Политика

Зашто сам ушао у владу

Србији су потребне дубинске реформе свих сегмената друштва. Економске политике, пореске политике, јавних предузећа, пензионог система, здравства, правосуђа, образовања, културе, целог јавног сектора, државне управе, институција система. Србија вапи за суштинским реформама већ дуже од 10 година. Уместо реформи, већ дуже од 10 година пропадамо у блату маркетинга политичких странака неспособних да спроведу барем једну једину.

У Владу сам као Министар привреде ушао 02.09.2013. године на предлог Александра Вучића. Њега сам упознао годину дана раније на приликом гостовања у Утиску недеље. Након тога се нисмо ни чули ни видели до телефонског позива који сам добио почетком августа.

Пре уласка у владу сам годинама писао о реформама које мислим да су нам потребне, највише о погрешној економској политици, катастрофи субвенција, о погрешној пореској политици, сивој економији, пензионој реформи. И био критичар политике владе, посебно претходних министара финансија и привреде.

Имао сам два састанка са Александром Вучићем пре прихватања понуде да уђем у Владу. Оба су трајала 20-так минута. На првом састанку сам му рекао да су кључне ствари које морамо да урадимо: смањење намета на рад, закони о стечају, приватизацији, раду и планирању и изградњи. Након првог састанка сам и написао два документа која сам му проследио путем емаила и која прилажем уз овај блог. Ови документи су говорили о реформама које су нам потребне. Због ових реформи сам ушао у владу. На другом састанку сам га питао да ли ће могући избори онемогућити тешке реформе. Рекао је не и да га није брига за изборе и рејтинг. Ово су били и најдужи састанци са њим. Након именовања Владе, са њим сам на само био још три пута, два пута по минут и једном на 5 минута. Остали састанци су били састанци на којима су били и други присутни. Последњи састанак на коме смо били заједно је био крајем децембра.

Премијера сам упознао на седници скупштине на којој се дискутовало о влади. Министра финансија сам упознао након што је објављен састав реконструисане владе. Са њим сам писао економски део експозеа премијера. У том експозеу сам дефинисао темеље економске политике:

– Регулаторна реформа – закони о стечају, приватизацији, раду и планирању и изградњи
– Смањење намета на рад, здравствено осигурање за све и универзална социјална заштита
– Довођење у ред 153 предузећа у реструктурирању
– Ред у јавним предузећима
– Решења проблема банкарског сектора, високог нивоа НПЛ-а (проблематичних кредита) и неподношљиво високе каматне стопе за привреду

Експозе говори и о укидању субвенција и о здравој држави и здравој економији заснованој на приватном сектору.

Током рада Владе, реформе су отпадале једна по једна. Последња тачка из експозеа, регулаторна реформа је отпала 20.01.2014.године након ничим изазваног неформалног састанка два члана владе, два синдиката и једне послодавачке организације. Оставку сам поднео 24.01.2014.године након што Министарство привреде није добило никакав одговор на захтев за званичан став у вези са саопштењем да је одлучено да су закони повучени.

Једино што ме интересовало, и што ме и даље интересује, је да се спроведу реформе. Приликом уласка у Владу нисам имао никакве политичке амбиције. Предлагао сам да све непопуларне ствари преузмем на себе, а да све добре ствари преузму други. Никакве користи на пример нисам имао од тога да говорим о Закону о раду. Осим што знам да закон мора да се донесе, да овако даље не може, да је тренутни закон добар за нераднике, јавни сектор и синдикалну индустрију од 24.000 синдикалних организација углавном из јавног сектора. Да реформе нису заустављене, да су закони прошли, наставио бих да радим оно што сам започео. Овако, за њихово остварење потребан је изгледа дужи пут. Преко прече, наоколо ближе.

Шта смо постигли за ових 5 месеци упркос свим опструкцијама?
– Увели смо транспарентно трошење новца пореских обвезника за Министарство привреде и све државне агенције у његовој надлежност. Сваког месеца смо објављивали извештај о сваком потрошеном динару у претходном месецу. Још увек су на сајту сви извештаји. Последњи је био децембарски. Жељно очекујем јануарски.
– Донели смо буџет за 2014.годину који је укинуо све нове субвенције и укинуо СИЕПА.
– У буџету предвидели Транзициони фонд, Гарантни фонд и Вентуре Цапитал фондове.
– У реализацији буџета за 2013.годину уштедели смо 46 милијарди динара, односно око 40 милиона евра.
– Сменили директоре Агенције за приватизацију, СИЕПА и АЛСУ. Спречили катастрофалне приватизације Вршачких винограда и Прве петолетке.
– Обуставили смо арчење новца из Фонда за развој. Утврдили ниво неодговорности. Покренули поступак анализе.
– Урадили 80% личних карата за 153 предузећа у реструктурирању и још 419 у приватизацији. Личне карте садрже пописе имовине и обавеза. Урадили 50% процена фер тржишне вредности имовине. Ушли у реализацију прављења пословних планова за 2014.годину, утврђивање технолошког вишка.
– Кренули са увођењем реда у јавна предузећа. Прибавили личне карте. Кренули у процене фер тржишне вредности. Обуставили 13.плату, донације, маркетинг пре него што је шеф поломио кваку.
– Припремили законе о стечају, приватизацији још два пратећа закона. Заједно са Министарством рада припремили закон о раду. Радили на припреми Закона о планирању и изградњи заједно са Министарством грађевинарства.

Како политичке воље за реформе није уопште било, окренули смо се према јавности и почели да образлажемо реформе које смо хтели да спроведемо. И изгледа наишли на разумевање. Мислимо да у друштву постоји много већа подршка грађана реформама, него што су политичари спремни да реформишу, јер тако губе привилегије. Њихов паразитски систем власти почива на хаосу и разореним институцијама система. Грађани очигледно осећају да овако више не може. Овај осећај је потврдила и анкета која је спроведена средином децембра која показује да готово 60% испитаних подржава измене закона о раду, да преко 70% подржава укидање субвенција и да преко 75% подржава смањење намета на рад. Политички смо почели да размишљамо тек након истраживања јавног мњења средином децембра.

Након прве седмице децембра смо поставили прогнозу, односно поставили индикатор избора: ако прођу закони, неће бити избора, ако не прођу закони, биће избора. Индикатор се показао као тачан. Чак ни међународне институције које су нас све време подржавале нису веровале у индикатор. До последњег момента.

Мени је очигледно да су реформе напуштене и да до њих неће ни доћи. Осим реформи министарства привреде и министарства културе о којима јавност мало зна, других реформи није ни било. Наравно, након избора, ове заустављене реформе ће бити убрзане. Каже вечити министар у свим владама Расим Љајић.

Реформе нису у интересу странака које су изградиле овај паразитски систем који изједа друштво. Његове темеље су поставиле претходне Владе. Ова је само наставила у истом стилу. Александар Вучић је велико разочарење за мене. Посебно због медијског блата у коме држи Србију. Пуштање мог детета у таблоиде им никада нећу опростити. Хтели су да објаве да сам претукао своје дете и да је завршило у Ургентном центру. И сада ме стомак боли када само помислим на то. Иако су им рекли у врху полиције три пута да дете нико није претукао, налог да се прича објави је био јачи.

Он демантује, кабинетски таблоиди и армија партијских војника раде. А ми се копчамо на леђима. То вређа интелигенцију. Пре уласка у Владу сам поверовао да жели промене. Више му не верујем. Чак и да због притисака и новог сазревања прихвати неопходност реформи, мислим да нема ни знање, ни зрелости, ни капацитет да их спроведе. Цар је го.

Понашање након моје оставке такође много говори о менталном склопу. Да сам на њиховом месту, рекао бих да разумем да је министар љут што му закони нису прошли, да је у бесу написао ствари које нису истина, да је очигледно и заинтересован за политичку каријеру и да му желимо све најбоље, те да ћемо ми наставити са реформама. И крај. Овако, сав онај имиџ који је пажљиво грађен последњих 5 година је уништен за 7 дана. Прво бесрамно иступање новог београдског шерифа који се очигледно препознао у тексту оставке, затим други кадрови, а онда и читава таблоидна канонада и позиви на испитивање моје наводне криминалне прошлости од стране странке. Очигледно је она промакла и тужилаштву и полицији за које сам радио пет година пре него што сам постао министар као финансијски експерт, држао тренинге за тужиоце и инспекторе и радио на предметима 24 спорне приватизације. То ми је све изгледа био параван за криминалне планове и активности. И онда оде Винча. Шеф се наравно од свега оградио.

Након оставке, врата свих телевизија су се затворила. Прво ме је кабинет у петак навече истиснуо из најављеног Утиска недеље. А онда су нам новинари из свих телевизија рекли да не могу да нас позову у програм. Давали подршку, али у програм не може.

Једина економска политика у коју верују странке односно њихови лидери је чудо. Не постоји политичка воља да се размонтира овај паразитски систем због кога сви грађани живе лоше. Уместо реда, рада, одговорности, ми се опет окрећемо чуди. Арапско чудо, кинеско чудо, бесплатне милијарде, тајни уговори без тендера, дилови, укратко бесплатан ручак на туђи рачун. Ово је озбиљно време. Потребни су нам озбиљни људи. Озбиљан министар финансија. Озбиљан министар правде. Потребне су нам суштинске и истинске реформе. Доста је било маркетинга.

Повезани текстови

Оставка Саше Радуловића на место министра привреде

 

Ознаке
Саша Радуловић

Саша Радуловић

Оставите коментар

Будите први да коментаришете!

Обавести од
avatar
2500
wpDiscuz