Metod rada parazita je ometanje, a cilj – lična korist

Osoba je možda odlično lepila plakate, ali ne zna ništa o administraciji. Moguće je da je vešto prikupljala sigurne glasove, ali nije za sekretara. Ili je izuzetno lojalna stranačkom šefu, ali to nije osobina koja garantuje da će se dobro snaći u timu. Uostalom, angažovanje tokom kampanja je kratkotrajno i naročito ne garantuje da će neko na duge staze ostvarivati dobar radni rezultat.

FreeImages.com/peter hellebrand

Političke partije su sklone da sve manjkavosti svojih poslušnika zanemare, pružajući im prilike i mogućnosti kojima nisu dorasli. Cilj im je da zadrže u svom timu “mašinu” koja će ponovo dobro doći pred izbore, a u periodu kada treba da se radi u administraciji, štetu će trpeti građani.

Interesantna je situacija na tržištu visokokvalifikovane radne snage, jer je specifično za Srbiju da se na legalnim (čitaj objavljenim) konkursima traže pretežno programeri. Jasno je da su programerska radna mesta jedna od retkih na kojima se već prvog dana vidi da li pojedinac zna ili ne zna da radi svoj posao, uz nužne snažne kvalifikacije u formalnom obliku. Ta vrsta posla ne trpi nesnalaženje. Ostala radna mesta nisu te sreće. Dolazak do kadrova za njih često ide drugim putevima, a stranačke zasluge su zlatan ključ.

Pogrešno smatramo da je samo javni sektor leglo ove pojave, mada tamo jeste sve počelo. U međuvremenu, bolest se proširila. Neke, čak i velike, privatne kompanije trpe pritiske partokratije u zamenu za usluge. Nepravda je još veća kada znamo da su često ove usluge, i to po sasvim logičnim procedurama, kompanije trebalo da dobiju u svakom slučaju, da je reda i zakona. Ali, parazit se prepreči i ometa procedure dok ne izvuče ličnu korist.

Primer ovoga je izjava službenice jedne lokalne samouprave kad sam joj prilično davno podvukla da znam da su od mog klijenta, koji je godinama pokušavao da prođe kroz legalne procedure, isterali veliki mito. “Pa, šta se oni bune? Mogli smo i da im ne damo građevinsku dozvolu”, bio je njen odgovor! Zašto dozvolu ne bi dobio neko ko želi da gradi na parceli na kojoj urbanistički nema nikakvih prepreka za to? Zato što parazit ima velike apetite i mora da otkine komad čega bilo i gde bilo.

Sve više partokratskih kadrova se umešalo u redove službenika koji se trude da pošteno obave svoj posao. Posao su dobili zato što su bili vredni u stranci, zato što su nečiji, zato što ih je postavio neko iznad. Logično, smatraju da im je ključ da na poslu ostanu i sa trenutnog radnog mesta dalje napreduju, da nastave da budu vredni u stranci, a ne na poslu.

Putanja do radnog mesta nekada je počinjala od kvalifikacije, preko dokumentovanog radnog iskustva, probnog rada i konačnog ugovora o radu na neodređeno. Kvalifikacije su se sticale učenjem u kredibilnim školama. Tako uposlen kadar je dobro znao da je radno mesto dobio zato što zna i može odgovorno da vrši svoju radnu ulogu I bilo mu je jasno da kvalitet rada mora da održi kako bi poziciju sačuvao i sa nje eventualno dalje napredovao. I motivacija za rad je tada na zdravim osnovama, posao može da se razvija na zadovoljstvo poslodavca i zaposlenog. Građani koji plaćaju za robu ili usluge su zaštićeni, jer je kvalitet onoga za šta daju svoj novac bio garantovan prepletenim i kompatibilnim interesima zaposlenog, poslodavca i korisnika. Zdrava logika je osnova zdravog menadžmenta.

Sve se potpuno obrušava kada se u ovaj proces umeša partokratska mašinerija. To traje suviše dugo i postalo je previše očigledno da tonemo baš zato što nas vode oni koji su programirani da slede, slušaju, pokoravaju se i što manje se ističu. A ljudi sa očiglednim kapacitetom da nas izvuku na pravi put, sklonjeni su i sleđeni od stvarnosti koja nas okružuje. Ne čuje se više ni glas. Stručna javnost je skoro potpuno zanemela od šoka i nesnalaženja u stanju haosa. Teška vremena za dobre ljude.

Sve više partokratskih kadrova se umešalo u redove službenika koji se trude da pošteno obave svoj posao. Posao su dobili zato što su bili vredni u stranci, zato što su nečiji, zato što ih je postavio neko iznad. Logično, smatraju da im je ključ da na poslu ostanu i sa trenutnog radnog mesta dalje napreduju, da nastave da budu vredni u stranci, a ne na poslu. Takvi kakvi su, teški su saradnici kolegama kojima su nametnuti, a te kolege često nose viši nivo kvalifikacije, duže radno iskustvo… Deprimirani ponižavajućim položajem u kome su se našli, do juče vredni ljudi dižu ruke od posla i spuštaju ih na čelo. Ćuteći čekaju da se invazija parazita izmigolji iz kancelarija. Mora im doći kraj. Dalje od dna se ne može potonuti. Došli smo do tačke kada na sve više mesta ni redovan posao ne može da se odvija i osnovni procesi su dovedeni u pitanje.

Preduzetnici se sve češće pitaju zašto za ovakve usluge plaćaju poreze, takse i razne druge namete. Motivacija građana da pošteno pune javne kase je mala. Sve niži javni prihodi dovode vlast do sumanute potrebe da povećava namete po visini, broju i vrsti. Građani su racionalni, a partokratija odavno nije.

Žalosno je što se sprema čistka zaposlenih u javnom sektoru, a nešto mi govori da će paraziti izleteti poslednji. Vreme je da kao građani dobro razmislimo da li ovakvo stanje možemo i dalje da trpimo, ili je vreme da na najbližim izborima kažemo dosta je bilo.

Svetlana Kozić
ekonomistkinja i koordinatorka pokreta Dosta je bilo-Saša Radulović za Severni Banat