Пословна алхемија Србијагаса

Јавно предузеће Србијагас, познато по великим губицима и најплаћенијем директору у историји Србије, добиће из државне касе још 210 милиона евра у 2016. години. За заседање Народне Скупштине, које је почело 21.12, припремљена су два закона на основу којих ће грађани Србије “наградити” Србијагас за катастрофалне резултате.

^{Foto: www.srbijagas.com}

Док у уређеним државама за катастрофално пословање јавних предузећа одговорна лица сносе санкције, па чак и падне Влада, у Србији се то ради уз помоћ испробане алхемије, а порази се претварају у победе. Покрет “Доста је било” је о овој испробаној методи писао у случају аеродорома Никола Тесла и Ер Србија, али сага се наставља.

Како у пракси функционише ова пословна алхемија и какве последице она оставља по грађане Србије?

Постоје два опробана метода ове пословне алхемије:

1. Држава одобрава гаранције јавном предузећу иако се у тренутку издавања гаранције постоји зна на основу финансијских извештаја тих јавних предузећа да ће гаранције од стране зајмодавца бити извршене и да ће се поверилац наплатити од државе, а не од директног корисника кредита.

2. Преузимање обавеза јавног привредног друштва на терет јавног дуга, чиме држава према повериоцу постаје нови дужник док се стварни дужник ослобађа обавеза.

Уз помоћ оба метода, патијски управљани дужник своје пословне резултате поправља, а последице – трошкове сносе грађани и привреда Србије иако није било додатног задуживања, уместо да се у јавна предузећа уведе ред.

Конкретно, у случају ЈП Србијагас држава ће претворити 190 милиона евра дуга тог јавног предузећа према НИС у јавни дуг и одобрити му додатну гаранцију од 20 милиона евра за узети кредит код Сосијете женерал банке, за коју се унапред зна да ће бити извршена и да ће се кредит враћати из буџета Србије. Да подсетим, према подацима Министарства финансије, управе за јавни дуг, директне и индиректне обавезе Србије износе око 25 милијари евра или 75% БДП.

Како су обавезе према НИС настале? ЈП Србијагас је према Уговору 00-01-7/147 од 30. априла 2009. године од НИС купила природни и каптажни гас за потребе даље испоруке потрошачима. За оне који не знају, каптажни гас је отпадни гас који не задовољава прописану горивну вреност од 39,9 кЈ/sm3 и као такав се спаљује у бакљама или се меша са гасом прописане горивне вредности чиме се потрошачима испоручује гас ниже горивне вредности. Дуг настаје као последица неодговорног и економски непримереног пословања ЈП Србијагас, продајом природног гаса повлашћеним потрошачима по нижој цене од набаве. Осим продаје гаса појединим потрошачима по нижој цени, ЈП Србијагас је продавала гас и потрошачима за које се унапред знало да своје обавезе никада неће измирити, ту се ради о предузећима у реструктуирању која Закон штити од наплате повериоца. Последице овакве неодговорне политике Владе и директора ЈП Србијагаса (Душан Бајатовић је октобра 2008. године постављен на место директора ЈП Србијагас), превалиће се на терет целокупне привреде и становништва Србије.

Нову обавезу Србијагаса од 20 милиона евра грађани и привреда ће платити за изградњу регионалне деонице Александровац – Брус – Копаоник – Рашка – Нови Пазар – Тутин. Предметна деоница ће се финансирати из комерцијалног кредита од Сосијете женерал банке по следећој камати ЕУРИБОР 3м + 2,09%, с тим да се на кредитни износ банци плаћа и 1,5% за трошкове обраде кредита. Лично подржавам изградњу нових регионалних гасовода, али се не могу сложити са неодговорним начином на који се креће у овакву скупу инвестицију. С обзиром да се за овакву инвестицију издаје јавна гаранција, саставни део предлога Закона требало би да буде анализа економске исплативости изградње ове деонице и разматрање ризика да због високе цене гаса све више потрошача одустаје од употребе овог енергента и да становништво на тој деоници због ниских примања неће показати интересовање за прикључење на гасоводну мрежу (трошкове прикључења на гасовод сноси будући потрошач).

Законом о буџету за 2015. годину предвиђен је био дефицит у државној каси који се и остварио, а и Закон о буџету за 2016. годину најављује минус у државној каси. Како држава нема средстава да из текућих прихода уредно сервисира своје текуће обавезе, очигледно да ће се недостатак средстава прикупити кроз задуживање и нове намете привреди и становништву.

Три начина како ће се ове нове јавне обавезе исплатити:

1. У буџету ће се направити ”уштеде” и то тако што ће средства јасно намењена за друге видове јавних расхода остати неискоришћена, а потом бити пренета на отплату ових дугова, фиктивне уштеде. Пластично речено, средства намењена школама, болницама и другим јавним потребама и јавној инфраструктури остаће намерно неискоришћена, а на крају ће бити преусмерена на отплату јавног дуга за успешно посрнула јавна предузећа.

2. Део јавног дуга ће се отплатити новим задуживањем, а с обзиром да је висина јавног дуга 75% БДП, уз јасан тренд раста, све је теже наћи нове изворе финансирања јер је држава у техничком банкроту.

3. Најуспешнији начин прикупљања додатних средстава су проширење пореске основе и повећање пореске стопе на постојећу пореску основу. Значи, треба очекивати нове намете у 2016. години.

Наведена три начина измирења обавеза према повериоцима су позната и примењују се и у другим државама. Међутим, разлика између других држава и Србије се огледа у томе што друге државе ове ванредне мере користе краткорочно, док је у Србији то постала редовна пракса.

Колико год Влада Србије покушава да оправда овакве погубне потезе по привреду и грађане Србије, свима мора бити јасно да треба отклањати узрок катастрофалног пословања јавних предузећа, а не деловати на последице. Такође, свима, па чак и деци, јасно је да нико никад није успео да врати и смањи дугове новим, неоправданим задуживањима.

мр Александар Глумац,

члан покрета “Доста је било – Саша Радуловић”, Београд

Повезани текст: Србијагас остварио губитак од 382 милиона € у 2014.години

Прилози:

– Предлог Закона за Србијагас (1)

– Предлог Закона за Сбијагас (2)