Србија је једина земља у Европи која нема законом регулисан систем бесплатне правне помоћи. На нацрту закона о бесплатној правној помоћи ради се више од десет година, и даље безуспешно, иако Савет за спровођење Акционог план за Поглавље 23 у априлском извештају за 2017. констатује да је “активност готово у потпуности реализована”.
У наставку можете прочитати прве закључке:
Грађани Србије не могу да остваре Уставом загарантовано право јер нема закона.
Члан 67 Устава Србије грађанима гарантује право на правну помоћ и држави намеће обавезу да обезбеди услове за уживање и заштиту тог права, односно да законом уреди и да обезбеди пружање бесплатне правне помоћи.
Устав прописује да се свакоме јемчи право на правну помоћ, под условима одређеним законом, а пошто закона нема, нема ни правне помоћи.
Устав, такође, прописује и да правну помоћ пружа адвокатура, као самостална и независна служба, и службе правне помоћи које се оснивају у јединицама локалне самоуправе. Такође у складу с непостојећим законом.
Устав налаже и да се законом одређује када је правна помоћ бесплатна за корисника права на правну помоћ.
Пробијени су многи рокови за доношење Закона.
Пробијен је рок из Акционог плана Стратегије развоја система бесплатне правне помоћи донете 2010. године који је предвидео да се закон донесе до краја 2013. године.
Пробијен је рок из Националне стратегије реформе правосуђа из 2006. године која предвиђа да се до краја 2007. ревидира систем правне помоћи и предложи нови закон који успоставља целовит систем правне помоћи. Додуше, у септембру 2006. године написан је Модел закона правне помоћи који никада није ушао у скупштинску процедуру.
Пробијен је рок из Националне стратегије реформе правосуђа из 2013. године за период 2013-2018. која предвиђа да се закон донесе у четвртом кварталу 2013. године.
Пробијен чак и рок из Акционог плана за Поглавље 23 који предвиђа да закон буде донесен у трећем кварталу 2016. године.
Стратегија развоја система бесплатне правне помоћи није узела у обзир све релевантне резултате, нарочито чињеницу да модел функционише успешно када државна управа и/или локална самоуправа потпишу уговор с адвокатском комором о пружању бесплатне правне помоћи.
Стратегија је донета у оквиру пројекта “Стварање ефективног и одрживог система за пружање бесплатне правне помоћи у Републици Србији” (2006-2008) на основу двогодишњег рада Фонда за правну помоћ који је основан у оквиру пројекта.
У великој мери су занемарени резултати пројекта “Имплементација система бесплатне правне помоћи у Србији” који су Адвокатске коморе Војводине, Београда, Ниша, Шапца итд. спроводиле заједно са одговарајућим локалним самоуправама у периоду од 2003. до 2010. године уз финансијску подршку шпанске Агенције за међународну сарадњу и развој (АЕЦИД) и Омбудсмана Каталоније (Síndic de Greuges de Catalunya). Стратешка опредељења су могла бити базирана и на резултатима седмогодишњег рада српске адвокатуре. Стратегија спомиње резултате пројекта и каже да је модел успешан, али не ослања се на импликације пројекта.
На пример:
“Према подацима из Истраживања о раду општинских служби правне помоћи у Србији, у периоду 2001-2006. године “на територији АП Војводине овај успешни модел функционише на основу уговора закљученог између Извршног већа Војводине и АП Војводине на целој територији покрајине.”
Закључивање уговора између коморе и локалне самоуправе предвиђа и важећи Закон о адвокатури (члан 73).
Република Србија има обавезу да законом уреди пружање правне помоћи и развије систем бесплатне правне помоћи. Држава има обавезу да финансира систем бесплатне правне помоћи, односно да га уреди тако 1) да је то кошта најмање могуће, 2) да грађанима олакша приступ правди, 3) да квалитет пружене помоћи буде најбољи могући (стандарди квалитета)
Треба да обезбеди да грађани који не могу да плате правну заштиту, пре свега заштиту на суду, или када пружање правне помоћи намећу разлози правичности, добију квалитетну правну заштиту тако да то државу кошта најмање могуће и тако да грађани не морају да губе време.
Држава треба да се води следећим кључним принципима:
- ефикасности и функционалности система који финансира, укључујући контролу квалитета: систем треба да буде целовит и функционалан и да кошта најмање што мора а да квалитет не буде компромитован
- одрживост система који финансира
- независност система који финансира
- квалитет пружене услуге коју финансира и надзор
- квалитет услуге коју грађанин који има право на бесплатну правну помоћ добија чак и онда када услугу не финансира држава.
Влада треба да повери пружање бесплатне правне помоћи адвокатури, и да с њом склопи уговор.
Адвокатура склапа уговоре с локалним самоуправама, и меморандуме о разумевању, са осталим организацијама цивилног друштва, онда када процени да је неопходно.
Пре свега, адвокатура је par excellence “посебна друштвена правна служба у склопу читавог правосудног система која служи пре свега пружању стручне правне помоћи у различитим областима и ситуацијама примене и остваривања правног система”. (Поповић 2014).
Држава не би могла да обезбеди пружање правне помоћи без адвокатуре.
Устав налаже да правну помоћ загарантовану уставом пружа адвокатура и службе при локалној самоуправи.
Закон о адвокатури налаже да адвокатске коморе организују пружање бесплатне правне помоћи у складу са законом. Затим, да то могу радити самостално или на основу уговора који закључи са јединицом локалне самоуправе, опет у складу са законом.
Адвокатура има капацитет и стручност, самостална је и независна, има систем провере и обезбеђења квалитета и постојана је (обезбеђује одрживост). Адвокатура је организована на целој територији Србије. Систем бесплатне правне помоћи треба увести за целу територију Србије. Он мора бити јединствен и мора се примењивати на целој територији једнако, односно свим грађанима се мора обезбедити једнака правна помоћ.
На територији Републике Србије у Именик адвоката уписано је 6.900 адвоката (Стратегија 2010.), сада вероватно и више.
Адвокатура мора да се обавеже да ће обавити посао за који је држава ангажује.
Држава учествује у раду националног тела које врши надзор и које се стара о интересу државе да пружи задовољавајућу правну помоћ, али само адвокатска комора адвокату може да изрекне санкције. Имајући то у виду, није јасно како би било који други орган или тело могао да управља квалитетом пружене услуге.
Држава не треба да финансира цивилни сектор већ да се на њега ослони, и то кроз интегрисан систем (меморандум о разумевању са комором). Чињеница је да би укључивање организација цивилног друштва која средства обезбеђују из донација, пројеката (који се не финансирају из буџета РС) и слично смањило трошак државе под условом да су интегрисане у систем у складу са Уставом и законима.
Адвокатура може да потпише меморандуме о разумевању с другим организацијама ако процени да је тако ефикасније (локализована експертиза) и само уз одобрење националног тела. (попут меморандума који је потписало Републичко јавно тужилаштво са Виктимолошким друштвом Србије). Како се каже у Стратегији То је у складу са “Директивом 2000/43 ЕЦ о примени принципа равноправног третмана без обзира на расно или етничко порекло, која подстиче државе-чланице на укључивање цивилног сектора у пружање правне помоћи када држава, због недовољних финансијских и људских капацитета, није у могућности да задовољи потребе за бесплатном правном помоћи”. У том смислу, не стоје а приори принципи:
– “очување и унапређивање постојећих ресурса у области пружања бесплатне правне помоћи”
– “стварање услова за специјализацију пружалаца услуга бесплатне правне помоћи за одређену правну област”.
Држава не треба да ствара услове за специјализацију пружалаца услуга, нити да унапређује постојеће ресурсе, већ да повери тај посао специјализованој служби – адвокатури, која може даље да организује службу према специјализацији. Адвокатура гарантује довољне капацитете и стручност. То није посао државе.
Треба имати у виду текст стратегије који каже да су “капацитети синдикалних саветовалишта, правних клиника на правним факултетима, политичких странака, професионалних удружења и других пружалаца правне помоћи изузетно су скромни. Број удружења која се баве пружањем бесплатне правне помоћи грађанима у појединим секторима права, такође није велики. Највећи број удружења пружа бесплатну правну помоћ само одређеној категорији грађана (избеглицама, расељеним лицима, жртвама насиља у породици и др.) тако да осталим грађанима није доступан овај облик организоване бесплатне правне помоћи”.
Држава не треба да се стара о интересима пружалаца, када ти интереси нису у функцији како ефикасности тако и квалитета система бесплатне правне помоћи. Држава не треба да финансира “равнотежу интереса свих заинтересованих страна”, што стратегија наводи као услов успешног функционисања система бесплатне правне помоћи.
Иако Закон о управном поступку каже да свако може свакога да заступа, то не значи да држава то треба и да плати.
Иако удружења и синдикати имају службе правне помоћи које раде деценијама, то не значи да је довољно, са становишта ефикасности и заштите квалитета, само регулисати њихов рад. Држава мора да се пита о односу квалитета, ефикасности и цене.
Није довољно рећи да пред судом могу заступати они који имају положен правосудни испит, јер држава мора да се пита где јој се ти људи налазе у систему обезбеђења квалитета који треба да буде ефикасан и у погледу контроле квалитета. Држава не треба да плати неефикасну контролу квалитета.
Сваки систем који није ефикасан је скуп. Сваки систем који не обезбеђује квалитет на ефикасан начин је скуп. Скупљи од ефикасног. Нема начина да цивилни сектор буде ефикаснији носилац система бесплатне правне помоћи од адвокатуре и нема начина да систем који се ослања на више сектора буде ефикаснији од система који се ослања на један сектор. Нема дилеме да носилац система бесплатне правне помоћи треба да буде адвоктура и то у сарадњи са службама правне помоћи у локалним самоуправама, а по потреби, и осталим организацијама цивилног друштва, које треба интегрисати у систем бесплатне правне помоћи.
Још једном – све што није ефикасно, за државу је а приори скупо.
Финансирање треба да буде засновано на принципу самофинансирања.
Након иницијалног финансирања од стране државе, адвокати имају обавезу да новац врате у фонд након што наплате трошкове, од чега се даље финансира систем бесплатне правне помоћи.
Чланови ДЈБ ће на следећем састанку у недељу 25. јуна разматрати одредбе актуелног Нацрта закона о бесплатној правној помоћи и заузети ставове по кључним питањима:
1/ видови и облици бесплатне правне помоћи
2/ ко и под којим условима има право на бесплатну правну помоћ
3/ ко и под којим условима пружа бесплатну правну помоћ
4/ како се остварује право на бесплатну правну помоћ
5/ како се управља системом бесплатне правне помоћи
6/ како се контролише и обезбеђује квалитет бесплатне правне помоћи
7/ ко и како финансира бесплатну правну помоћ
Јасмина Николић
Потпредседница “Доста је било”
Uz veliko poštovanje i uvažavanje koje imam prema Vama Jasmina, baš ste me razočarali. Prvo otkud vam pravo i ideja da napišete tekst o oblasti u koju se ne razumete. Koliko znam niste pravnik. A kao građanin ste izneli površne opservacije koje nemaju nikakvog utemeljenja niti u pravnom sistemu niti u realnom životu u ovom bolesnom društvu. Rado bih se ogledao sa Vama u jednoj oštroj polemici, ali nemam puno prostora. Radije bih se sa vama ili sa nekim drugim iz DJB pošteno ispričao. Polazite od pogrešnih premisa i dolazite do pogrešnih zaključaka. A to je neminovno. Pobrkali ste i EU i poglavlja i pregovore i advokaturu i naš bolesni pravni sistem. A niste trebali. Dakle, ključno pitanje u našem pravnom sistemu je POLOŽAJ ADVOKATURE. Nisam advokat, niti ću ikada biti. Već dipl. pravnik sa tridesetogodišnjim pravnim i pravosudnim iskustvom. Dakle, o besplatnoj pravnoj pomoći, pravdi, pravičnosti i ostalim pravnim terminima ne možemo razgovarati dok se u ovoj zemlji NE RAZBIJE BESPRIZORNI MONOPOLSKI POLOŽAJ ADVOKATURE. A o tome niko ne razmišlja. Advokati su u ovoj zemlji , narodskim rečnikom rečeno DRŽAVA U DRŽAVI. Bukvalno rade šta hoće i niko im ništa ne može. Čast časnim izuzecima. A ima ih. Oni su privilegovana KASTA u ovom društvu koja siše krv ovom napaćenom narodu. I to dobrostojeća KASTA. A kao dve ilustracije svojih tvrdnji navodim
1. Samo advokati mogu da štrajkuju 4 meseca i da žive bez prihoda. I
2. Pogledajte vesti o sukobima u Advokatskoj Komori Beograda ovih dana, meseci i godina. Slika i prilika advokature. Ustavom definisane službe pravne pomoći. Ne bih više. Za početak dosta. Ostalo bih najradije drugom prilikom i na drugom mestu.
S poštovanjem,
Pekez Boro iz BG. dipl. pravnik.
Dragi Boro, vrlo rado. Nemojte zameriti što nisam pravnik i što se kao čovek i političar usuđujem da mislim i pišem o raznim temama. 🙂 A o ovoj temi konkretno mislim da baš puno znam jer sam 7 godina radila na sprovođenju priznato uspešnog projekta Besplatne pravne pomoći u Srbiji zajedno sa advokaturom i lokalnim samoupravama a i pročitala sam takođe mnogo izveštaja i upoznala razne sisteme. Naravno, razgovarala sam o svemu i sa velikim brojem ljudi iz struke. Želja mi je da uvažim sve argumente. Iznela sam nekoliko svojih i baš svaki je obrazložen i dokumentovan. Biće mi zadovoljstvo da ukrstimo argumente na nekoj od naših narednih tribina, a sigurna sam i članovima DJB koji aktivno učestvuju u kreiranju modela BPP. Najvažnije od svega je da građani dobiju efikasnu i stručnu zaštitu, a da državu to košta najmanje moguće. Srdačan pozdrav!
Lepo je pisati i pricati sta se treba promeniti u ovoj drzavi,poslanici DJB cesto imaju lepe predloge,a sta je uradjeno tj promenjeno!Nista!Gde god se nagazi u drzavi”trulo je”!Ko to hoce stvarnost da predstavi lepsom!Ja bih rekao i jedni i drugi…jedni koji pricaju da sve valja,drugi koji zele da lepim zeljama poprave ono sto je krpljeno decenijama!Prica draga poslanica o besplatnoj pravnoj pomoci?Zasto ne prica o advokatima u Srbiji i njihovoj tarifi pravne pomoci…hiljade maraka nekada,danas hiljade eura naplacuju advokati svoje usluge pomoci narodu u nevolji!I danas se otimaju oko advoktske komore Beograda!Taj olos(omiljena rec AV),od prvog do poslednjeg spada u isti kos onih koji su ojadili i unistili ovaj narod i drzavu!Malo im je bilo pa smo dobili i notare…sve su ih stvorili ovi nasi uspesni politicari,cineci sve da se ova drzava i narod opljackaju sto vise,jer za sutra niko vise ne razmislja!Opljackaj danas,otimaj,uzmi za nas…za sina cerku,svastiku,surnjaju…danas je za danas,a za sutra nek razmislja onaj ko dodje!U sve to se lepo uklapa jedan milon gradjanstva koji radi za drzavu…kojima nista ne fali,povezanih sa partijama,srecnih sto je Vucic danas,Tadic juce…Milosevic onomad na vlasti!Ostali prezivljavaju,a i nista se ne pitaju!Cekaju misleci da ce neko drugi njima doneti slobodu,zaposlenje,pristojan i normalan zivot…e pa nece!Mozda se i ne zasluzuje bolje…zasluzuje se u lepim zeljama i obecanjima svih nasis politicara,obicno pred neke izbore!