Gašenjem analognog sistema televizije, koji je u Srbiji otpočet 23.8.1958, prešli smo na potpuno novi, digitalni sistem DVB-T2, pod kompresionim standardom MPEG-4. Time je naša zemlja ispunila svoje međunarodne obaveze preuzete u Ženevi 2006. godine na Regionalnoj radio konferenciji ITU. Pojedine zemlje u okruženju proces digitalizacije su završile ranije, ali u sistemu digitalne televizije prve generacije (DVB-T) koji je lošijih performansi, tako da će u bliskoj budućnosti preći na DVB-T2 sistem.
Sledeća faza u zemaljskoj radio-difuziji je digitalizacija radija. Sadašnji način rada je analogni, amplitudskom modulacijom na srednjim (525 – 1605 kHz) i kratkim talasima (na žalost, država gasi kratke talase) i frekvencijskom na UKT opsegu (87,5 – 108 MHz). Tokom planiranja digitalne televizije u Ženevi 2006. god., predviđeni su podopsezi (tzv. blokovi A, B, C, D) za digitalizaciju radija na sadašnjim VHF TV kanalima 11 i 12. Takođe, definisane su zone raspodele (allotment) i frekvencijski segmenti.
T-DAB KOMPLIKOVAN I SKUP
U to vreme, aktuelan je bio sistem T-DAB (Digital Audio Broadcasting – Terrestrial), koji forsira Velika Britanija, tako da se smatralo da će on preovladati, a da će se ostali deo VHF TV opsega, tj. 5-10 TV kanali koristiti za mobilne uslove prijema (u vozilu) digitalne televizije. Međutim, prvi rezultati sadašnjeg pokrivanja digitalnom televizijom u UHF opsegu (kanali 21-60), ukazuju da je pokrivanje kvalitetnim digitalnim TV signalom veoma dobro, i da je bitski protok takav da se unutar TV kanala, pored TV signala, mogu smestiti i radijski signali.
U svetu postoji više radijskih digitalnih sistema – FMeXtra, IBIQUITY; IBOC (ili HD radio sa dve varijante AmM HD i FM HD), DRM, DRM+, T-DAB, T-DAB+, ISDB-TSB, DVB-T2 Lite (T2 Lite, ili samo T2L) kao i sistem budućnosti – kognitivni radio. U stručnoj javnosti u Evropi na UHF opsezima preovlađuju dva – DAB i T2L. Sistem DAB zahteva korišćenje VHF opsega, što je u vreme ekspanzije tehnike veliki problem, jer je sve veća potreba za frekvencijama. Zbog upotrebe kompresionog sistema MPEG-2, moguć je relativno mali broj programa po jednom VHF bloku (4 do 6 stereofonskih), tako da bi za veći broj programa (novih 4 – 6) bio potreban, pored dodatnog frekvencijskog bloka, i novi T-DAB predajnik.
Dalje, za T-DAB neophodna je kompletna infrastruktura poput sadašnjih FM predajnika, što znači dodatni prostor za smeštaj predajnika, antenski sistem, mesto na stubu za smeštaj antenskog sistema, koaksijalni kablovi za napajanje antenskog sistema, povećana potrošnja električne energije usled rada predajnika kao i hlađenja zbog disipacije istog. Za ovo su potrebna ogromna finansijska sredstva i dodatno zaduživanje naše zemlje, u proseku 30-40.000 evra po lokaciji, dok je kod lokacija sa snažnim predajnicima čak 100-200.000 evra! Sa strane konzumenta neophodan je novi T-DAB prijemnik, koji je još uvek skup za naše uslove, mada će cena u budućnosti svakako opadati.
DVB-T2 Lite JEFTINIJI I PRAKTIČNIJI
Drugi sistem, na koji je AES (Audio Engineering Society) sekcija u Srbiji skrenula pažnju pre par godina (konkretno inženjeri iz Radio Beograda), je DVB-T2 Lite, koji je znatno jeftiniji i praktičniji. Osnovna poenta je da se postojeći kapacitet digitalnog TV predajnika iskoristi za insertovanje više radijskih programa koji u odnosu na TV zahtevaju mali bitski protok (2,5- 4Mbit/s). DVB-T2 Lite omogućava do 4 puta više programa nego T-DAB po jednom megahercu širine opsega. I ono što je najvažnije, da bi T2-L funkcionisao, potreban je samo dodatni T2-L modulator postojećem DVB-T2 predajniku, čija cena je 4-6.000 evra, kao i softverskom promenom PLP rada – umesto singl, kao sada, prelazak na multi PLP (PLP – Physical Layer Pipe, kanal fizičkog nivoa, mod transparentne stukture).
U odnosu na bilo koji drugi sistem, ušteda je ogromna, a prelazak na digitalizaciju bio bi relativno brz, svega nekoliko meseci po nabavci uređaja, koliko bi tehničkim ekipama bilo potrebno da obiđu svih 209 emisionih lokacija i montiraju T2-L modulator. U protivnom, izborom bilo kojeg drugog sistema biće potrebno nekoliko godina rada! Dakle, nisu potrebni dodatni prostor za smeštaj predajnika, antenski sistem, mesto na stubu za smeštaj antenskog sistema, koaksijalni kablovi za napajanje antenskog sistema, dodatna potrošnja električne energije usled rada predajnika kao i hlađenja zbog disipacije istog i ne toliko novca kao u slučaju T-DAB. Gledalac koji poseduje set-top box će moći istim uređajem da prima i radijski i televizijski program.
U godinama pred nama, ubrzo će doći na red pitanje izbora sistema za digitalni radio, tako da nadležna tela (RATEL, ministarstvo nadležno za telekomunikacije) u našoj zemlji moraju imati u vidu sve prednosti i nedostatke sistema za koji se opredeli. Što se televizije tiče, sistem je izvanredan. Nadajmo se da će tako biti i u slučaju radija.
mr. Dušan MARKOVIĆ
dipl. el. inž, član IEEE, AES
član pokreta Dosta je bilo-Saša Radulović
Kolega Markoviću,
Ovaj Vaš autorski tekst je pokazatelj da DJB treba da ima ICT sekciju ili odbor, što sam ja i predlagao.
Kao i u drugim oblastima, i u ICT sferi se ne sme dozvoliti da nema stručne diskusije i razmene mišljenja, a DJB treba upravo da pokaže da je drugačiji tj. da struka ima reč. U tom smislu, podržavam stručnu diskusiju svake vrste i izražavanje stavova po svim društvenim pitanjima, što DJB za sada i čini i tako treba i da se nastavi.
Digitalizacija radija nije obavezna i siromašna država kao što je naša nema mnogo razloga da se forsira u tome, jer se digitalizacijom FM opsega (kao resursa) i ne dobija nešto mnogo. O ostalim aspektima, pre svega onim “šta to donosi korisnicima” (ništa značajno!) možemo pričati na nekom stručnom skupu ICT stručnjaka iz DJB (može i šire), a nadam se da će ga biti.
Pozdrav!
P.S.: Ima toliko toga za unapređivanje u ICT domenu u Srbiji, digitalizacija radija zaista nije među prioritetima. Inače se slažem sa Vašom ocenom o odabiru boljeg i primerenijeg sistema, ako je već to tema.