Земљу вам нећемо опростити

Не тако давно премијер је у емисији „Тешка реч“ домаће пољопривреднике назвао тајкунима или тајкунчићима и озбиљно је увредио достојанство домаћег пољопривредног становништва. Достојанство ће ипак преживети, али војвођанска домаћа пољопривредна газдинства нови Закон о пољопривредном земљишту већином неће.

^{Foto: wikimedia.org}

Ако живите на градском асфалту, можда Вам и није потпуно јасно зашто је лоше да нам стране и велике компаније обрађују сву расположиву обрадиву државну земљу. Можда Вам се чини да је потпуно свеједно ко вози трактор докле год производња хране иде својим током. Могуће је да Вам продају идеју о инвеститорима-спасиоцима који ће нам доћи и озрачити нас срећом и просперитетом. Из перспективе руралних средина Закон који отвара велика врата крупном капиталу, а укида једину наду за ширење, раст и развој малим пољопривредницима, изгледа горе него прошлогодишње поплаве на које се премијер често позива јер су му оправдање за лоше економске резултате. Поплаве су једнократни ужас, а Закон доноси дугорочно стање. То Вам је као да ћемо у Војводини имати поплаву сваке године наредних 30 година, на колико планира да крупном капиталу да у закуп државно пољопривредно земљиште. О сличним доласцима инвеститора-спасилаца у неким претежно афричким земљама једнако лоше процене износи и Светска банка. И о овоме смо већ писали и говорили, и сами смо себи досадили. Али, премијер боље од свих нас зна шта је добро за нас.
Пошто не вреди да аргументовано говоримо и пишемо, време је да упростимо речник. Па, хајде да „нацртамо“ како обрада државне земље изгледа док је обрађују домаћи паори и шта то значи за читав економски систем једне земље.

Само на територији општине Кикинда, која је једна од потенцијалних мета доласка „инвеститора-спасиоца“, за закуп пољопривредног земљишта заинтересовано је стотинак пољопривредних газдинстава. Свако ово пољопривредно газдинство има 2-4 члана породице који су ангажовани у процесу производње и од ње живе. Уз њих, периодично ангажују и по неколико сезонских радника. Али, хајде да рачунамо само чланове домаћинства, јер већ знам да чим споменем раднике у газдинствима добијем критику на њихов рачун зато што се претежно ради о непријављеној радној снази, тј. радницима на црно. Као да они не би пријавили те људе кад бисмо имали нормалну пореску политику у области запошљавања! Оквирно број само кикиндских домаћинстава и њихових чланова дају збир од око 300 људи који приход остварују и на основу обраде овог пољопривредног земљишта. А, шта се дешава са новцем који зараде домаћи пољопривредници? Најпре и најважније, тај новац остаје у земљи. Они велики део своје зараде реинвестирају у даљу производњу. Они који се баве искључиво агро бизнисом масовно су набавили нову механизацију, тако да од зарађеног плаћају и рате кредита, па се радују и банке. Пошто се ради о породичним газдинствима, из новца који се њиховим пословањем зарађује школују се и нека деца, што посебно радује факултете. Оно што потроше, потроше на робу широке потрошње претежно у Србији на основу чега држава заради на разним и нимало ниским порезима, а трговци на маржи. Зато што им закуп државне земље даје наду да ће једног дана моћи и да је купе, а да ће у сваком случају моћи дугорочно да је обрађују и да ће им тако посао расти и напредовати, они су једина категорија становништва која за сада не намерава да напусти село и Србију. Па, зар треба и њих отерати у редове за исељеничке визе?

Ни за грађанима који су већ до сада због безнађа напустили Србију, ниједна наша Влада до сада није се осврнула. Никада нису то ставили на терет своје кривице. Питам се коме чувамо културну баштину кад губимо 40.000 становника годишње?! Што због исељења, што због ниског наталитета због лоше материјалне ситуације породица, једна моја Кикинда годишње „оде“ из Србије! Слава вам, политичари, патриоте, србољупци!

Ипак им се свиђа да дају земљу странцима, па да странци део профита носе кући у своје земље, да запосле пар десетина људи по општини за минималне или мале зараде, па да им и за то мало радника дају силне субвенције за отварање радних места, па да и паори стану у ред за визе… Доста је било, земљу вам нећемо опростити.

Дипл.ецц. Светлана Козић
Координаторка за Севернобанатски округ
Покрет “Доста је било – Саша Радуловић”

Повезани текстови: