Na izborima 2016. godine DJB je postigao ono što su mnogi verovali da je nemoguće: da bez novca, u gotovo potpunom medijskom mraku dobije 227.626 glasova odnosno 6% glasova. Time je postao najjača opoziciona stranka u Skupštini Srbije, sa najviše poslanika i najvećom poslaničkom grupom.
Platforma za te izbore je bio naš program za godinu prekretnice u 20 tačaka. Taj program sadrži poštovanje vladavine prava, nezavisnih institucija sistema, slobodu medija, ukidanje partijskog zapošljavanja, uvođenje potpune transparentnosti, popis celokupne državne imovine, smanjenje poreza i doprinosa, ukidanje subvencija stranim investitorima, vraćanje otetih plata i penzija, overa zdravstvenih knjižica za sve građane Srbije, povezivanje radnog staža, rešavanje problema kredita u švajcarskim francima, uvođenje univerzalne socijalne zaštite za sve građane, okretanje domaćoj privredi, porodičnim firmama, kreiranje poljoprivrednih zadruga, obračun sa korupcijom, zakon o poreklu imovine, analiza svih pljačkaških privatizacija.
Naša strategija, kao lidera opozicije u tom trenutku, je bila da pokušamo da okupimo novu političku scenu, novu levicu, desnicu i centar, pri čemu je DJB stranka centra. Deo strategije je bio da na toj novoj političkoj sceni nema mesta za stare istrošene stranke i političke lidere koji su doveli Srbiju do vladavine Vučića i SNS-a, koji su u prošlosti radili sve ono što Vučić danas radi još bolje od njih. Bolje po partokratiju, a naravno pogubno po Srbiju.
Naš plan je bio da objedinimo nove političke lidere oko predsedničkih izbora, da se okupimo oko zajedničke platforme za godinu prekretnice i da napravimo zajednički plan ne samo za predsedničke, već i za parlamentarne i beogradske izbore. Novi lideri su svakako planirali osnivanje dve nove političke organizacija na levom i desnom centru i zajedno sa DJB bi činile glavnu snagu nove političke scene koja bi uspela da animira i veliki broj apstinenata i praktično oduvala parazitsku partokratiju na izborima. Ovaj plan je podržao i Beli.
Da smo uspeli da realizujemo ovu strategiju, izborili bismo drugi krug protiv Vučića i pobedili ga u drugom krugu. To bi dovelo do raspada SNS koalicije i samog SNS-a na Vučićevo i Nikolićevo krilo, do pada vlade, a zatim i parlamentarnih i beogradskih izbora. Ovim bismo počistili političku scenu.
Strategiju nismo uspeli da sprovedemo. Ne postoji dobra strategija na papiru. Strategija je dobra samo ako uspe. Grešku ne tražimo kod drugih. Tražimo je kod sebe. Pitanja koja postavljamo su: da li smo mogli da uradimo nešto drugo i ostvarimo strategiju ili je sama strategija bila nerealna i preuranjena. Da li smo mogli mekše da nastupimo u razgovorima? Da li je trebalo da izađemo sa detaljima razgovora još u decembru? Da li bi išta od ovoga pomoglo da postignemo cilj: da sprečimo pobedu Vučića i prvom krugu i da ga pobedimo u drugom? Ili je bitka već unapred bila izgubljena i trebalo je to da prihvatimo kao što nam je sugerisano od mnogih, da presedimo ove izbore i mislimo na sebe?
Kako nismo uspeli da postignemo dogovor, videći da sigurno srljamo ka pobedi Vučića u prvom krugu, pokušali smo krajem februara da sve jasno upozorimo koje su posledice guranja glave u pesak pred tom činjenicom. Strategija dva kandidata bez zajedničkog programa i zajedničke ideje bila je očigledno gubitnička strategija. Nije bilo spremnosti da se ta činjenica čuje. Napadani smo zato što to uopšte govorimo.
Nespremni da prihvatimo poraz protiv Vučića u prvom krugu, pokušali smo da vodimo kampanju za povećanje izlaznosti i buđenje apstinenata. Centralna poruka kampanje je bila: glasaj za koga god misliš da je najbolji, samo glasaj, ne moraš za nas, glasaj protiv Vučića. I nismo uspeli. Osim oko 25% birača koji su glasali za DJB pre godinu dana i koji verovatno ne bi ni izašli na izbore da se nismo kandidovali, druge apstinente nismo uspeli da animiramo. Kampanja je bila potpun promašaj. Apstinenti nisu reagovali na nju.
Pravili smo i greške. U dva navrata smo objavili istraživanja javnog mnjenja koja nismo sami sproveli, koja su nam došla od izvora koji su nam do tada davali pouzdane informacije o anketama. Oba su bila potpuno iskrivljena. To se više nikada neće ponoviti. Više ne verujemo nikome osim sopstvenim istraživanjima. Naše terensko istraživanje koje smo sproveli u februaru se, nažalost, pokazalo kao potpuno tačno. Ono je pokazalo da Vučić ima podršku oko 35% punoletnih građana Srbije, da opozicija ima oko 25%, a da je apstinenata oko 40%.
U žaru borbe za pravo glasa u Skupštini i otpora protiv brutalnog silovanja te institucije otpevali smo pesmu Pada vlada što se našim biračima nije dopalo, a apstinente nije privuklo u većem broju. Ni to se više neće ponoviti.
Mi nismo trčali da pobedimo jer smo jasno rekli da nas predsednička pozicija ne interesuje, već da pomognemo da dođe do drugog kruga. Nas interesuje izvršna vlast, mesta predsednika vlade ili predsednika opštine, mesta gradonačelnika. Jedino sa tih pozicija i možemo da menjamo sistem.
Naša kampanja nije nikome od drugih kandidata načinila štetu. Niko od opozicionih glasača nije zbog nas ostao kod kuće. Nijednog drugog kandidata nismo napadali. Napadali smo one koji su zarad sopstvenih interesa radili protiv izlaznosti. Recimo, radili protiv Belog. Beli je podigao izlaznost. Da on nije ušao u kampanju, rezultat opozicije bi bio još gori. DJB nije značajno podigao izlaznost. U tome i jeste neuspeh naše kampanje. Jer to nam je bio cilj.
Na kraju, Vučić je pobedio u prvom krugu sa 34% glasova punoletnih građana Srbije. Pobedio je medijskim mrakom, strahom, kupovinom glasova, ali to smo znali i pre izbora. Na izbore nije izašlo 2,2 miliona punoletnih građana Srbije. To je više glasača nego što je Vučić osvojio glasova. Za drugi krug nam je nedostajalo 372.000 glasova. To je preko 10% od izašlih birača. Njih nismo uspeli da animiramo. U tome jeste i naš neuspeh. Jer oni su nam bili cilj.
Šta smo mogli drugačije da uradimo? Da sprečimo pobedu Vučića u prvom krugu jako malo. U odsustvu jednog zajedničkog kandidata ova bitka je bila unapred izgubljena. Ostala je samo bitka za postizborno pozicioniranje koja nas nije interesovala.
Mogli smo da čuvamo sebe, da odsedimo kampanju, da prihvatimo činjenicu da Vučić pobeđuje u prvom krugu, da kažemo da je to na žalost tako i da pozovemo birače da glasaju za onog kandidata koji im je najbliži. Mogli smo i da podržimo nekog od kandidata. Ni to ne bi ništa promenilo na konačnom rezultatu. Jer strategija dva kandidata je bila gubitnička. Bez jednog zajedničkog kandidata i referendumske atmosfere, pobeda Vučića u prvom krugu je bila izvesna. Ali mi nismo ušli u politiku da sedimo na marginama i čuvamo sebe. Nismo mogli da ćutke, bez borbe da prihvatimo još 5 godina mraka Vučića. Zato što nismo vodili računa o sebi u unapred izgubljenoj trci i plaćamo cenu.
Mi opravdanja ne tražimo. Nismo uspeli da postignemo cilj.
Izvinjavam se građanima Srbije što nismo uspeli da sprečimo pobedu Vučića u prvom krugu. Naš posao je bio da to sprečimo. Nismo uspeli da animiramo apstinente. Građani su glasali za nas da uradimo taj posao. Izvinjenje je iskreno i osećamo ga najdublje.
Nismo uspeli da sprovedemo ono što smo zamislili, strategiju jednog zajedničkog kandidata i dogovor oko zajedničkog nastupa na parlamentarnim i beogradskim izborima. Kakva god da nam je strategija i taktika bila, one su pretrpele poraz. Vučić je pobedio u prvom krugu. Sve ostalo su izgovori.
Naš posao danas je da formulišemo novu strategiju. Pali smo, valja nam ustati, otresti prašinu i pokušati ponovo. Nećemo kukati zbog toga što drugi nisu prihvatili našu strategiju niti ćemo se duriti i spočitavati drugima da imaju drugačiju strategiju. Jer cilj je ostao isti. Valja nam do njega doći. To građani od nas očekuju. Konstruktivno ćemo učestvovati u razgovorima oko nove zajedničke strategije. Naravno vodeći računa o našoj politici i našim vrednostima.
Centralna tema politike DJB je borba protiv partokratije. Među glasačima DJB na izborima 2016. godine najveći broj je razumeo i da je DJB duboko antiestablišment politička opcija. Da mi zaista hoćemo da razmontiramo ovaj nakaradan sistem. Partijski parazitski sistem koji već decenijama ubija Srbiju. Da nas ne interesuje da oteramo Kurtu i da mi postanemo Murta. Da nas ne interesuju privilegije. Da hoćemo jednaka pravila za sve. Da hoćemo da ukinemo partijsko zapošljavanje. Za razliku od drugih političkih opcija, mi ne želimo da dođemo na vlast i postavljamo svoje kadrove, koji bi bili bolji od SNS-ovih kadrova. Mi hoćemo državu u kojoj se ljudi zapošljavaju na osnovu konkursa, rezultata rada, merenja radnog učinka. Da hoćemo da nas vode najbolji. Da živimo u zemlji u kojoj je najvažnije šta znaš, ne koga znaš. Da ti partijska knjižica, ili “članstvno u biblioteci”, kako je to zvao Zoran Radmilović u Radovanu III, ne bude jedini način da dobiješ posao.
Naš politički protivnik su sve političke opcije koje ne prihvataju naše crvene linije politike. A te crvene linije politike su: vladavina prava, nezavisne institucije sistema, poštovanje ljudskih prava, sloboda medija, ukidanje partijskog zapošljavanja i potpuna transparentnost rada države. Mi ove crvene linije ne vidimo kao politiku. One su sistem vrednosti, ono što nas čini onim što jesmo, one su neupitne, one su principi od kojih nikada nećemo odustati. One stranke koje ne poštuju ove principe ili ih nisu poštovale dok su bile na vlasti i nisu se za to jasno izvinile građanima, naši su politički protivnici. Mi mislimo da te i takve stranke i njihovi lideri treba da nestanu sa političke scene. Način da se to ostvari je na izborima.
Tek nakon poštovanja crvenih linija, poštovanja temeljnih principa, počinje politička konkurencija. Politička konkurencija znači da različite poltičke opcije koje poštuju crvene linije politike nude građanima različita rešenja za društvena pitanja. Ta pitanja su: kako najbolje razviti ekonomiju, zdravstvo, obrazovanje, kulturna politika, spoljnopolička orjentacija zemlje, rešavanje pitanja KiM, poljoprivredna politika, zaštita čovekove okoline, bezbednosna politika, uloga vojske, organizacija policije, izborni sistem, državna uprava … Normalno je i poželjno u svakoj demokratiji da građani imaju različite političke opcije sa različitim ideologijama koje kandiduju različita rešenja za društvena pitanja na izborima. Konkurencija ideja znači bolja rešenja za građane.
Sa političkom konkurencijom sarađujemo po svim pitanjima koja se tiču osnovnih principa i u kojima nam se politike slažu. Sa konkurencijom imamo i veliki zajednički zadatak: da pobedimo Aleksandra Vučića na izborima. To je preduslov da dođe do bilo kakvih pozitivnih promena u Srbiji.
Sa druge strane, sa konkurencijom se takmičimo za poverenje i glas birača. Šta će biti politika novih pokreta i stranaka još uvek ne znamo. Saznaćemo. DJB ima svoju autentičnu politiku, programske ciljeve zbog kojih smo ušli u politiku. Oni su sadržani u našem programu u 20 tačaka i predstavljaju DJB original. Reč original se odnosi na original u kontekstu srpske politike. Vidimo da i druge političke opcije kopiraju naše stavove i naše politike i to vidimo kao pozitivan znak. Da li bi to što danas promovišu našu politiku i sproveli ako ikada budu u prilici da uđu u vlast ne znamo. Mi znamo da mi hoćemo.
Sa stanovišta velikog zajedničkog zadatka, direktno napadati konkurenciju je kontraproduktivno i štetno za sve. Ali političke protivnike ćemo napadati i nećemo se za to izvinjavati nikome. Posebno nećemo dozvoliti da kvazi- opozicione stranke prevare birače i da nakon izbora, baš kao i Boško Ničić u Zaječaru.
Izgubili smo bitku, ali ne i rat. Imamo najjaču organizaciju na terenu od svih opozicionih stranaka. Danas je na skupštini prisutno 60 odbora i 18 povereništava više nego što smo ikada imali. Za prethodne izbore uspeli smo da organizujemo kontrolore na 6.200 biračkih mesta. Idu nam beogradski i borski izbori, verovatno i parlamentarni. Pobeda neće doći sama od sebe, niti će nam sama pasti u krilo. Medijski mrak neće sam sebe ukinuti niti će se izborna pravila promeniti. Do pobede moramo doći uprkos njima. Do pobede se ne dolazi preko društvenih mreža, mada su i one veoma važne. Do pobede se ne dolazi ni samo kritikom katastrofalne vlasti. Do pobede se ne dolazi bojkotom i kukanjem da uslovi nisu ravnopravni. Do pobede se dolazi programom, rešenjima za građane i neumornim radom na terenu i borbom za svaki glas.
Naš glavni protivnik nije Vučić. O njemu je sve rečeno i njim se više nećemo baviti. Naš glavni protivnik je apstinencija. Zajednički zadatak je da što više opoziciono nastrojenih apstitnenata vratimo u politički proces. To je jedini način da pobedimo zlo koje uništava Srbiju.
Naš protivnik je apatija. Naš protivnik je većinsko mišljenje da su svi isti i da se ništa ne može promeniti. Naš glavni zadatak je da vratimo ljude u politički proces. Od čoveka do čoveka. Da radimo na terenu, da pronađemo apstinente, uspostavimo komunikaciju sa njima. Da ih ubedimo da nisu svi isti i da se sve može promeniti i da ne postoji nijedan razlog zašto Srbija ne bi mogla biti uređena zemlja u kojoj se lepo i rado živi. Ovo je naša zemlja, ne njihova korumpirana, partijska država.
Saša Radulović
predsednik “Dosta je bilo”
Slažem se da je kontraproduktivno napadati konkurenciju. A šta ako vam je konkurencija u koaliciji sa protivnikom, recimo Saša Janković sa DS-om? Zar ne mislite da se svaki napad na DS doživljava kao napad na SJ i da ćete platiti istu cenu kao da ste napadali SJ?
Mislim da je važno da radite ono što će vam doneti glasove, i povećati izlaznost, a gloženje unutar opozicije, ma kakva da je, je siguran način da se ne postigne ni jedno ni drugo.
Svaka čast! Neda ću da nastavim da glasam za vas nego ne znam šta da kažem! Još jednom- svaka vam čast!!!
Ljudi, niko ne sumnja u vaše dobre namere, ali neke stvari morate pod hitno da menjate. Ne treba da se izvinjavate zato što je Vučić pobedio.
Od ulaska u skupštinu vučete loše poteze. Kao da ste bili nespremni i izgubljeni od tada.
Potpuno ste pogrešno procenili vašu poziciju. Ljudi još nisu upoznati sa vašom politikom u potpunosti. I dalje ste nepoznanica mnogima.
Od ulaska u skupštinu dobili ste malo više prostora u javnosti i iskoristili ga pogrešno. Stalnim napadima na Vučića i SNS, optuživanja da su lopovi, paraziti i da ništa ne valja, stvorili ste negativnu energiju oko vas. Onda ste napravili onu glupost sa gitarom, koja će dugo da vas prati. Pa ste se prebrzo postavili kao neki lider opozicije i to ljudi nisu prihvatili. Izlazili ste stalno sa nekim istraživanjima, brojkama i procentima, koji su se na kraju pokazali kao potpuno pogrešni. Izgubili ste dosta kredibiliteta i poverenja zbog toga.
Voleo bih da se vratite onom starom pristupu. Bez performansa i marketinških trikova. Bez istraživanja i procena. Ljudi nisu samo obični birači i brojke. Pravite akcije kao ranije. Organizujte više tribina, okupljanja. U javnost izlazite sa jasnim porukama. Bez negativne energije.
Imam i nekoliko pitanja na koja bih voleo da dobijem odgovor.
Ako spor oko imena još nije završen i niste registrovani kao stranka, zašto se sada tako predstavljate? Opet otvarate prostor ljudima da vam se podsmevaju i smatraju vas neozbiljnim.
Da li je iko iz vrha prihvatio odgovornost za loše procene i rezultat i barem ponudio ostavke i dozvolio skupštini da raspravlja? To je ozbiljan, odgovoran i demokratski pristup kakav zagovarate.
Da li su održani predsednički izbori unutar stranke, i ako nisu, kada će biti?
Sve najbolje i srećno!
To je jednostavno neiskustvo. A ono ne može da se stekne drugačije nego greškama. E sad sa druge strane, incident sa gitarom je u principu beznačajan. Setimo se svih SNS gluposti: stiropora, štrajkova glađu, zavorskih uniformi za Dinkića, gađanja cipelama, et cetera, et cetera, et cetera. Pa evo ih sad zalepili se za fotelje ko g**** za beton. Dalje, ako samo pogledamo bilo koji rijaliti sa Pinka ili Hepija, jasno je su kriterijumi pali niže nego što je Dejvid Kameron ikada zaronio. Ne verujem da je to bilo naročito ozbiljno jer naš čovek može a proguta apsolutno sve. Samo se time ne treba baviti jer ima i pametnijih stvari i boljih načina da se igra prljavo.
Nisi mogao bolje napisati!
Malo vas je poneo uspeh iz 2016. ali morate da shvatite da nemate vase stalne glasace. Za vas su glasali vise iz bunta i imena vaseg pokreta. Sad su ti glasovi otisli na druge strane. Nesmotren potez je bila kanditatura SR jer je trebao neko biti drugi zrtvovan za dobrobit stranke. Recimo ja sam postao vas stalni glasac zbog vase borbe protiv partokratije koja nije shvacena u ovoj zemlji. To je kljuc jer se tu razlikujete od svih drugih. Spremite kadrove za gradske izbore ili podrzite nekog ko moze da napravi rezultat….Sapica npr kako biste bili na strani pobednika….to narod ceni. Srecno
Šapić je upavo oličenje partokratije, zloupotrbljava javnu funkciju za ličnu korist, kupio je doktorat.
Dr. Sapic nije opcija ali ako je to snaga koja moze smebitu sns manje je zlo jer ce napredni pratiti svaki njegov korak….treba samo biti oprezan da narod ne glasa za njega da smene ove a da onda naprave dil, ali to je vec nesto o cemu DJB treba da razmislja. Samo kazem da se rezultat samo na kraju racuna i da se ne sme dozvoliti debakl sa prislih izbora….mada samo prevarom mogu dobiti bgd, a mozda je bas Sapic taj trojanski konj.
Bravo,Saša!Samo malo usporite kada držite govor da ljudi mogu da vas isprate,
jer zaista imate šta da kažete i lepo vas je slušati.
Dobro je što ste rekli da nećete ponoviti sviranje gitare u Skupštini, a to sada svakako i možete,
pošto je sviranje gitare ispunilo cilj,umnožili ste broj pregleda na face-u,
a do tada pola onih koji su odgledali snimak nisu ni znali da postojite.
Nije bitno sviranje gitare,izludela su vas apsurdna dešavanja u Skupštini, pesma je odlična,
i sve se dešava par dana pred Novu godinu,počinju praznici…
Bitno je što niste imali zajedničkog kandidata,pa su ljudi glasali za onog ko je po njima imao najviše
šansi da uđe u drugi krug,to je bio njihov zajednički kandidat
Kad bi stvari u zivotu tako funkcionisale…U skoli i na fakultetu kad ne znate odgovor na pitanje, sledi jedinica, pad na ispitu, gubitak godine…Na poslu ako napravite gresku jedine opcije su smanjenje plate a uskoro i otkaz. Ne mozete se samo izviniti i nastaviti dalje, posledice se moraju podneti..Ipak sam ocekivala potpunu moralnu strogost od SR i DJB i ocekivala bar ponudu ostavke ako ne i njenu bezuslovnu predaju za poraze koji su i sami priznali.
I šta onda? Ko će da ga zameni? Ne može to tek tako. Prvo moraš da nađeš zamenu pa da menjaš. Ne vidim šta je problem da se na skupštini još neko prijavi za predsednika pa da se glasa. Inače, ne smatraju svi da je Saša nešto specijalno pogrešio. Imao je opšti interes iznad partijskog, to je sasvim dobra osobina ali očigledno ne prolazi u Srbiji. Biti “iznad” svog vremena i zbog toga ne uspeti je nešto što ne treba smatrati promašajem, dovoljno da ispaviš neke korake i nastaviš. Uostalom, niko se nije naučen rodio, sasvim je normalno da imaš i uspehe i padove, nisu mi jasni ljudi koji bi samo da menjaju čim nešto krene nizbrdo. DJB jeste doživeo udarac na izborima, 1.4% bi zbrisalo svaku slabu partiju ali ne i DJB, oni su nastavili da rade i to još više i odlučnije. To se može jedino ako sagradiš dobre temelje, pa ti sad vidi koliko je loš taj Saša.
Konacno normalan komentar. Nisu mi jasni ljudi ovde koji traze smenu, pa da li stvarno mislite da postoji bolja osoba za prvog coveka pokreta od Radulovica? Ne ide to tako ljudi, ne moze diktator da se smeni preko noci vec je to krvav posao ako se radi kako treba. Naravno, uvek moze i precicom i onda dobijemo opet 5. oktobar ali bez 6. oktobra. Pa valjda hocemo to da izbegnemo ovaj put?
Sasa je dobar, ne kazem.Ne mislim da je izborni rezultat neuspeh jer postovaocima Djb je jasno da je cilj bio postojanje II kruga. Ipak u tome se nije uspelo i osnovni je red da se PONUDI ostavka jer je ocigledno da su i cilj i strategija bili promasaj.Neko ko pretenduje na mesto predsednika ili premijera i ima mogucnost da utice na zivpte drugih ne sme da donosi pogresne odluke nikada.Zato postizborne histke imaju funkciju selekcije.
Sale,
Dragana je ili od onih sto su okrenuli glavu na drugu stranu,ili je ubaceni element tj.bot.
Secas se kako je komentarisala onu ociglednu kradju glasova u Sandzaku.
U svakom slucaju,neka je, neka komentarise, da vidimo i kako druga strana razmislja.
Ako bi se to desilo na Vaš predlog tj. kaqd neko počini grešku, bilo kakve vrste, odmah ga ukloniti za svagda.
Takav sistem ne postoji nigde.
Greška se prvo mora proceniti. Zatim oceniti da li je počinilac greške svestan nje i da li je prihvata.
Na nama je da ocenimo da li mu dajemo drugu šansu.
Nedvosmisleno je utvrđeno da većina podržavalaca DJB daje drugu šansu rukovodstvu Pokreta (stranke).
Ostavke funkcionišu u slučaju jasne krivice. Ovde se radi o tome da je “neprijatelj” bio jači i da je drugačiaj strategija bila očigledno nemoguća. Problem je što oni na koje se računalo kao saveznike očigledno to ne žele da budu. Osim toga pravilo je da do jasnog zaokruživanja celog sistema, pokret ili partiju vodi njen idejni tvorac. Tek nakon “sazrevanja” i ozbiljnijeg učešća u vlasti normalno je očekivati tipičan demokratski proces. Inače bi sistem bio brzo preuzet i kontrolisan od suprotnog tabora obzirom na našu situaciju.
Apsolutna krivica je SR za ovu nepromisljenu avanturu i on je toga svestan sto se vidi iz ovog teksta i slicnih od posle izbora. Svaka greska se placa ali se plasim da su veci krivci oko njega jer ga nisu odgovorili od ocigledne gluposti. Sto se tice ostavke, to bi bila jos veca glupost jer je on jedini politicki cinilac u zemlji koji moze nesto da promeni na bolje. Treba izvuci pouku, glavu gore i idemo dalje!
Ovde se jedna stvar potpuno zaboravlja. DJB je jedini za vreme predizborne kampanje upozoravao da Vučić pobeđuje u prvom krugu ako se opozicija ne ujedini. I bio je potpuno u pravu. To što se opozicija nije ujedinila, nije krivica DJB. Što ne pitate Sašu Jankovića što je ignorisao sve pozive na ujedinjenje? On se tada pravio mutav a sada ipak poziva da se svi ujedine tako što bi podržali njega. Dakle DJB uopšte nije imao tako pogrešnu strategiju. Standardna politička praksa kad imate autoritarnu vlast je da se opozicija udruži. To se pokazalo uspešnim 2000 godine, moglo je i sada za predsedničke izbore. Koliko je DJB kriv što nije uspeo da okupi opozicionare, toliko su i ostali krivi što do toga nije došlo. Uostalom, cela opozicija nije uspela. Potpuno je nebitno što je neko unutar opozicije osvojio više ili manje. Neuspeh je neuspeh, Vučić je i dalje na vlasti.
Ja ne razumem zbog čega se Saša Radulović izvinjava? Kome se izvinjava, zbog čega se izvinjava!? U potpunosti je pogodio razvoj događaja oko izbora u slučaju da opozicija izađe razjedinjena. I tako je i bilo! Nesebično je obilazio Srbiju govoreći ljudima da glasaju za opoziciju a ne za njega po svaku cenu. Da li zbog toga treba da se izvinjava? Da li zbog toga što je SNS na vlasti i protivzakonito i neetički koristi poziciju moći za brojne zloupotrebe, da li zbog toga što narod u Srbiji većinski glasa za vlast a velikim delom je potpuno nezainteresovan i lenj da utiče na svoj život koristeći se lakonski onom floskulom “svi su oni isti”! Naravno da je bilo nekih grešaka DJB, ja prvenstveno smatram da su prošlogodišnji uspeh na parlamentarnim morali iskoristiti da stvore kakvu takvu infrastrukturu u unutrašnjosti zemlje gde je pokret slabo prepoznatljiv, da se više usmere na neposredni kontakt sa biračima a manje verovati pregledima
nastupa na društvenim mrežama. Neko pominje drugog kandidata – pa to je potpuno irelevantno. Saša nema dug politički staž da bi bio potrošena figura i logično je bilo da on bude kandidat mada lično verujem da bi bilo mnogo bolje pokret nije imao svog kandidata i da je vodio pasivnu kampanju za druge kandidate uprkos očiglednim pokušajima diskreditovanja pokreta od strane pojedinih opozicionih političara i stranaka.
Saša se izvinjava jer je red izviniti se ako nešto ne uspeš. Naša misija je da pobedimo Vučića, to nismo uspeli na poslednjim izborima (a realno smo mogli) i to je činjenica. Međutim, treba imati u vidu da se autokrata sa vlasti može skloniti jedino udruživanjem, isto kao i 2000-te godine. Ne može drugačije. Saša je upozoravao da to treba da bude strategija ali drugi nisu slušali. Prema saznanjima koje ja imam, i Beli i Jeremić su bili voljni za dogovor ali je glavni kočničar bio Saša Janković. On ne samo da nije odbio dogovor nego ga je kompletno ignorisao. I naravno da ne može da uspe strategija ako te neko sabotira. Tako da, po meni, DJB je apsolutno imao pobedničku strategiju ali nije mogao da je realizuje jer je zavisila i od drugih aktera koji nisu hteli da sarađuju. Razlog lošeg uspeha je što nisu imali bekap strategiju. Ali kako bilo, misija nije uspela, ko traži krivce za neuspeh opozicije neka se obrati Jankoviću, DJB sa time nema ništa. Oni su pošteno ušli u priču, zalagali se za pravu stvar, ostali čisti do kraja, pretrpeli poraz, zapravo vrlo jak udarac od 1.4% koji bi počistio sa scene svaku slabiju partiju ali evo ih i dalje funkcionišu čak i bolje nego ikada. To samo pokazuje kako je DJB sazidan na čvrstim temeljima i da se tu radi dobro i kvalitetno. To što ponekad padneš, dešava se, lepo ustaneš, otreseš prašinu i nastavljaš. DJB je poslednjih meseci toliko unapredio svoju organizaciju da nema šanse da prođe loše na sledećim izborima. Simpatizeri su polako počeli da se vraćaju jer su videli da konkurencija samo prodaje maglu dok DJB nudi konkretna rešenja i ima ljude koji su sposobni da ih sprovedu.
Ne samo da bi DJB trebalo da istrajava na tome kako bi podigao one koji ne izlaze na glasanje, već i da stabilizuje svoje biračko telo. To nije lak posao i pretpostavlja fiksiranje “crvenih linija” ne prljati se sa svakim pre i posla izbora, a naročito voditi računa koga dovodiš u svoje redove. Stoga, ne bi trebalo klonuti duhom, oformiti stabilno biračko telao je jedan od najtežih poslova. Zato, samo jako, hrabro, dosledno, principijelno i pošteno. Rezultati su neminovni!
Dobar program-loša strategija.
1. Borba za ispravne biračke spiskove
2. Borba za skidanje medijskog mraka
3. Borba za apstinente: mnogo ih je van zemlje, kad dobijete borbu za njih i njihove glasove od AV će ostati samo mračno sećanje.
Po meni ove tri tačke su osnova problema i dok se to ne reši AV nam je na vlasti. Džaba vas dobar program. Pozdrav iz daleka.
Jedna primedba.
Ako je moguće bez korišćenja stranih reči u tekstovima. Ja dam babi da pročita tekst a ona me pita, šta im znači ovo antiestablišment politička opcija.
Inače korišćenje stranih reči umesto reči koje već postoje u našem jeziku se stručno naziva varvarizam.
Mislim da je potrebno jasno odrediti ciljne grupe u društvu kojima se DJB obraća. Po meni to bi mogli biti: 1. stručni ljudi koji rade samostalno kao mali privrednici, a koje država guši porezima za izdržavanje parazitskog stranačkog sistema 2. studenti državnih fakulteta koji ne mogu dobiti posao od stranačkih uhljeba sa kupljenim diplomama 3. poljoprivrednici koji ne mogu izdržati konkurenciju uvoznog stranačkog lobija 4. profesori i ljekari u prosvjetnim i zdravstvenim ustanovama koji su izloženi pritisku i mobingu od stranački postavljenih direktora 5. penzioneri kojima su smanjene penzije među kojima ima mnogo obrazovanih ljudi koji nisu upoznati sa idejama pokreta itd. Za svaku ciljnu grupu potrebno je konkretizovati mjere za koje se pokret zalaže. Npr. studentima reći da se zalažete da u državnoj upravi mogu raditi samo diplomci državnih fakulteta, poljoprivrednicima da ćete uvesti ili subvencije ili takse za strane proizvode itd.
Ideja da se animiraju apstinenti je veoma ambiciozna jer ste stavili sebi kao cilj da ubedite ljude kojima se gadi politika i svaka tema vezana za nju. Hteli ste da ubedite ljude koji ne glasaju da glasaju. Ja znam koliko je ovo tesko jer sam licno svoju zenu pokusavao ubediti da izadje na izbore, i to je trajalo mesecima. Cesto smo se i svadjali ali je na kraju izasla. Necete verovatni ali recenica koja je na to naterala je bila: “Ja stvarno ne razmume, da mene neko toliko smara oko politike, i da vidim da mu to toliko znaci pa ja bi vec rekao, idi u p.m evo izaci cu pusti me na miru”. Tako je i bilo, vise sam joj dosadio pa je izasla, ali dan danas nemam pojma za koga je glasala. Znam da je protiv Vucica. Njena cela porodica ne izlazi jer su svi isti itd. Realno njih ubediti u suprotno, to je sizifov posao, tako da je konvertovanje apstinenata u glasace izuzetno tezak posao. Npr. bolje da ste se kroz skupstinu borili da glasanje postane obavezeno kao u nekim zemljama i eto resen problem izlaznosti. Zar ne pokusavate sistemksi da menjate stvari, onda tako i radite.
Dalje, ja sam ranije i pisao, ali evo DJB je dobio 6% na idejama a ne na borbi protiv Vucica. Znaci batalite ga, vec promovisite resenja problema. Npr. vase ideje su bile da se smanje porezi, pa progresivno oporezivanje itd. I sad je Vucic to poceo da prica ali nikako da se sprovede. I svaki put ste vi smo cutali, umesto da koristite momentum i da samo o tome pricate, da ljudi stekni utisak da biste vi brze sproveli tu ideju. Dalje, u Srbiji ima 400.000 ljudi na minimalcu, a DJB se njima nikada direktno ne obraca. Nema jasan stav o povecanju minimalca itd. Pa u Americi su protesti oko ove teme. Ovi protesti protiv diktature su imali 2 struje i jedna je borba za socialno ekonomske teme, vapaj radnika itd. A gde je DJB u tome, pa taj radnik treba da se identifikuje da ste vi partija preko koje ce njemu biti bolje ako vi dodjete na vlast. Ja ne vidim uopste da DJB to radi… Ni jedan jedni tekst o minimalcu, o povecanju itd. Pa dalje i kad Vucic nesto uradi dobro pa treba da to podrzite, ideje a ne samo sve ne valja itd itd.
meni se skroz svidelo to sa gitarom, a ljudi uvekimaju neku zamerku. MIslim da je to bilo zapravo hrabro uraditi a i lepo pevate :). Nije mi jasno kako se u tome vidipogresan potez
Kao neko ko prati komentare, zapazio sam da su ljudi u većini to lepo prihvatili. Svako normalan razume šta je veselje i razonoda i da su političari ljudi koji ne moraju non-stop da budu smrtno ozbiljni i namrgođeni. Međutim, tu je bila ta neka manjina njih koja je ujedno i bila glasnija, kojoj je to smetalo, jer tobože znači da DJB ne poštuje skupštinu. DJB je JEDINA politička opcija koja itekako poštuje skupštinu i svaki dan naporno rade na svim zakonima koji se tamo razmatraju i donose. To što su se razonodili POSLE zasedanja, dakle van radnog vremena je nešto što je sasvim normalno. Naravno, zlobnici su to iskoristili za napad i to je u medijima preneto u lošem kontekstu i sa te tačke gledišta takve stvari ne treba praktikovati. Znači, veselje je sasvim ok ali tako javno treba izbegavati jer se samo daje municija neprijateljima da te posle blate.
lepo je potvrditi sebi da ima zdravorazumskih razmišljanja. Hvala Sale na jako lepom upotpunjavanju mog komentara. Slažem se da kritičko mišljenje treba da postoji i da se razvija, ali dolazimo do toga da svako kritikuje sve da bi valjda ispao pametan kritičar. Ovo sa gitarom i pesmom je previše. Lako je naći zamerke, ali nisu mudri oni koji kritikuju baš sve. Ostavite ljude na miru, a kritikujte ono što treba, laž, prevaru, manipulaciju, Sve što je iskreno i kulturno, to je i dobrodošlo. A pesma nije nekulturna. Žao mi je što su kritičari iz sujete uvek glasniji od normalnih i pametnih ljudi koji uživaju u ponašanju DJB. Sujetni kritičari uživaju da dodaju, da njihova bude poslednja, ili šta već. Naravno da neću svaki dobar tekst da kometarišem sa “jao bravo super”. Znam da nisam jedina. Samo čitam, uživam, nasmejem se i osetim olakšanje što postoji neko ko radi na pravi način bez obzira na sve pritiske. Tako se radujem i običnom čoveku kome je moral imperativ uprkos današnjem nemoralnom vremenu, a tek političkoj organizaciji! I onda se mi koji podržavamo DJB ne čujemo dovoljno naspram ovih ostalih. Dok god DJB radi onako kako treba, bez ličnih kalkulacija, sa moralom koji se bori protiv vetrenjače… tu smo! Nismo glasni ali smo potpuno odani. Ne raspravljamo se po internetu, ne ubeđujemo ljude, samo pratimo, razmišljamo i svaki dobar potez potpuno poštujemo. Pozdrav svim “nepaljevinama” 🙂
Gospodo ovo što ću reći je možda tačno, a možda samo moj subjektivan pogled.
Od predsedničkih izbora mi se čini kad da niste prisutni u medijima.
Do sada nisam glasao za vas, na parlamentarnim me poneo mladalački zanos pa sam glasao za SRS ali sam se brzo pokajao. Na predsedničkim sam glasao za Jeremića jer po mom rezonovanju predsednik kod nas je glorifikovani ambasador a to njemu spada u kvalifikacije jer je bio ministar inostranih poslova i predsednik UN (ili predsednik Skupštine UN).
Ipak još prošle godine sam odlučio da na Beogradskim izborima glasam za DJB, tako da moj glas tu imate i srećno vam bilo.
Bravo, bravo, bravo!
Svaka čast na strategiji,ali Pokret DJB teško da može da vidi dalje od sebe.Ako pričate o predsedničkim izborima onda je od svega bitnija činjenica da Vučić nije pobedio u prvom krugu,jer nije dobio onih 55% već nešto manje od 50%,što nije dovoljno da se pobedi u prvom krugu.Dveri su prve izašle sa podacima o procentu I podnele prigovor na zapisnik RIK-a koji Vučićevi sateliti nisu naravno potpisali.Dakle izborna krađa je opet uzela svoj danak.Svi dokazi ne samo o ovoj krađi već I svemu drugome nalaze se u krivičnoj prijavi pokreta Dostojni Srbije tužiocu Filipoviću.Tamo su već 40 dana policijski sindikat I šačica naroda kome je stalo pridružiće se I zaštiti tužioca.A pokret DJB neka ne vidi dalje od sebe.