve postaje javno do kraja decembra 2014. Niste dobili samo informaciju i niste je dobili preko privatne poruke, dobili ste i veoma ozbiljnu dokumentaciju i to na noge, našao sam vremena da dođem do vas i da Vam sve to prezentujem. Uslov da dođete u posed te dokumentacije je bio da sve to postane javno. Pristali ste, pošto Vam je prezentovana sva dokumentacija. Dalje od toga me ne zanima, na vratima Vam je tada pisalo – Pokret “Dosta je bilo”, nije pisalo – Pokret “Nemamo vremena”. Imajte u vidu da arčite moje vreme Vašim nemanjem vremena. Dosta je bilo… glupiranja. Ali zaista. Ako Vam nije dosta dokumentacije za zauzimanje stava, napišite ovde koliko vam je dosta. Kamion možda? Odgovore svih strana imate dobijene na papiru, za naknadnu “pamet”, nek se naknadno i jave.
      Ukoliko Vam je autorka ovog teksta ona ista Aleksandra Čabraja koja radi za lagunu, čudi me da nema nikakvog teksta o njima. Ono što je Matijević za prehrambenu industriju, to je Papić za izdavačku delatnost. Ako ne i nešto gore. Slavni su po “sadržajima koji samo formom liče na knjige mada vrednostima i kvalitetom ostaju daleko ispod nivoa kuvara i telefonskih imenika”. Slavni su i po sadržajima koji formom ni malo ne liče na knjige a i te kako su vredni. Slavni su i po svojim burazerskim kombinacijama sa državom, nekad malo i kraduckaju… Čudi me da autorka teksta ne zna ništa o tome, sve i da ne radi za Lagunu.

    • Zaboravih, ima i nekih novosti, u međuvremenu je država našla vremena da ponovo otkupi kradene prevode na koje im je ukazano u pisanom obliku (a taj dokument imate, pa samim tim imate i zanimljivo pitanje za “drugu stranu”). Znajte da je, između ostalog, to posledica i Vašeg nemanja vremena. Nađite vremena i proverite to na sajtu Narodne biblioteke, vezano je za poslednji otkup. A tamo je bizMis ez južual, komisija se zeza i folira neke kriterijume, učesnici se prave ludi, upravni odbor UIKS-a dobija četvrt bužeta kakvo god đubre nudili… sve u ime građana iz čijih se novčanika i finansira taj kretenizam.

    • Bane, vaši komentari su blago rečeno uvredljivi, nekorektni i netačni. Ne znam odakle vam pravo da vređate Lagunu za koju nikada nije bio vezan nijedan skandal i koja je najprofesionalnija izdavačka kuća u Srbiji. S vama posle ovoga svakako neću dalje polemisati.

    • Бане, добили сте одговор. Нећемо да ширимо причу у недоглед.

    • Poštovana Aleksandra,
      izbori se bliže, ljudi procenjuju za koga će da glasaju.
      Evo Vam savršene prilike da demantujete da ste deo medijskog mraka.
      Živo me zanima šta sadrži dokumentacija koju Vam je Bane dostavio.
      Njenim objavljivanjem nikako nećete biti oštećeni, naprotiv bićete glorifikovani kao borci protiv korupcije i unižavanja kulture.
      A šta se od Vas očekuje siguran sam da znate, ubeđen sam da ste dovoljno inteligentni!
      Potrebno je samo malo hrabrosti, poštenja i volje.

    • Poštovani Glasaču, hvala vam što mislite da sam dovoljno inteligentna. Treba da znate da se mi Glasačima ne udvaramo već radimo svoj posao najbolje kako znamo i umemo. Već je rečeno da nas ljudi sa svih strana zasipaju raznim dokumentima koje treba proučiti i proveriti. Pored toga, svi radimo volonterski a izdržavamo se svojim radom u struci. Bilo bi lepo da nam se pridružite i pomognete nam u teškom i obimnom poslu. Bićete dobrodošli.

  • Zahvaljujem na pozivu i dobrodošlici. Nismo se izgleda razumeli. Nisam vam se obratio kao simpatizer pokreta, već kao potencijalni glasač. Nisam tražio udvaranje glasačima, već da neko konačno sprovede u delo ono o čemu priča. Gledajte na to kao na probni rad. Ako se pokažete kao hrabri. pošteni i ljudi od reči, primljeni ste (narod će glasati za vas). U suprotnom će biti : “Ne zovite vi nas, zvaćemo mi vas”!

    P.S. Nisam rekao da “mislim” da ste dovoljno inteligentni, već da sam ubeđen u to! Bez ikakve zadnje namere.

  • Vezano za ovo:
    “Bane, vaši komentari su blago rečeno uvredljivi, nekorektni i netačni. Ne znam odakle vam pravo da vređate Lagunu za koju nikada nije bio vezan nijedan skandal i koja je najprofesionalnija izdavačka kuća u Srbiji. S vama posle ovoga svakako neću dalje polemisati.”

    Evo, odavde mi pravo:

    – Kada su “sadržaji koji samo formom liče na knjige mada vrednostima i kvalitetom ostaju daleko ispod nivoa kuvara i telefonskih imenika” u pitanju, slavni su po objavljivanju takvih spisateljskih asEva kao što su: Bačić Alimpić, Vidojević, Dmitrović, Bulić, Šerifović, Kežman, Mateus, Milojković, Stoiljković… nema ovde mesta koliko “najprofesionalnija izdavačka kuća u Srbiji” ima spisateljskih asEva.
    – Kada su “sadržaji koji formom ni malo ne liče na knjige a i te kako su vredni” u pitanju, imamo primer “najprofesionalnije izdavačke kuće u Srbiji” koja na naslovne strane Pekićevih knjiga stavlja kradene filmske plakate. Kako kažu, jedna slika govori više od hiljadu reči pa evo slika:
    https://lh3.googleusercontent.com/-FcVWNgHAXzo/UHQwIpv86dI/AAAAAAAAAf8/BYG521_I-Go/s720/Copy%2520of%2520Prilog%252024%2520-%2520Laguna.jpg
    Šta li kaže pravna služba na ovo?
    – Kada su burazerske kombinacije i bizMis u pitanju, “najprofesionalnijoj izdavačkoj kući u Srbiji” je omogućeno da takve “sadržaje” uvaljuje u biblioteke. Neki to nazivaju parazitskim sistemom, neki bi da nemaju vremena za to.
    – Kada su kraduckanja “najprofesionalnije izdavačke kuće u Srbiji” u pitanju, pogledati tačku 2. Ima tih primera kraduckanja još, u slučaju da je ovo do sad nekorektno.

    Na žalost građana ove zemlje Mentolije, nije to jedina “najprofesionalnija izdavačka kuća u Srbiji” ali je, uz Vulkan, najogavnija. Svaki nedostak skandala, vezanih za takve izdavačke kuće, štale… je skandal sam po sebi.
    Ali jednu stvar moram da im priznam, ispravno su procenili da su njihovi “sadržaji” za trafike, Maxi diskonte i sl. Čudilo bi me jedino da ih nema kod Matijevića u ponudi, tamo im je pravo mesto. Ko preživi Matijevićevu džigernjaču, ni “sadržaji” “najprofesionalnijih izdavačkih kuća u Srbiji” mu neće teško pasti.

    • Bane, upravo ste pokazali da vam je jedina (politička) ideja vodilja mržnja prema Laguni. Kakve veze taj vaš problem ima sa svim ovim, to samo vi znate. Nemam šta drugo da vam odgovorim.

    • Nisam ni očekivao ništa smislenije od zaposlene u “najprofesionalnijoj izdavačkoj kući u Srbiji”. Brinite vi o vašim idejama vodiljama, a ja ću o svojim.

  • Vezano za ovo:
    “10. фебруар 2016. у 08:20
    Бане, добили сте одговор. Нећемо да ширимо причу у недоглед.”

    Dobio sam previše različitih odgovora.
    U novembru 2014. odgovor je bio – “Hoćemo!”
    Posle tog odgovora ide period mrtve tišine (proveriti sa Aleksandrom da li je to nekorekto i uvredljivo, očigledno se razume u te kategorije) sve do 27. јануарa 2016. у 19:11 kada stiže odgovor – “To cemo svakako pokusati ako i kada nam se pruzi prilika.”
    Kad navedem da vam je prilika dostavljena odavno i čami neiskorišćena kod vas bezobrazno dugo, 3. фебруарa 2016. у 13:13, stiže novi odgovor – “кад видимо о чему се ради, може да се објављује…али не можемо ништа да обећамо.”
    Nekoliko dana je tema zaključana za komentare, te je otključana, pa se poteglo i pitanje “najprofesionalnije izdavačke kuće u Srbiji”, da bi poslednji odgovor u nizu bio, već citirani – “Бане, добили сте одговор. Нећемо да ширимо причу у недоглед.”

    Neće to baš tako lako da prođe, ne ide da se zbog čuvanja interesa tamo neke “najprofesionalnije izdavačke kuće u Srbiji” prikrivaju biseri Ministarstva kulture, Agencije za (borbu protiv) korupcije, tužilaštva, UIKS-a… vidite sa pravnom službom da li ste još uvek protiv parazitskog sistema ili ste deo. Šta god bilo, neće to ostati među nama. Da ne bude neke zabune.

  • Kao pravniku, zanimljivo mi je što tužilaštvo kaže da članovi komisije nisu izvršili nijedno krivično delo (nijedno za koje se postupa po službenoj dužnosti), a zatim odbija pristup informacijama u istom predmetu jer bi “činjenje dostupnom tražene informacije ugrozilo ili otežalo otkrivanje krivičnog dela” i tako dalje. Naročito ako nije bio po sredi predmet u kome se i dalje vodio postupak. Šteta što ovo, pretpostavljam, nije stiglo do Poverenika.

    • Izgleda da Pokret nema pojma o čemu vi to pričate iako je u posedu kompletne dokumentacije.
      Stiglo je to do Poverenika, koga tužilaštvo ignoriše preko godinu dana. Ovaj Pokret za nemanje vremena, kao što vidite, nema vremena da se bakće sa takvim nebitnostima kao što je npr ta lažna šizofrenija u tužilaštvu, koju ste vi tako lepo primetili. Nažalost, postoji gomila stvari koje niste u mogućnosti da primetite samo zato što Pokret za nemanje vremena i zaštitu “najprofesionalnije izdavačke kuće u Srbiji” nema vremena da to obelodani. Pokretu je bitnije da nam javi kako se kotira Radulović na Tviterskoj top listi od toga čime se bavi Tužilaštvo & Co. Rešavaće oni to sistemski, samo sutra. Uostalom, možda je to nemanje vremena samo šifra za – Niste nam priložili kovertu uz dokumentaciju. Sve više mi liči na to.