“Avala film” je knjiški primer pljačkaške privatizacije koja je sprovedena u Srbiji uz direktno saučesništvo države. Ono što ga čini posebnim u odnosu na druge slične slučajeve, u kojima je država nekom privatnom investitoru „namestila“ dobar posao, jeste da smo u ovoj sumnjivoj prodaji izgubili filmsko blago, kulturno dobro od nacionalnog interesa.
Postavlja se pitanje ko je u državi, koja je imala sudbinu „Avala filma“ u svojim rukama, imao koristi u poslu od koga cela nacija ima samo gubitak?
“Avala film” je kupila firma „Filmski put“, registrovana pre samo mesec dana sa kapitalom manjim od 500 evra. Tačnije, prema podacima Agencije za privredne registre, vlasnik firme je izvesni Mišel Babić iz Pariza. Međutim, cela njegova firma je 2. aprila 2015. godine stavljena pod hipoteku, što ukazuje da je pravi kupac u stvari vlasnik te hipoteke Saša Ćorović, bivši taksista iz Pančeva, a ne Mišel Babić.
U Registru založnog prava na pokretnim i nepokretnim pravima Zl. br. 4028/2015, 02.04.2015. godine, registrator je, odlučujući o registracionoj prijavi za upis založnog prava koju je podneo Mišel Babić, Francuska, doneo sledeće rešenje:
“Usvaja se registraciona prijava podneta dana 01.04.2015. godine u 13:51:47 časova, pa se registruje založno pravo sledeće sadržine:
PODACI O ZALOŽNOM POVERIOCU
Ime i prezime: Saša Ćorović
Prebivalište: Beograd (Vračar)
Poslovno ime: AUTO TAXI SAŠA ĆOROVIĆ PREDUZETNIK PANČEVO, BRAĆE JOVANOVIĆ 16A
Način na koji je „Avala film“ gurnut u stečaj 2011. godine, činjenica da je “Avala film” imala više imovine nego obaveza, a da je država preko Agencije za privatizaciju, Agencije za osiguranje depozita i Poreske uprave, bila istovremeno i vlasnik i poverilac i upravnik, ukazuje na loše gazdovanje države, možda i svesne loše namere prema nekad najvećem filmskom studiju u Jugoslaviji.
Podaci o kupcu koji je registrovao firmu pre samo mesec dana sa kapitalom od 60.000 dinara, bivšem taksisti koji je vlasnik hipoteke i smešna cena po kojoj je dobio 37 hektara zemlje na Košutnjaku ukazuju na sumnju da u prodaji nisu bila čista posla.
Kad je utvrđivana početna cena od svega 8,2 miliona evra po kojoj je i prodata firma, pravo korišćenja vrednih 37 hektara procenjeno je na nula dinara. Procenjivana je samo vrednost 20.000 kvadrata trošnih objekata, a ona je ništavna. Kupac će, za razliku od „Avala filma“, moći da „bezvredno“ zemljište preimenuje u građevinsko, a to neodoljivo podseća na sve naše pljačkaške privatizacije.
Pokret „Dosta je bilo – Saša Radulović“ upozorava tužilaštvo da ispita sve okolnosti prodaje i odgovori na pitanje ko je izvukao korist iz posla od koga Srbija ima štetu.
Svi tenderi i privatizacije su pod šapom Andreja Vučića. Ovo nije moglo da prodje bez njegovog udela. On je u Ministarstvu Prosvete doveo čoveka izv JOksimovića iz Berana i postavio ga na mesto Načelnika UPrave Školstva Beograda da bi mogli da muvaju na tenderima. Kad se digne prašina On će kao i ostali otići u zavičaj i lepo žveti od paketa koji će poneti iz Srbije, kao i oni koji su ukrali identitet gospodina brata.
Ovo je “očigledna” borba protiv korupcije i tajkuna! Nigde u izveštajima nije napomenuta ona “beznačajna” površina od “tričavih” 37 hektara. Računajte u Bačkoj je to 37.000 evra po 12o din( za njivu) =4.300.000. dinara. Upoređivati cenu sa građevinskim zemljištem je glupost, samo izračunajte KOLIKA je onda dobit kada se pretvori u placeve!! Kolika je tek šteta za kulturu, verovatno će ono najvrednije da završi u nekom još gorem podrumu.
treba uvesti smrtnu kaznu bez mogucnosti pomilovanja za pljacku tj. razne mahinacije
Da nije interneta, mogućnosti provere podataka, ne bismo imali pojma šta ta banda radi. Ovako je na svim poljima. A obrću se kao zmije, lažu u oči, kradu. Svaka vam čast, puna podrška. Nije lako sa takvima.
Meni nije jasno zasto se uopste obracate institucijama sistema kad su one sve do jedne korumpirane i od njih nikada necete dobiti adekvatan odgovor. Ja razumem da Vi zelite da sve ostvarite legalnim putem ali u ovoj ovakvoj drzavi to je nemoguce. Vreme nam istice DIKTATURA je iz dana u dan sve veca i docice vrema da komunikacija medju ljudima nece vise biti moguca ni preko drustvenih mreza i onda cemo biti u potpunom mraku.
Poslednji je momenat da se nesto preduzme ako na silu vladaju na silu treba i da odu sa vlasti.
Ne valja ništa na silu. Samo glasovima na izborima.