Да ли смо изгубили поверење у политичаре или смо само конфузни? Ако смо конфузни, зашто смо такви? Преовладавајући став грађана Србије, данас је изјава да су аполитични, чиме се бране од личне одговорности, ангажовања, иницијативе која би довела до промена, а којима наводно мисаони део становништва тежи.
Просечан грађанин жели бољи стандард, жели да ради и буде адекватно награђен за свој рад, да институције функционишу, јер су оне ту да решавају свакодневна питања, проблеме и потребе грађана за које они, наравно, нису стручни, те се ослањају на њих. Дакле, сви желимо исто без обзира на припадност некој странци, верска опредељења, националну припадност. Управо због свега тога тешко је одговорити на питање због чега је присутна врло изражена аполитичност већег дела грађанства. Не постоји свест о томе да наша незаинтересованост управо води до негативних друштвених последица и до бирања једних те истих људи за државни апарат. Највећу улогу у оваквом стању игра, на жалост, маркетинг и пропаганда. Свакодневно смо засути маркетиншким порукама које нам дају упутства за наш живот на разним пољима. Од лепоте, преко здравља, лајф-коуч упутстава за бољи начин живота до одржавања домаћинства итд… У тој поплави важно место је заузео политички маркетинг. Сведоци смо великог утркивања међу политичким странкама. Све је поен више; откривање корупцијских афера, секс афера, међусобна оптуживања за привредни криминал, будуће издајство Косова И Метохије, бојкот поделе, а поједини теже да стекну поене истичући важност породице. Тема сваког друштва требало би да јесте породица. Како ће одлучити кога да заокружи у том политичком превирању просечан грађанин Србије, ако кључну улогу игра маркетинг који је даноноћно присутан? Маркетинг који на овај или онај начин, свесно или несвесно наводи грађанина на још подела и расипања потенцијала нашег друштва?
Србија, као земља, има ресурсе; природне, људске, нормативне(устав, закони). То је подлога за јаку државу што је основ свеукупног развоја, а и испуњења основних захтева грађана за бољим стандардом, а самим тим и остварења и осталих вредности(културних, спортских…).
И на крају, враћамо се на исто питање:,,Да ли ће нам маркетинг обликовати начин размишљања или ћемо бар покушати да се определимо за озбиљну политику и права решења?”
Озбиљну политику чине озбиљни политичари који изнад свега истичу закон, закон једнак за све грађане. Опције које се годинама залажу за исти, које нису спремне да „зајашу“ сваки нови маркетиншки талас да би се лакше и брзе приближиле грађанима. Озбиљне политичаре интересују потребе грађана које нису пролазног карактера, већ свакодневне и сталне.Транспарентност рада државног апарата на свим нивоима је фраза коју сви истичу као део свог програма, јер сваком грађанину је потребна доступност институција и могућност да добије одговор на своје питање. Међутим, многи су били у прилици да је спроведу па ипак нису. Бесплатно образовање укључује и цене уџбеникa, и превоз и оброк, те враћање спорта у школе(бесплатно као некада), разне секције као прилика за младе да се изразе и културно изграђују. Подршка породици није нешто на шта било која странка има права да издвоји као посебност свог програма. Међутим начин на који би то спровела јесте. Недостатак основних услова и у општем хаосу, поплави реклама за стварање потрошачког друштва нема здраве породице. За озбиљног политичара ништа није тема којом се не бави уопште, било да је асфалт, канализација, пошумљавање, радна места, образовање, потребе здравства и полиције, развој наших малих и средњих предузећа…То је све нераздвојиво од институција, али вођених руком праве струке, а не политичких фунцкионера. То искрено жели само једна опција и сви грађани наше земље.
Нико за себе не може рећи да је аполитичан, јер то не постоји. Политика је скуп правила која нам уређују живот. Желим промене са онима који се не мењају. Зато бирам ДЈБ.
Биљана Бирач-Јовић, ДЈБ Пожаревац
Коментариши