Прошлог лета Београђане је данима тровао дим са депоније Винча. Ове године грађане и престонице, и великог дела Србије, мучио је опасан алерген, полен амброзије. Грађани су се масовно жалили на кијање, пецкање, сузење очију, запушен нос, стезање у грудима.
Медији су објавили да је концентрација полена амброзије у Београду била 40 пута већа од дозвољене границе која износи 15 поленових зрна по метру кубног ваздуха. У појединим данима у Београду је било и 600 поленових зрна по метру кубног ваздуха. Најгоре од свега је то што од тегоба поленских алергија пате у највећој мери деца и радно способно становништво.
Зашто власт не штити грађане од амброзије? Зашто ништа не предузима? Да ли је могуће да садашња власт не може на време да покоси све површине под амброзијом, што гарантује краткорочну заштиту? За дугорочну заштиту је потребно уништити амброзију у корену. Такође, важно је да знамо шта се ради на нивоу целе државе и шта Влада Србије предузима, а не само власти престонице, јер се семе врло лако преноси.
Оно што сигурно знамо, садашња власт је преузела следеће: донела је и доноси програме. Ево какве.
Скупштина града Београда на седници одржаној 26. јуна 2018. године донела је:
ПРОГРАМ – АМБРОЗИЈА КАО ЗДРАВСТВЕНИ РИЗИК – МОНИТОРИНГ И СУЗБИЈАЊЕ АМБРОЗИЈЕ СА НЕУРЕЂЕНИХ ЈАВНИХ ПОВРШИНА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА У 2018. ГОДИНИ.
Доношење програма је наравно неопходно, али не овако.
Програм за сузбијање амброзије у 2018. годину није релевантан јер је донет на бази податка за 2011.,2012. и 2013. годину?! Шта је са претходних пет година? Да ли треба да закључимо да ништа нису радили на сузбијању ПЕТ година?
На графику у документу се види драстичан пад површина на територији града Београда на којима је обављено сузбијање амброзије 2013, 2012 и 2011. Вероватно и у томе треба тражити узроке садашње катастрофалне ситуације. Значи, није крива само садашња власт, него и претходна. Као и у многим другим други случајевима, и овде се види континуитет неодговорности.
У програму за 2018. годину се као закључак наводи следеће:
“На основу анализа из претходног периода (2011., 2012. и 2013. године) сузбијање и уништавање коровске биљке амброзија би требало вршити током 2018. године на неуређеним јавним површинама, градском земљишту на територији града Београда на површини од 60 ха, хемијско сузбијање.”
САМО 60 ХЕКТАРА ЗА ЦЕО БЕОГРАД!!!??? Зашто сматрамо да је то мала површина? Зато што, ако власти ништа нису радили пет година, површина на којој “царује” амброзија је много већа него 2012. када је оволика површина третирана.
За наведену активност су предвиђена средства од 30.000.000 динара!
За Покрет Доста је било оваква начин рада и расипања буџетских средстава без адекватног ефекта је апсолутно неприхватљив!
ДЈБ је упутио захтев свим релевантних институција са питањима шта је урађено и колико је средстава утрошено у претходних 6 година од када су на власти по овом питању. О добијеним подацима ћемо обавестити јавност.
На сајту Агенције за заштиту животне средине се могу пронаћи подаци о алергеном полену.
Амброзија у народу позната као лимунџик, опаш, или фазануша је једногодишња коровска биљка која се обично среће на запуштеним грађевинским земљиштима, вртовима, необрађеним пољопривредним површинама и слично.
Код најосетљивијих особа 8 до 20 поленових зрна у 1 м3 ваздуха може да изазове јаке алергијске реакције. Амброзија изазива и низ здравствених проблема као што су: респираторне сметње (поленска кијавица, сезонски отитис, астма), дигестивне и уринарне сметње (повраћање, болове у стомаку, дијареју и уринарне инфекције) и реакције на кожи (копривњача, ангионеуротски едем и екцем). Поред тога, постоје велике посредне штете по друштво као што су: повећан број хоспитализација, повећан број посета хитној помоћи, као и повећан број изостанака са радног места и у школи у време појачане концентрације полена амброзије у ваздуху.
Да би се боље схватило колико је опасан полен њеног величанства – амброзије мора се знати и следеће. У полену амброзије је регистровано 52 једињења која су алергогена, од којих су 6 нарочито опасна. “Класичне” (неспецифични агенси) загађујуће материје ваздуха (SО2, NО2, CО2 и друге), поред примарних негативних утицаја, доводе и до повећања броја респираторних алергијских болести зато што под дејством УВ зрака изазивају повећану продукцију полена амброзије и промене у хемијском саставу једињења који су саставни делови поленових зрна. На тај начин повећавају број алергогених протеина, што резултује у повећаном броју респираторних алергијских болести.
Симптоми преосетљивости на амброзију се манифестују кијањем, пецкањем и сузењем очију, запушеношћу и обилним цурењем из носа које може да траје читаве сезоне. Поред наведених симптома преосетљиви на полен могу отежано да дишу и да се жале на стезање и бол у грудима. То је онда знак да се ради о сезонској бронхијалној астми, која је узрокована алергијом на амброзију. Особе које имају проблема с алергијама имају врло осетљив имунолошки систем који бурно реагује и на безопасне честице (алергене) као што су полен. Када алергичар удахне алерген и када тај алерген уђе у крвоток, имунолошки систем реагује, те долази до алергијске реакције. Због запушености носа, долази до смањења и/или губитка чула мириса. Могу се јавити и подочњаци, узроковани повећаним дотоком крви. Овакви пацијенти су често раздражљиви, малаксали и без концентрације, што им умањује радну способност, а оптерећује околину оболелог и отежава уобичајену комуникацију.
Др Драгослав Будимировић, дипл. инж. технол.
Секретар Програмског савета
Коментариши