Због незаинтеренованости или неспособности државе да реши имовинско-правна питања између домаће фабрике Борели и хрватског предузећа Борово, Борели је банкротирао, а људи остали на улици.
Борели је имао 90 продавница и сада су све затворене и празне. Ово значи да је само у продајним објектима Борелија радило по најскромнијој процени неколико стотина радника, што је потребно сабрати са онима у производњи како би се добила укупна слика размере штете.
Чекало се 15 година на приватизацију, а било је заинтересованих купаца. Пре само две године за куповину ове фирме било је заинтересовано 6 домаћих и страних компанија. Подсећамо да је Борели услужно производио за неколико страних компанија, што доказује да им квалитет није мањкао. Уместо да се тада, у последњим златним годинама ове фирме, одреаговало и да је поступак спашавања фирме продајом покренут, дочекало се да Привредни Суд у Сомбору пре око три месеца покрене стечајни поступак због неизирених дуговања ове фирме. Дуг сада износи 1,8 милијарди динара. У минулим временима Борели је имао око 500 радника и стотинак продајних објеката.
Руководство је сада великодушно понудило радницима да преузму продавнице под условом да откупе сву робу и инвентар, те је тако раднику (који није добио зараду неколико месеци) у тренутку понуде било потребно најмање 50.000 евра да преузме објекат. Очигледно је да је ова понуда била обична фарса. Време ће показати због чега држава није реаговала на хитну потребу да реши имовинско правне односе са Хрватима, омогући продају фирме заинтересованим купцима и стотинама људи сачува посао који је имао перспективу.
Уместо рада у доброј фирми, отпуштени радници сада зависе од тога да ли ће им држава можда обезбедити посао код “страних инвеститора” код којих се ради за 20.000 динара, а то би државну касу (читај: пореске обвезнике) коштало “само” 10.000 евра по радним месту. За субвенције странцима се увек нађе новца, јер уз њих иде сликање политичара спасилаца са инвеститорима спасиоцима, а све под заставом отварања нових радних места. Пет стотина људи, пута 10.000 евра субвенција да се поново негде запосле, даје укупан губитак за буџет у износу од око 5.000.000 евра за субвенције за њихово поновно запошљавање код страних газда које власт развија док уништава домаћу привреду претварајући људе у јефтину радну снагу – робове. А, главни промотивни слоган и аргумент власти којим убеђује инвеститоре да дођу и инвестирају у Србију су баш субвенције и јефтина радна снага. Од уређене државе никада ништа, јер она подразумева да се уреди и сама власт и њени партијски кадрови. То их ипак боли.
Покрет Доста је било се залаже да се уместо субвенција, компанијама у Србији омогући да имају повољне услове привређивања. Ово подразумева ниже порезе, мање административних баријера, а нарочито решавање имовинско правних односа, катастарских евиденција и осталих препрека. Уместо тога политика у Србији је и даље сасвим супротна и окренута субвенцијама и што мањим платама, а то нас кошта пуно и има веома ограничено време трајања.
Погледајте видео обећања која је радницима Борелија дао премијер у априлу ове године, кликом на овај линк – Обећање премијера на митингу
Дејан Бачић
координатор покрета Доста је било
Апатин
Mi smo dozvolili da firma koja je pravila obucu za Stumpp & Baier (citaj Bundeswehr i Bundesheer) propadne….da bi na njenom pepelu iznikao neki novi GEOX sa ponizenim radnicima, pelenama, subvencijama drzave…….kao sto se slicno desilo sa ”Udarnikom” i ”Kluzom”……..tugo jesenja…….