На изборима 2016. године ДЈБ је постигао оно што су многи веровали да је немогуће: да без новца, у готово потпуном медијском мраку добије 227.626 гласова односно 6% гласова. Тиме је постао најјача опозициона странка у Скупштини Србије, са највише посланика и највећом посланичком групом.
Платформа за те изборе је био наш програм за годину прекретнице у 20 тачака. Тај програм садржи поштовање владавине права, независних институција система, слободу медија, укидање партијског запошљавања, увођење потпуне транспарентности, попис целокупне државне имовине, смањење пореза и доприноса, укидање субвенција страним инвеститорима, враћање отетих плата и пензија, овера здравствених књижица за све грађане Србије, повезивање радног стажа, решавање проблема кредита у швајцарским францима, увођење универзалне социјалне заштите за све грађане, окретање домаћој привреди, породичним фирмама, креирање пољопривредних задруга, обрачун са корупцијом, закон о пореклу имовине, анализа свих пљачкашких приватизација.
Наша стратегија, као лидера опозиције у том тренутку, је била да покушамо да окупимо нову политичку сцену, нову левицу, десницу и центар, при чему је ДЈБ странка центра. Део стратегије је био да на тој новој политичкој сцени нема места за старе истрошене странке и политичке лидере који су довели Србију до владавине Вучића и СНС-а, који су у прошлости радили све оно што Вучић данас ради још боље од њих. Боље по партократију, а наравно погубно по Србију.
Наш план је био да објединимо нове политичке лидере око председничких избора, да се окупимо око заједничке платформе за годину прекретнице и да направимо заједнички план не само за председничке, већ и за парламентарне и београдске изборе. Нови лидери су свакако планирали оснивање две нове политичке организација на левом и десном центру и заједно са ДЈБ би чиниле главну снагу нове политичке сцене која би успела да анимира и велики број апстинената и практично одувала паразитску партократију на изборима. Овај план је подржао и Бели.
Да смо успели да реализујемо ову стратегију, изборили бисмо други круг против Вучића и победили га у другом кругу. То би довело до распада СНС коалиције и самог СНС-а на Вучићево и Николићево крило, до пада владе, а затим и парламентарних и београдских избора. Овим бисмо почистили политичку сцену.
Стратегију нисмо успели да спроведемо. Не постоји добра стратегија на папиру. Стратегија је добра само ако успе. Грешку не тражимо код других. Тражимо је код себе. Питања која постављамо су: да ли смо могли да урадимо нешто друго и остваримо стратегију или је сама стратегија била нереална и преурањена. Да ли смо могли мекше да наступимо у разговорима? Да ли је требало да изађемо са детаљима разговора још у децембру? Да ли би ишта од овога помогло да постигнемо циљ: да спречимо победу Вучића и првом кругу и да га победимо у другом? Или је битка већ унапред била изгубљена и требало је то да прихватимо као што нам је сугерисано од многих, да преседимо ове изборе и мислимо на себе?
Како нисмо успели да постигнемо договор, видећи да сигурно срљамо ка победи Вучића у првом кругу, покушали смо крајем фебруара да све јасно упозоримо које су последице гурања главе у песак пред том чињеницом. Стратегија два кандидата без заједничког програма и заједничке идеје била је очигледно губитничка стратегија. Није било спремности да се та чињеница чује. Нападани смо зато што то уопште говоримо.
Неспремни да прихватимо пораз против Вучића у првом кругу, покушали смо да водимо кампању за повећање излазности и буђење апстинената. Централна порука кампање је била: гласај за кога год мислиш да је најбољи, само гласај, не мораш за нас, гласај против Вучића. И нисмо успели. Осим око 25% бирача који су гласали за ДЈБ пре годину дана и који вероватно не би ни изашли на изборе да се нисмо кандидовали, друге апстиненте нисмо успели да анимирамо. Кампања је била потпун промашај. Апстиненти нису реаговали на њу.
Правили смо и грешке. У два наврата смо објавили истраживања јавног мњења која нисмо сами спровели, која су нам дошла од извора који су нам до тада давали поуздане информације о анкетама. Оба су била потпуно искривљена. То се више никада неће поновити. Више не верујемо никоме осим сопственим истраживањима. Наше теренско истраживање које смо спровели у фебруару се, нажалост, показало као потпуно тачно. Оно је показало да Вучић има подршку око 35% пунолетних грађана Србије, да опозиција има око 25%, а да је апстинената око 40%.
У жару борбе за право гласа у Скупштини и отпора против бруталног силовања те институције отпевали смо песму Пада влада што се нашим бирачима није допало, а апстиненте није привукло у већем броју. Ни то се више неће поновити.
Ми нисмо трчали да победимо јер смо јасно рекли да нас председничка позиција не интересује, већ да помогнемо да дође до другог круга. Нас интересује извршна власт, места председника владе или председника општине, места градоначелника. Једино са тих позиција и можемо да мењамо систем.
Наша кампања није никоме од других кандидата начинила штету. Нико од опозиционих гласача није због нас остао код куће. Ниједног другог кандидата нисмо нападали. Нападали смо оне који су зарад сопствених интереса радили против излазности. Рецимо, радили против Белог. Бели је подигао излазност. Да он није ушао у кампању, резултат опозиције би био још гори. ДЈБ није значајно подигао излазност. У томе и јесте неуспех наше кампање. Јер то нам је био циљ.
На крају, Вучић је победио у првом кругу са 34% гласова пунолетних грађана Србије. Победио је медијским мраком, страхом, куповином гласова, али то смо знали и пре избора. На изборе није изашло 2,2 милиона пунолетних грађана Србије. То је више гласача него што је Вучић освојио гласова. За други круг нам је недостајало 372.000 гласова. То је преко 10% од изашлих бирача. Њих нисмо успели да анимирамо. У томе јесте и наш неуспех. Јер они су нам били циљ.
Шта смо могли другачије да урадимо? Да спречимо победу Вучића у првом кругу јако мало. У одсуству једног заједничког кандидата ова битка је била унапред изгубљена. Остала је само битка за постизборно позиционирање која нас није интересовала.
Могли смо да чувамо себе, да одседимо кампању, да прихватимо чињеницу да Вучић побеђује у првом кругу, да кажемо да је то на жалост тако и да позовемо бираче да гласају за оног кандидата који им је најближи. Могли смо и да подржимо неког од кандидата. Ни то не би ништа променило на коначном резултату. Јер стратегија два кандидата је била губитничка. Без једног заједничког кандидата и референдумске атмосфере, победа Вучића у првом кругу је била извесна. Али ми нисмо ушли у политику да седимо на маргинама и чувамо себе. Нисмо могли да ћутке, без борбе да прихватимо још 5 година мрака Вучића. Зато што нисмо водили рачуна о себи у унапред изгубљеној трци и плаћамо цену.
Ми оправдања не тражимо. Нисмо успели да постигнемо циљ.
Извињавам се грађанима Србије што нисмо успели да спречимо победу Вучића у првом кругу. Наш посао је био да то спречимо. Нисмо успели да анимирамо апстиненте. Грађани су гласали за нас да урадимо тај посао. Извињење је искрено и осећамо га најдубље.
Нисмо успели да спроведемо оно што смо замислили, стратегију једног заједничког кандидата и договор око заједничког наступа на парламентарним и београдским изборима. Каква год да нам је стратегија и тактика била, оне су претрпеле пораз. Вучић је победио у првом кругу. Све остало су изговори.
Наш посао данас је да формулишемо нову стратегију. Пали смо, ваља нам устати, отрести прашину и покушати поново. Нећемо кукати због тога што други нису прихватили нашу стратегију нити ћемо се дурити и спочитавати другима да имају другачију стратегију. Јер циљ је остао исти. Ваља нам до њега доћи. То грађани од нас очекују. Конструктивно ћемо учествовати у разговорима око нове заједничке стратегије. Наравно водећи рачуна о нашој политици и нашим вредностима.
Централна тема политике ДЈБ је борба против партократије. Међу гласачима ДЈБ на изборима 2016. године највећи број је разумео и да је ДЈБ дубоко антиестаблишмент политичка опција. Да ми заиста хоћемо да размонтирамо овај накарадан систем. Партијски паразитски систем који већ деценијама убија Србију. Да нас не интересује да отерамо Курту и да ми постанемо Мурта. Да нас не интересују привилегије. Да хоћемо једнака правила за све. Да хоћемо да укинемо партијско запошљавање. За разлику од других политичких опција, ми не желимо да дођемо на власт и постављамо своје кадрове, који би били бољи од СНС-ових кадрова. Ми хоћемо државу у којој се људи запошљавају на основу конкурса, резултата рада, мерења радног учинка. Да хоћемо да нас воде најбољи. Да живимо у земљи у којој је најважније шта знаш, не кога знаш. Да ти партијска књижица, или “чланствно у библиотеци”, како је то звао Зоран Радмиловић у Радовану III, не буде једини начин да добијеш посао.
Наш политички противник су све политичке опције које не прихватају наше црвене линије политике. А те црвене линије политике су: владавина права, независне институције система, поштовање људских права, слобода медија, укидање партијског запошљавања и потпуна транспарентност рада државе. Ми ове црвене линије не видимо као политику. Оне су систем вредности, оно што нас чини оним што јесмо, оне су неупитне, оне су принципи од којих никада нећемо одустати. Оне странке које не поштују ове принципе или их нису поштовале док су биле на власти и нису се за то јасно извиниле грађанима, наши су политички противници. Ми мислимо да те и такве странке и њихови лидери треба да нестану са политичке сцене. Начин да се то оствари је на изборима.
Тек након поштовања црвених линија, поштовања темељних принципа, почиње политичка конкуренција. Политичка конкуренција значи да различите полтичке опције које поштују црвене линије политике нуде грађанима различита решења за друштвена питања. Та питања су: како најбоље развити економију, здравство, образовање, културна политика, спољнополичка орјентација земље, решавање питања КиМ, пољопривредна политика, заштита човекове околине, безбедносна политика, улога војске, организација полиције, изборни систем, државна управа … Нормално је и пожељно у свакој демократији да грађани имају различите политичке опције са различитим идеологијама које кандидују различита решења за друштвена питања на изборима. Конкуренција идеја значи боља решења за грађане.
Са политичком конкуренцијом сарађујемо по свим питањима која се тичу основних принципа и у којима нам се политике слажу. Са конкуренцијом имамо и велики заједнички задатак: да победимо Александра Вучића на изборима. То је предуслов да дође до било каквих позитивних промена у Србији.
Са друге стране, са конкуренцијом се такмичимо за поверење и глас бирача. Шта ће бити политика нових покрета и странака још увек не знамо. Сазнаћемо. ДЈБ има своју аутентичну политику, програмске циљеве због којих смо ушли у политику. Они су садржани у нашем програму у 20 тачака и представљају ДЈБ оригинал. Реч оригинал се односи на оригинал у контексту српске политике. Видимо да и друге политичке опције копирају наше ставове и наше политике и то видимо као позитиван знак. Да ли би то што данас промовишу нашу политику и спровели ако икада буду у прилици да уђу у власт не знамо. Ми знамо да ми хоћемо.
Са становишта великог заједничког задатка, директно нападати конкуренцију је контрапродуктивно и штетно за све. Али политичке противнике ћемо нападати и нећемо се за то извињавати никоме. Посебно нећемо дозволити да квази- опозиционе странке преваре бираче и да након избора, баш као и Бошко Ничић у Зајечару.
Изгубили смо битку, али не и рат. Имамо најјачу организацију на терену од свих опозиционих странака. Данас је на скупштини присутно 60 одбора и 18 повереништава више него што смо икада имали. За претходне изборе успели смо да организујемо контролоре на 6.200 бирачких места. Иду нам београдски и борски избори, вероватно и парламентарни. Победа неће доћи сама од себе, нити ће нам сама пасти у крило. Медијски мрак неће сам себе укинути нити ће се изборна правила променити. До победе морамо доћи упркос њима. До победе се не долази преко друштвених мрежа, мада су и оне веома важне. До победе се не долази ни само критиком катастрофалне власти. До победе се не долази бојкотом и кукањем да услови нису равноправни. До победе се долази програмом, решењима за грађане и неуморним радом на терену и борбом за сваки глас.
Наш главни противник није Вучић. О њему је све речено и њим се више нећемо бавити. Наш главни противник је апстиненција. Заједнички задатак је да што више опозиционо настројених апститнената вратимо у политички процес. То је једини начин да победимо зло које уништава Србију.
Наш противник је апатија. Наш противник је већинско мишљење да су сви исти и да се ништа не може променити. Наш главни задатак је да вратимо људе у политички процес. Од човека до човека. Да радимо на терену, да пронађемо апстиненте, успоставимо комуникацију са њима. Да их убедимо да нису сви исти и да се све може променити и да не постоји ниједан разлог зашто Србија не би могла бити уређена земља у којој се лепо и радо живи. Ово је наша земља, не њихова корумпирана, партијска држава.
Саша Радуловић
председник “Доста је било”
Slažem se da je kontraproduktivno napadati konkurenciju. A šta ako vam je konkurencija u koaliciji sa protivnikom, recimo Saša Janković sa DS-om? Zar ne mislite da se svaki napad na DS doživljava kao napad na SJ i da ćete platiti istu cenu kao da ste napadali SJ?
Mislim da je važno da radite ono što će vam doneti glasove, i povećati izlaznost, a gloženje unutar opozicije, ma kakva da je, je siguran način da se ne postigne ni jedno ni drugo.
Svaka čast! Neda ću da nastavim da glasam za vas nego ne znam šta da kažem! Još jednom- svaka vam čast!!!
Ljudi, niko ne sumnja u vaše dobre namere, ali neke stvari morate pod hitno da menjate. Ne treba da se izvinjavate zato što je Vučić pobedio.
Od ulaska u skupštinu vučete loše poteze. Kao da ste bili nespremni i izgubljeni od tada.
Potpuno ste pogrešno procenili vašu poziciju. Ljudi još nisu upoznati sa vašom politikom u potpunosti. I dalje ste nepoznanica mnogima.
Od ulaska u skupštinu dobili ste malo više prostora u javnosti i iskoristili ga pogrešno. Stalnim napadima na Vučića i SNS, optuživanja da su lopovi, paraziti i da ništa ne valja, stvorili ste negativnu energiju oko vas. Onda ste napravili onu glupost sa gitarom, koja će dugo da vas prati. Pa ste se prebrzo postavili kao neki lider opozicije i to ljudi nisu prihvatili. Izlazili ste stalno sa nekim istraživanjima, brojkama i procentima, koji su se na kraju pokazali kao potpuno pogrešni. Izgubili ste dosta kredibiliteta i poverenja zbog toga.
Voleo bih da se vratite onom starom pristupu. Bez performansa i marketinških trikova. Bez istraživanja i procena. Ljudi nisu samo obični birači i brojke. Pravite akcije kao ranije. Organizujte više tribina, okupljanja. U javnost izlazite sa jasnim porukama. Bez negativne energije.
Imam i nekoliko pitanja na koja bih voleo da dobijem odgovor.
Ako spor oko imena još nije završen i niste registrovani kao stranka, zašto se sada tako predstavljate? Opet otvarate prostor ljudima da vam se podsmevaju i smatraju vas neozbiljnim.
Da li je iko iz vrha prihvatio odgovornost za loše procene i rezultat i barem ponudio ostavke i dozvolio skupštini da raspravlja? To je ozbiljan, odgovoran i demokratski pristup kakav zagovarate.
Da li su održani predsednički izbori unutar stranke, i ako nisu, kada će biti?
Sve najbolje i srećno!
To je jednostavno neiskustvo. A ono ne može da se stekne drugačije nego greškama. E sad sa druge strane, incident sa gitarom je u principu beznačajan. Setimo se svih SNS gluposti: stiropora, štrajkova glađu, zavorskih uniformi za Dinkića, gađanja cipelama, et cetera, et cetera, et cetera. Pa evo ih sad zalepili se za fotelje ko g**** za beton. Dalje, ako samo pogledamo bilo koji rijaliti sa Pinka ili Hepija, jasno je su kriterijumi pali niže nego što je Dejvid Kameron ikada zaronio. Ne verujem da je to bilo naročito ozbiljno jer naš čovek može a proguta apsolutno sve. Samo se time ne treba baviti jer ima i pametnijih stvari i boljih načina da se igra prljavo.
Nisi mogao bolje napisati!
Malo vas je poneo uspeh iz 2016. ali morate da shvatite da nemate vase stalne glasace. Za vas su glasali vise iz bunta i imena vaseg pokreta. Sad su ti glasovi otisli na druge strane. Nesmotren potez je bila kanditatura SR jer je trebao neko biti drugi zrtvovan za dobrobit stranke. Recimo ja sam postao vas stalni glasac zbog vase borbe protiv partokratije koja nije shvacena u ovoj zemlji. To je kljuc jer se tu razlikujete od svih drugih. Spremite kadrove za gradske izbore ili podrzite nekog ko moze da napravi rezultat….Sapica npr kako biste bili na strani pobednika….to narod ceni. Srecno
Šapić je upavo oličenje partokratije, zloupotrbljava javnu funkciju za ličnu korist, kupio je doktorat.
Dr. Sapic nije opcija ali ako je to snaga koja moze smebitu sns manje je zlo jer ce napredni pratiti svaki njegov korak….treba samo biti oprezan da narod ne glasa za njega da smene ove a da onda naprave dil, ali to je vec nesto o cemu DJB treba da razmislja. Samo kazem da se rezultat samo na kraju racuna i da se ne sme dozvoliti debakl sa prislih izbora….mada samo prevarom mogu dobiti bgd, a mozda je bas Sapic taj trojanski konj.
Bravo,Saša!Samo malo usporite kada držite govor da ljudi mogu da vas isprate,
jer zaista imate šta da kažete i lepo vas je slušati.
Dobro je što ste rekli da nećete ponoviti sviranje gitare u Skupštini, a to sada svakako i možete,
pošto je sviranje gitare ispunilo cilj,umnožili ste broj pregleda na face-u,
a do tada pola onih koji su odgledali snimak nisu ni znali da postojite.
Nije bitno sviranje gitare,izludela su vas apsurdna dešavanja u Skupštini, pesma je odlična,
i sve se dešava par dana pred Novu godinu,počinju praznici…
Bitno je što niste imali zajedničkog kandidata,pa su ljudi glasali za onog ko je po njima imao najviše
šansi da uđe u drugi krug,to je bio njihov zajednički kandidat
Kad bi stvari u zivotu tako funkcionisale…U skoli i na fakultetu kad ne znate odgovor na pitanje, sledi jedinica, pad na ispitu, gubitak godine…Na poslu ako napravite gresku jedine opcije su smanjenje plate a uskoro i otkaz. Ne mozete se samo izviniti i nastaviti dalje, posledice se moraju podneti..Ipak sam ocekivala potpunu moralnu strogost od SR i DJB i ocekivala bar ponudu ostavke ako ne i njenu bezuslovnu predaju za poraze koji su i sami priznali.
I šta onda? Ko će da ga zameni? Ne može to tek tako. Prvo moraš da nađeš zamenu pa da menjaš. Ne vidim šta je problem da se na skupštini još neko prijavi za predsednika pa da se glasa. Inače, ne smatraju svi da je Saša nešto specijalno pogrešio. Imao je opšti interes iznad partijskog, to je sasvim dobra osobina ali očigledno ne prolazi u Srbiji. Biti “iznad” svog vremena i zbog toga ne uspeti je nešto što ne treba smatrati promašajem, dovoljno da ispaviš neke korake i nastaviš. Uostalom, niko se nije naučen rodio, sasvim je normalno da imaš i uspehe i padove, nisu mi jasni ljudi koji bi samo da menjaju čim nešto krene nizbrdo. DJB jeste doživeo udarac na izborima, 1.4% bi zbrisalo svaku slabu partiju ali ne i DJB, oni su nastavili da rade i to još više i odlučnije. To se može jedino ako sagradiš dobre temelje, pa ti sad vidi koliko je loš taj Saša.
Konacno normalan komentar. Nisu mi jasni ljudi ovde koji traze smenu, pa da li stvarno mislite da postoji bolja osoba za prvog coveka pokreta od Radulovica? Ne ide to tako ljudi, ne moze diktator da se smeni preko noci vec je to krvav posao ako se radi kako treba. Naravno, uvek moze i precicom i onda dobijemo opet 5. oktobar ali bez 6. oktobra. Pa valjda hocemo to da izbegnemo ovaj put?
Sasa je dobar, ne kazem.Ne mislim da je izborni rezultat neuspeh jer postovaocima Djb je jasno da je cilj bio postojanje II kruga. Ipak u tome se nije uspelo i osnovni je red da se PONUDI ostavka jer je ocigledno da su i cilj i strategija bili promasaj.Neko ko pretenduje na mesto predsednika ili premijera i ima mogucnost da utice na zivpte drugih ne sme da donosi pogresne odluke nikada.Zato postizborne histke imaju funkciju selekcije.
Sale,
Dragana je ili od onih sto su okrenuli glavu na drugu stranu,ili je ubaceni element tj.bot.
Secas se kako je komentarisala onu ociglednu kradju glasova u Sandzaku.
U svakom slucaju,neka je, neka komentarise, da vidimo i kako druga strana razmislja.
Ako bi se to desilo na Vaš predlog tj. kaqd neko počini grešku, bilo kakve vrste, odmah ga ukloniti za svagda.
Takav sistem ne postoji nigde.
Greška se prvo mora proceniti. Zatim oceniti da li je počinilac greške svestan nje i da li je prihvata.
Na nama je da ocenimo da li mu dajemo drugu šansu.
Nedvosmisleno je utvrđeno da većina podržavalaca DJB daje drugu šansu rukovodstvu Pokreta (stranke).
Ostavke funkcionišu u slučaju jasne krivice. Ovde se radi o tome da je “neprijatelj” bio jači i da je drugačiaj strategija bila očigledno nemoguća. Problem je što oni na koje se računalo kao saveznike očigledno to ne žele da budu. Osim toga pravilo je da do jasnog zaokruživanja celog sistema, pokret ili partiju vodi njen idejni tvorac. Tek nakon “sazrevanja” i ozbiljnijeg učešća u vlasti normalno je očekivati tipičan demokratski proces. Inače bi sistem bio brzo preuzet i kontrolisan od suprotnog tabora obzirom na našu situaciju.
Apsolutna krivica je SR za ovu nepromisljenu avanturu i on je toga svestan sto se vidi iz ovog teksta i slicnih od posle izbora. Svaka greska se placa ali se plasim da su veci krivci oko njega jer ga nisu odgovorili od ocigledne gluposti. Sto se tice ostavke, to bi bila jos veca glupost jer je on jedini politicki cinilac u zemlji koji moze nesto da promeni na bolje. Treba izvuci pouku, glavu gore i idemo dalje!
Ovde se jedna stvar potpuno zaboravlja. DJB je jedini za vreme predizborne kampanje upozoravao da Vučić pobeđuje u prvom krugu ako se opozicija ne ujedini. I bio je potpuno u pravu. To što se opozicija nije ujedinila, nije krivica DJB. Što ne pitate Sašu Jankovića što je ignorisao sve pozive na ujedinjenje? On se tada pravio mutav a sada ipak poziva da se svi ujedine tako što bi podržali njega. Dakle DJB uopšte nije imao tako pogrešnu strategiju. Standardna politička praksa kad imate autoritarnu vlast je da se opozicija udruži. To se pokazalo uspešnim 2000 godine, moglo je i sada za predsedničke izbore. Koliko je DJB kriv što nije uspeo da okupi opozicionare, toliko su i ostali krivi što do toga nije došlo. Uostalom, cela opozicija nije uspela. Potpuno je nebitno što je neko unutar opozicije osvojio više ili manje. Neuspeh je neuspeh, Vučić je i dalje na vlasti.
Ja ne razumem zbog čega se Saša Radulović izvinjava? Kome se izvinjava, zbog čega se izvinjava!? U potpunosti je pogodio razvoj događaja oko izbora u slučaju da opozicija izađe razjedinjena. I tako je i bilo! Nesebično je obilazio Srbiju govoreći ljudima da glasaju za opoziciju a ne za njega po svaku cenu. Da li zbog toga treba da se izvinjava? Da li zbog toga što je SNS na vlasti i protivzakonito i neetički koristi poziciju moći za brojne zloupotrebe, da li zbog toga što narod u Srbiji većinski glasa za vlast a velikim delom je potpuno nezainteresovan i lenj da utiče na svoj život koristeći se lakonski onom floskulom “svi su oni isti”! Naravno da je bilo nekih grešaka DJB, ja prvenstveno smatram da su prošlogodišnji uspeh na parlamentarnim morali iskoristiti da stvore kakvu takvu infrastrukturu u unutrašnjosti zemlje gde je pokret slabo prepoznatljiv, da se više usmere na neposredni kontakt sa biračima a manje verovati pregledima
nastupa na društvenim mrežama. Neko pominje drugog kandidata – pa to je potpuno irelevantno. Saša nema dug politički staž da bi bio potrošena figura i logično je bilo da on bude kandidat mada lično verujem da bi bilo mnogo bolje pokret nije imao svog kandidata i da je vodio pasivnu kampanju za druge kandidate uprkos očiglednim pokušajima diskreditovanja pokreta od strane pojedinih opozicionih političara i stranaka.
Saša se izvinjava jer je red izviniti se ako nešto ne uspeš. Naša misija je da pobedimo Vučića, to nismo uspeli na poslednjim izborima (a realno smo mogli) i to je činjenica. Međutim, treba imati u vidu da se autokrata sa vlasti može skloniti jedino udruživanjem, isto kao i 2000-te godine. Ne može drugačije. Saša je upozoravao da to treba da bude strategija ali drugi nisu slušali. Prema saznanjima koje ja imam, i Beli i Jeremić su bili voljni za dogovor ali je glavni kočničar bio Saša Janković. On ne samo da nije odbio dogovor nego ga je kompletno ignorisao. I naravno da ne može da uspe strategija ako te neko sabotira. Tako da, po meni, DJB je apsolutno imao pobedničku strategiju ali nije mogao da je realizuje jer je zavisila i od drugih aktera koji nisu hteli da sarađuju. Razlog lošeg uspeha je što nisu imali bekap strategiju. Ali kako bilo, misija nije uspela, ko traži krivce za neuspeh opozicije neka se obrati Jankoviću, DJB sa time nema ništa. Oni su pošteno ušli u priču, zalagali se za pravu stvar, ostali čisti do kraja, pretrpeli poraz, zapravo vrlo jak udarac od 1.4% koji bi počistio sa scene svaku slabiju partiju ali evo ih i dalje funkcionišu čak i bolje nego ikada. To samo pokazuje kako je DJB sazidan na čvrstim temeljima i da se tu radi dobro i kvalitetno. To što ponekad padneš, dešava se, lepo ustaneš, otreseš prašinu i nastavljaš. DJB je poslednjih meseci toliko unapredio svoju organizaciju da nema šanse da prođe loše na sledećim izborima. Simpatizeri su polako počeli da se vraćaju jer su videli da konkurencija samo prodaje maglu dok DJB nudi konkretna rešenja i ima ljude koji su sposobni da ih sprovedu.
Ne samo da bi DJB trebalo da istrajava na tome kako bi podigao one koji ne izlaze na glasanje, već i da stabilizuje svoje biračko telo. To nije lak posao i pretpostavlja fiksiranje “crvenih linija” ne prljati se sa svakim pre i posla izbora, a naročito voditi računa koga dovodiš u svoje redove. Stoga, ne bi trebalo klonuti duhom, oformiti stabilno biračko telao je jedan od najtežih poslova. Zato, samo jako, hrabro, dosledno, principijelno i pošteno. Rezultati su neminovni!
Dobar program-loša strategija.
1. Borba za ispravne biračke spiskove
2. Borba za skidanje medijskog mraka
3. Borba za apstinente: mnogo ih je van zemlje, kad dobijete borbu za njih i njihove glasove od AV će ostati samo mračno sećanje.
Po meni ove tri tačke su osnova problema i dok se to ne reši AV nam je na vlasti. Džaba vas dobar program. Pozdrav iz daleka.
Једна примедба.
Ако је могуће без коришћења страних речи у текстовима. Ја дам баби да прочита текст а она ме пита, шта им значи ово антиестаблишмент политичка опција.
Иначе коришћење страних речи уместо речи које већ постоје у нашем језику се стручно назива варваризам.
Mislim da je potrebno jasno odrediti ciljne grupe u društvu kojima se DJB obraća. Po meni to bi mogli biti: 1. stručni ljudi koji rade samostalno kao mali privrednici, a koje država guši porezima za izdržavanje parazitskog stranačkog sistema 2. studenti državnih fakulteta koji ne mogu dobiti posao od stranačkih uhljeba sa kupljenim diplomama 3. poljoprivrednici koji ne mogu izdržati konkurenciju uvoznog stranačkog lobija 4. profesori i ljekari u prosvjetnim i zdravstvenim ustanovama koji su izloženi pritisku i mobingu od stranački postavljenih direktora 5. penzioneri kojima su smanjene penzije među kojima ima mnogo obrazovanih ljudi koji nisu upoznati sa idejama pokreta itd. Za svaku ciljnu grupu potrebno je konkretizovati mjere za koje se pokret zalaže. Npr. studentima reći da se zalažete da u državnoj upravi mogu raditi samo diplomci državnih fakulteta, poljoprivrednicima da ćete uvesti ili subvencije ili takse za strane proizvode itd.
Ideja da se animiraju apstinenti je veoma ambiciozna jer ste stavili sebi kao cilj da ubedite ljude kojima se gadi politika i svaka tema vezana za nju. Hteli ste da ubedite ljude koji ne glasaju da glasaju. Ja znam koliko je ovo tesko jer sam licno svoju zenu pokusavao ubediti da izadje na izbore, i to je trajalo mesecima. Cesto smo se i svadjali ali je na kraju izasla. Necete verovatni ali recenica koja je na to naterala je bila: “Ja stvarno ne razmume, da mene neko toliko smara oko politike, i da vidim da mu to toliko znaci pa ja bi vec rekao, idi u p.m evo izaci cu pusti me na miru”. Tako je i bilo, vise sam joj dosadio pa je izasla, ali dan danas nemam pojma za koga je glasala. Znam da je protiv Vucica. Njena cela porodica ne izlazi jer su svi isti itd. Realno njih ubediti u suprotno, to je sizifov posao, tako da je konvertovanje apstinenata u glasace izuzetno tezak posao. Npr. bolje da ste se kroz skupstinu borili da glasanje postane obavezeno kao u nekim zemljama i eto resen problem izlaznosti. Zar ne pokusavate sistemksi da menjate stvari, onda tako i radite.
Dalje, ja sam ranije i pisao, ali evo DJB je dobio 6% na idejama a ne na borbi protiv Vucica. Znaci batalite ga, vec promovisite resenja problema. Npr. vase ideje su bile da se smanje porezi, pa progresivno oporezivanje itd. I sad je Vucic to poceo da prica ali nikako da se sprovede. I svaki put ste vi smo cutali, umesto da koristite momentum i da samo o tome pricate, da ljudi stekni utisak da biste vi brze sproveli tu ideju. Dalje, u Srbiji ima 400.000 ljudi na minimalcu, a DJB se njima nikada direktno ne obraca. Nema jasan stav o povecanju minimalca itd. Pa u Americi su protesti oko ove teme. Ovi protesti protiv diktature su imali 2 struje i jedna je borba za socialno ekonomske teme, vapaj radnika itd. A gde je DJB u tome, pa taj radnik treba da se identifikuje da ste vi partija preko koje ce njemu biti bolje ako vi dodjete na vlast. Ja ne vidim uopste da DJB to radi… Ni jedan jedni tekst o minimalcu, o povecanju itd. Pa dalje i kad Vucic nesto uradi dobro pa treba da to podrzite, ideje a ne samo sve ne valja itd itd.
meni se skroz svidelo to sa gitarom, a ljudi uvekimaju neku zamerku. MIslim da je to bilo zapravo hrabro uraditi a i lepo pevate :). Nije mi jasno kako se u tome vidipogresan potez
Kao neko ko prati komentare, zapazio sam da su ljudi u većini to lepo prihvatili. Svako normalan razume šta je veselje i razonoda i da su političari ljudi koji ne moraju non-stop da budu smrtno ozbiljni i namrgođeni. Međutim, tu je bila ta neka manjina njih koja je ujedno i bila glasnija, kojoj je to smetalo, jer tobože znači da DJB ne poštuje skupštinu. DJB je JEDINA politička opcija koja itekako poštuje skupštinu i svaki dan naporno rade na svim zakonima koji se tamo razmatraju i donose. To što su se razonodili POSLE zasedanja, dakle van radnog vremena je nešto što je sasvim normalno. Naravno, zlobnici su to iskoristili za napad i to je u medijima preneto u lošem kontekstu i sa te tačke gledišta takve stvari ne treba praktikovati. Znači, veselje je sasvim ok ali tako javno treba izbegavati jer se samo daje municija neprijateljima da te posle blate.
lepo je potvrditi sebi da ima zdravorazumskih razmišljanja. Hvala Sale na jako lepom upotpunjavanju mog komentara. Slažem se da kritičko mišljenje treba da postoji i da se razvija, ali dolazimo do toga da svako kritikuje sve da bi valjda ispao pametan kritičar. Ovo sa gitarom i pesmom je previše. Lako je naći zamerke, ali nisu mudri oni koji kritikuju baš sve. Ostavite ljude na miru, a kritikujte ono što treba, laž, prevaru, manipulaciju, Sve što je iskreno i kulturno, to je i dobrodošlo. A pesma nije nekulturna. Žao mi je što su kritičari iz sujete uvek glasniji od normalnih i pametnih ljudi koji uživaju u ponašanju DJB. Sujetni kritičari uživaju da dodaju, da njihova bude poslednja, ili šta već. Naravno da neću svaki dobar tekst da kometarišem sa “jao bravo super”. Znam da nisam jedina. Samo čitam, uživam, nasmejem se i osetim olakšanje što postoji neko ko radi na pravi način bez obzira na sve pritiske. Tako se radujem i običnom čoveku kome je moral imperativ uprkos današnjem nemoralnom vremenu, a tek političkoj organizaciji! I onda se mi koji podržavamo DJB ne čujemo dovoljno naspram ovih ostalih. Dok god DJB radi onako kako treba, bez ličnih kalkulacija, sa moralom koji se bori protiv vetrenjače… tu smo! Nismo glasni ali smo potpuno odani. Ne raspravljamo se po internetu, ne ubeđujemo ljude, samo pratimo, razmišljamo i svaki dobar potez potpuno poštujemo. Pozdrav svim “nepaljevinama” 🙂
Господо ово што ћу рећи је можда тачно, а можда само мој субјективан поглед.
Од председничких избора ми се чини кад да нисте присутни у медијима.
До сада нисам гласао за вас, на парламентарним ме понео младалачки занос па сам гласао за СРС али сам се брзо покајао. На председничким сам гласао за Јеремића јер по мом резоновању председник код нас је глорификовани амбасадор а то њему спада у квалификације јер је био министар иностраних послова и председник УН (или председник Скупштине УН).
Ипак још прошле године сам одлучио да на Београдским изборима гласам за ДЈБ, тако да мој глас ту имате и срећно вам било.
Bravo, bravo, bravo!
Svaka čast na strategiji,ali Pokret DJB teško da može da vidi dalje od sebe.Ako pričate o predsedničkim izborima onda je od svega bitnija činjenica da Vučić nije pobedio u prvom krugu,jer nije dobio onih 55% već nešto manje od 50%,što nije dovoljno da se pobedi u prvom krugu.Dveri su prve izašle sa podacima o procentu I podnele prigovor na zapisnik RIK-a koji Vučićevi sateliti nisu naravno potpisali.Dakle izborna krađa je opet uzela svoj danak.Svi dokazi ne samo o ovoj krađi već I svemu drugome nalaze se u krivičnoj prijavi pokreta Dostojni Srbije tužiocu Filipoviću.Tamo su već 40 dana policijski sindikat I šačica naroda kome je stalo pridružiće se I zaštiti tužioca.A pokret DJB neka ne vidi dalje od sebe.