Zbog nezainterenovanosti ili nesposobnosti države da reši imovinsko-pravna pitanja između domaće fabrike Boreli i hrvatskog preduzeća Borovo, Boreli je bankrotirao, a ljudi ostali na ulici.
Boreli je imao 90 prodavnica i sada su sve zatvorene i prazne. Ovo znači da je samo u prodajnim objektima Borelija radilo po najskromnijoj proceni nekoliko stotina radnika, što je potrebno sabrati sa onima u proizvodnji kako bi se dobila ukupna slika razmere štete.
Čekalo se 15 godina na privatizaciju, a bilo je zainteresovanih kupaca. Pre samo dve godine za kupovinu ove firme bilo je zainteresovano 6 domaćih i stranih kompanija. Podsećamo da je Boreli uslužno proizvodio za nekoliko stranih kompanija, što dokazuje da im kvalitet nije manjkao. Umesto da se tada, u poslednjim zlatnim godinama ove firme, odreagovalo i da je postupak spašavanja firme prodajom pokrenut, dočekalo se da Privredni Sud u Somboru pre oko tri meseca pokrene stečajni postupak zbog neizirenih dugovanja ove firme. Dug sada iznosi 1,8 milijardi dinara. U minulim vremenima Boreli je imao oko 500 radnika i stotinak prodajnih objekata.
Rukovodstvo je sada velikodušno ponudilo radnicima da preuzmu prodavnice pod uslovom da otkupe svu robu i inventar, te je tako radniku (koji nije dobio zaradu nekoliko meseci) u trenutku ponude bilo potrebno najmanje 50.000 evra da preuzme objekat. Očigledno je da je ova ponuda bila obična farsa. Vreme će pokazati zbog čega država nije reagovala na hitnu potrebu da reši imovinsko pravne odnose sa Hrvatima, omogući prodaju firme zainteresovanim kupcima i stotinama ljudi sačuva posao koji je imao perspektivu.
Umesto rada u dobroj firmi, otpušteni radnici sada zavise od toga da li će im država možda obezbediti posao kod “stranih investitora” kod kojih se radi za 20.000 dinara, a to bi državnu kasu (čitaj: poreske obveznike) koštalo “samo” 10.000 evra po radnim mestu. Za subvencije strancima se uvek nađe novca, jer uz njih ide slikanje političara spasilaca sa investitorima spasiocima, a sve pod zastavom otvaranja novih radnih mesta. Pet stotina ljudi, puta 10.000 evra subvencija da se ponovo negde zaposle, daje ukupan gubitak za budžet u iznosu od oko 5.000.000 evra za subvencije za njihovo ponovno zapošljavanje kod stranih gazda koje vlast razvija dok uništava domaću privredu pretvarajući ljude u jeftinu radnu snagu – robove. A, glavni promotivni slogan i argument vlasti kojim ubeđuje investitore da dođu i investiraju u Srbiju su baš subvencije i jeftina radna snaga. Od uređene države nikada ništa, jer ona podrazumeva da se uredi i sama vlast i njeni partijski kadrovi. To ih ipak boli.
Pokret Dosta je bilo se zalaže da se umesto subvencija, kompanijama u Srbiji omogući da imaju povoljne uslove privređivanja. Ovo podrazumeva niže poreze, manje administrativnih barijera, a naročito rešavanje imovinsko pravnih odnosa, katastarskih evidencija i ostalih prepreka. Umesto toga politika u Srbiji je i dalje sasvim suprotna i okrenuta subvencijama i što manjim platama, a to nas košta puno i ima veoma ograničeno vreme trajanja.
Pogledajte video obećanja koja je radnicima Borelija dao premijer u aprilu ove godine, klikom na ovaj link – Obećanje premijera na mitingu
Dejan Bačić
koordinator pokreta Dosta je bilo
Apatin
Mi smo dozvolili da firma koja je pravila obucu za Stumpp & Baier (citaj Bundeswehr i Bundesheer) propadne….da bi na njenom pepelu iznikao neki novi GEOX sa ponizenim radnicima, pelenama, subvencijama drzave…….kao sto se slicno desilo sa ”Udarnikom” i ”Kluzom”……..tugo jesenja…….