Ауторски текст Грађевина Екологија

Превара министарке Михајловић – отпад у замену за отров

Грађевински и психолошки експеримент над грађанима Београда, станарима Улице Милеве Марић Ајнштајн у новобеоградском насељу „Др Иван Рибар”, траје већ више од годину дана. Грађани су верујући у паролу „Држава помаже младима при куповини првог стана”, купили отровне станове које им је држава сазидала. Сад им та држава нуди станове на отпадним водама, а ове отровне ће пробати да препрода другим грађанима.

Купци отровних станова, углавном млади људи и њихова деца, који представљају будућност Србије, удисали су месецима феноле, пирен, толуен, будући да су зграде изграђене од токсичних материјала и да нису безбедне за живот. Подигли су субвенционисане кредите са периодом отплате од 20 до 30 година, и од Републике Србије и Грађевинске дирекције Србије (ГДС) купили станове у овом новобеоградском насељу.

smrdljive_zgrade
Foto: N1 Info

Држава им сада нуди следеће решење – да изгради зграде на паркингу иза једне од загађених зграда, на 50 метара од далековода, на каналу који одводи отпадне воде из Сурчина у Саву. Грађани су организовали низ протеста због оваквог стања ствари, а када су током последњег разговора са потпредседницом Владе и министарком грађевине Зораном Михајловић, предложили да се направи листа свих зграда у Србији са овим проблемом, скренута им је пажња да не могу у згради Владе РС да на такав начин разговарају о држави, јер јој се тиме приписује немарност.
И шта се заиста дешава када држава превари грађанина? Шта том грађанину преостаје када га његова држава у коју жели да уложи своје знање и образовање и гради будућност, немилосрдно понизи и угрози му здравље и имовину? Људи који су купили стан у овом насељу представљају оно најбоље што Србија има. Образоване, паметне, поштене и способне младе људе. Људе који могу ову земљу да повуку напред. Држава их, по свему судећи, не признаје, поручује им да су неважни, терајући их да оду из Србије.

ВРТИЋ ИЗМЕЂУ ТОКСИЧНИХ ЗГРАДА

Али, кренимо од почетка – све је почело пре годину дана. Након усељења у зграде бр. 80, 82, 100 и 102 у Улици Милеве Марић Ајнштајн, станари су осетили непријатан мирис. Градски завод за јавно здравље извршио је мерења загађености ваздуха у наведене четири стамбене јединице и испоставило се да постоје токсичне материје за које је утврђено да потичу из оплатола који је коришћен приликом изградње наведених зграда. Између две „токсичне” зграде налазе се дечје игралиште и вртић, који би требало да почне да ради од септембра ове године. Дакле, деца и станари оближњих зграда изложени су токсичним материјама и угрожава им се здравље. Лабораторијским налазима утврђен је повишен ниво фенола и других канцерогених материја у организму станара зграда. Инвеститор (Грађевинска дирекција Србије и Република Србија) поменути оплатол набавио је од фирме Екосекунд, која се бави прерадом и трајним збрињавањем разних врста опасног отпада, а сувласник ове фирме је Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије. До данашњег дана нико од челних људи Екосекунда и Грађевинске дирекције Србије није позван на одговорност.

Пре годину дана станари су исељени из својих станова, будући да је Министарство здравља установило да зграде нису безбедне за живот. Данас су ови грађани понижени и угрожени, финансијски и здравствено, а сутра ће то, вероватно, бити неко други.

УГОВОР О РУШЕЊУ ПОТПИСАН, ПА ПРЕКРШЕН

Наиме, после више месеци преговора, инвеститор (ГДС и Република Србија), који је продао ове станове, својевољно је понудио рушење зграда до коте 0, са роком завршетка радова до јуна 2016. године. Друга опција била је раскид Уговора умањен за износ ПДВ-а, чиме су станари у старту дискриминисани, будући да више немају право на поврат ПДВ-а за куповину новог стана, јер се сматра да следећи стан који купују представља њихову другу некретнину у поседу, без обзира што су туђом грешком и не својом вољом исељени из својих домова. Трећа опција била је замена за градски стан, коју су могли искористити кеш купци и купци са комерцијалним кредитима, а највећи број станара који је до стана дошао уз субвенцију државе није имао право на ту опцију. У међувремену, инвеститори плаћају станарима трошкове некоришћења стана од 7е/м2.

Прве уговоре о рушењу и изградњи нових станова на истом месту, станари су потписали у јануару. Од тада до дана 09.07.2015. године, Грађевинска дирекција Србије на свим састанцима са представницима станара, усменим договорима, као и на састанку у Министарству грађевине (почетком маја ове године) уз присуство саветника министарке грађевине Зоране Михајловић, тврди да једина опција коју разматрају јесте рушење до коте 0 постојећих зграда и изградња нових на истом месту. Дана 09.07.2015, представници станара су позвани на састанак у Министарство грађевине, где им је саопштена једнострана одлука Грађевинске дирекције Србије да уговор који су понудили и који су грађани потписали више не важи, те да рушење није опција, већ две зграде које ће бити сазидане недалеко од загађених зграда, на 50 метара од далековода, на каналу који одводи отпадне воде.
На последњем састанку са представницима станара зграда, који је одржан у Влади Републике Србије са потпредседницом Владе и министарком Зораном Михајловић, 17. јула 2015. године, станари су још једном обавештени да иако су потписали уговор којим се ГДС обавезује да сруши постојеће „токсичне” и изгради нове зграде на истом месту – то не важи, јер није рационално и економски исплативо, те ће се радити санација ових објеката. Ти објекти ће потом бити продати другим грађанима, а очигледно се рачуна на кратко памћење грађана уз заташкавање проблема. Нигде на свету не постоји проверено решење за потпуно уклањање токсичних материја. Постоје само лабораторијски експерименти! С друге стране, министарка је обећала рушење зграда тек ако се саниране зграде након испитивања покажу токсичним, што је нерационално и потпуно апсурдно.

Дакле, могуће је да у Србији као правној држави овај уговор више не важи – Уговор који су станари потписали, Уговор којим се поштују њихова права као купца који је у потпуности платио чист, здрав, безбедан стан на одређеној локацији. Уговор којим се инвеститор (ГДС и Република Србија) обавезује да у гарантном року уклони уочени недостатак.

Дакле, из једне нездраве животне средине ГДС и Министарство грађевине, односно министарка Зорана Михајловић са којом су представници станара зграда имали низ састанака, не поштујући Уговор о рушењу зграда, селе грађане у другу нездраву животну средину. Као да ти исти грађани нису поштено платили своје станове, па им се се сада нуди било шта, уз кршење Уговора, док се од њих очекује да поступају „у складу са законом” и прихвате решења која нису у њиховом интересу. На овај начин ови грађани су преварени и опљачкани и угрожава им се, не само људско право на живот и достојанство личности, већ се вређа и њихова интелигенција. Будући да је ГДС основала Влада РС, ове грађане је, парадоксално, преварила њихова сопствена држава.

Купци поменутих станова су, углавном млађи, образовани људи (700 породица), који су узели кредите и уложили све што су имали у куповину стана у овом новобеоградском насељу. Неки од њих су се вратили из иностранства верујући у боље сутра у Србији, желећи да овде заснују породицу и уложе, осим знања, и своју животну уштеђевину у ову земљу. А шта су за то добили? Ни криви ни дужни, постадоше „покусни кунићи” или „станари смрдљивих зграда”.

Две „отровне“ зграде, остаће да се санирају на, како кажу, најоптималнији начин. Станари осталих улаза у Улици Милеве Марић Ајнштајн удисаће испарења у својим домовима, тровати своју децу док су у паркићу, а при том ће и њихови станови које су платили тешко зарађеним новцем, драстично изгубити вредност, будући да Улицу Милеве Марић Ајнштајн више нико не зна по називу, већ само као „смрдљиве зграде“.

ТРОВАЊЕ БУДУЋНОСТИ

ГДС и Република Србија као правна држава морају да испоштују Уговор о рушењу који су потписали као једна од Уговорних страна, и да врате грађанима и њиховој деци поштено плаћене станове.

У земљи, у којој је правда спора и веома често недостижна, можда се борба ових грађана може окарактерисати као „донкихотовска”. Они су се и нашли у незавидном положају, јер живе у држави у којој правно није регулисано питање концентрације опасних материја у зидовима стамбеног простора. Шта је потребно да се догоди да се пробуди свест и савест власти? Представници станара поставили су питање потпредседници Владе и министарки грађевине, Зорани Михајловић, да ли било која роба може да се прометује у Србији, ако садржи канцерогене материје. Нису добили одговор. На свако питање представника станара министарка би поручила „раскините уговор”. На овај начин се станари истерују из властитих домова, јер знају све, знају истину. Поражавајуће је да се једна држава овако односи према својим грађанима, младим и образованим људима, који представљају њену будућност.

Ива Санчић
чланица покрета „Доста је било-Саша Радуловић“

Ознаке
Доста је било

Доста је било

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Pozdrav iz ulice Vojvode Vlahovica (Brace Jerovic). Na brdu je izgradjeno naselje, sve je manje-vise kako treba, stoji jedno 30 zgrada sigurno, moguce i 50. Pre jedno 5 godina GDS pocne da pravi zgradu na samoj ivici brda. Gledam ono, gradjevinac nisam, ali tu ne bih ni obor sazidao.
    Zidaju oni, lagano, rok probili dobrano, ljudi se uselili na kraju… I zgrada pukne – kliziste.
    E meni nije jasno da li je iko ko je projektovao zgradu za GDS ikada dosao na gradiliste.
    Hvala intuiciji pa nisam uzeo stan kod njih nego kod privatnika koji je izgradio dosta zgrada u kraju pa mi je delovao pouzdano.
    Nedugo zatim cuo sam za ove zgrade sa oplatolom i uopste se nisam zacudio.

    • Iako nisam vlasnik stana, ali sam u tom periodu bila zainteresovana za subvencionisanu kupovinu stana u NS-u, cak smo i gledali neke stanove u zgradama koje je GDS prodavala u NS-u (verujuci da je to najpouzdanije), jako me je pogodilo kad sam cula za ove “smrdljive zgrade”, kad sam cula kako su male bebe i deca, trudnice boravili u tim otrovnim zgradama, i koliko to moze da bude stetno za njihovo zdravlje. Osecala sam se jako razocarano, ljuto, kao da sam u njihovoj kozi, jer to je moglo (a i jos uvek moze) da nam se desi. Mozda sl put nece biti taj otrov, ali ko nam ovde garantuje da nece biti neki drugi, koji mozda nece imati jak miris, i necemo ga ni biti svesni. I kako sada mi mladi, sa tek osnovanim porodicama, da verujemo u drzavu i da ostajemo ovde??!
      Jedno pitanje me zanima, da li ovi stanari imaju pravo da tuze drzavu sudu u Strazburu? Ukoliko je to moguce, mislim da bi trebali to da urade, barem da povrate novac. Iako ne verujem da ce to one odgovorne spreciti da rade isto kao i do sad, posto ti novci nece ici iz njihovog dzepa, niti ce oni snositi neku odgovoronost i nece osetiti nista na svojoj kozi,

  • Mi koji momentalno vrsimo legalizaciju bezpravno izgradjene objekte, na osnovu donosenih xakona samo sto U DUPE NAM NE ZAVIRUJU ,trazeci razne dokumentacije o vrsti ugradjeni materijala dali odgovara propisanim propisima. Postavljase pitanje gdesu bili inspektori koji su bili debelo placeni, i nadzorni organi koji na osnovu zakona morali vrsiti kontrolu kvaliteta materijala dali odgovara. Zbog takvog propusta gospodjaministarka aki ima i malo savesti nek podnese ostavku, i svi oni kojisu bili za nadzor u toku izgradnje, jer za svoj rad primali debele /PLATE / bez odgovornosti.

  • Ej Srbijo Srbijo! Svaka vlast samo lepo prica ali slabo radi svoj posao a podguzne muve samo trpaju u svoje dzepove lovu da zazmure, nevide, necuju, neosete i necuju ono zasta su debelo placeni a jos deblje podmazani!

  • Oplatol,tj kancerogene materije usle su u beton oko 2-2.5 cm.Vlasnik luksuzne privatne zgrade na NBG-u,angazovao je naucnike iz Vince da nadju resenje za ovaj problem.Posto je ovo jedinstven slucaj u svetu,ljudi iz Vince su krenuli od nule ali su uspeli da osmisle tretman kojim se kancerogene materije izvlace iz zidova.Pitanje je zasto GDS ne zeli da plati institutu iz Vince primenu tretmana na ovim zgradama.Kako je to rusenje i ponovna izgradnja jeftinije resenje?!Kazu da stanari ne prihvataju tu opciju?!Pa naravno kada su isparanoisani.Pocetak usavrsavanja tretmana upravo se izvodio u zgradama GDS-a,a tim ljudima-stanarima to niko nije rekao.Sta su ti jadni ljudi trebali da pomisle kada su videli ljude u zastitnim odelima i gas maskama kako se tajnovito muvaju po zgradi?!Scenario dostojan Cernobiljske katastrofe.Dakle resenje postoji,ali je “neko” namerno isparanoisao stanare da odbace mogucnost primene tretmana.Sa druge strane GDS ne zeli da plati primenu tretmana institutu iz Vince.Paradoks je takodje sto i u slucaju rusenja zgrada sav beton ce morati proci dekontaminaciju pre odlaganja na deponiju.A to je takodje skup proces.Znam cemu govorim jer sam direktno ucestvovao u primeni tretmana…