По принципу оне старе „Држ`те лопова“ партократска коалиција ДСНС протеклих дана је скретала пажњу јавног мјења у Србији на случај потенцијалне корупције у процесу изградње ветрогенераторског парка „Чибук 1“, чији је инвеститор требала бити америчка компанија „Continental Wind Partners“. Тема је врло занимљива, јер се односи на је процес изградње објеката, а посебно енергетских објеката са статусом повлашћеног произвођача електричне енергије (тзв “зелене енергије“). Цео овај процес обилује процедурама које су као створене за корупцију. На крају процеса инвеститор долази до позиције у којој сигурно обезбеђује добит у дефинисаном временском периоду. Добит му гарантује држава кроз исплату субвенционисане цене за електричну енергију произведену на овако пројектованом и изграђеном објекту.
Иза целе ове приче крије се, ипак, много озбиљнија и интересантнија тема која је од великог значаја за развој енергетике, повећање енергетске ефикасности, рурални развој, заштиту животне средине и животни стандард становништва Србије.
Наиме, обе партократске структуре (и ДС и СНС), у свом еурофилном заносу, копирале су регулативу Европске Уније у сегменту дефинисања статуса повлашћених произвођача електричне енергије. У дефинисању ове области, ни једна од поменутих структура, није значајно обратила пажњу на потребе и могућности српског друштва, система за пренос и дистрибуцију електричне енергије, потрошача и потенцијалних произвођача „зелене енергије“.
Дефинисањем високих накнада за производњу електричне енергије из ветрогенератора и великих соларних електрана, створио се оквир за велике инвестиције, чији су актери по правилу мултинационалне компаније, које своју добит по правилу износе из Србије. Прикључење оваквих објеката, врши се на високом напону, што значи да у процесу дистрибуције део овако произведене електричне енергије троши у процесу транспорта и трансформације, односно долази до губитака које кроз цену електричне енергије морају да финансирају крајњи потрошачи.
Шта је интерес српског друштва и економије? Уместо да субвенционише производњу „зелене енергије“ на великим ветрогенераторима и соларним електранама, српска влада је могла донети Правилник којим би се подржала производња из малих соларних електрана (које се постављају на кровове кућа и пословних простора), малих ветро генератора, биогас постројења и система за спрегнуту производњу електричне и топлотне енергије… Ови мањи произвођачи се, по правилу, прикључују на нисконапонску и средњенапонску мрежу, чиме се смањује ниво губитака у систему за пренос и дистрибуцију електричне енергије, повећава енергетска ефикасност у индустрији и на нивоу мреже и благотворно утиче на рурални развој.
Подстицање изградње мањих произвођачких капацитета би покренуло приватни предузетнички сектор у функцији инвеститора и извођача радова.
На крају, процес би се завршио тако што би добит од производње „зелене енергије“ завршио у џеповима српске привреде и грађана Србије. Наравно, ово би било праћено повећањем енергетске ефикасности система за пренос и дистрибуцију електричне енергије, што би утицало на потенцијално смањење цене електричне енергије на српском тржишту.
Спасоје Јуришин, дипл. инж. маш.
Члан покрета „Доста је било“
Sapu na proizvodnju elektricne energije iz obnovljivih izvora stavio je Nikola Petrovic tzv. Konsiljere…mada i majka Novakove supruge poseduje poprilican broj malih elektrana….
Male hidroelektrane počeli su da grade menadžeri iz Energoprojekt – Opreme. Isti su osnovali preduzeće Eco Energo Group preko preduzeća iz sistema Energoprojekt /Energonigeria-e Energo Menadžment Group-e/. Kad su otkriveni početkom 2010 od strane tadašnje uprave Energoprojekta oni su tražili zaštitu i u vasničku strukturu uveli Nešu Rominga. Protiv grupe menadzera iz EP-Opreme podneta je Krivična prijava 5 jula 2010 godine. U izgradnji neke od elektrana uzima učešće i tašta Novaka Djokovića gospođa Ristić. Nikola Petrović nije od početka kriminala u Energoprojektu bio u ekipi gospode Tomaševića, Božovića, Jerotica, Klisure i gospođe Gregović. Petrović se zapošljava u Eco Energo Group 2011 na mesto direktora, a već septembra 2012 prelazi na mesto VD direktora EMS-e. Vlasnička struktura i učesnici u izgradnji Mini hidroelektrana se menjala sa namerom skrivanja pravih vlasnika. Petrović je sin pok. Rastislava Petrovića jednog od brojnih menadžera Energoprojekta. Osumnjičena grupa iz Ep – Oprema je sa sigurnošću znala da je Petrović blizak sa Vučićem i u njemu je našla zaštitu preko kuma pa je Krivična prijava sa stotine stranica dokaza iz sistema Energoprojekt odbačena od “nezavisnog” tužilaštva. Istine radi mali akcionari Energoprojekta su se u svojoj naivnosti i veri da je SNS-a poštena obratili istoj i mnogo detalja o zloupotrebama u Energoprojektu izneli Cvijanu, Markovićki i samom Vučiću. Mali akcionari Energoprojekta i Beka potpisuju i nekakav Sporazum o saradnji /2 aprila 2012./ pre izbora i agituju među svojim članstvom i u javnosti da se glasa za SNS-u. Predsdtavnik malih akcionara učestvuje i u TV emisiji sa čuvenim Đukom sve u svrhu agitacije i podrške SNS-i. Nakon izbora na žalost mali akcionari saznaju za vez Petrovića sa Vučićem i Menadžerima iz Energoprojekta. Zaštita od PRAVDE je nađena u Petroviću, a on i SNS-a su našli dobrog sponzora u Energoprojektu pa čak i vlasništvo i mini hidrocentralama.
Rasomonijada u reziji gologuzije. Kao jedan od skromnih penzionera koji je steakao iskustvo iz ove oblasti ne mogu da se otmem utisku da smo blizu dna.Elem, da pocnem sa analizom koliko su nama inovacije sporedna tema u odnosu na inovacije svake KURTE koja obecava boljitak za “SVOJ” narod.
Ranih osamdesetih,napretkom satelitske TV bio sam u prilici da kroz dodatno zanimanje montaze sistema za prijem signala sa neba, pratim sadrzaje svetskih i evropskih stanica.Sa velikim zanimanjem sam pratio kako su pocela istrazivanja i prilozi pocetka postavljanja vetrogeneratora. Detaljni prikazi sistema konstrukcije i prikaz montaze ovih bogom danih prirodnih ,ekoloskih cistih resursa iz oblasti proizvodnje El. energije.
Amaterski sam napravio model minijaturnog Vetrogeneratora i zamislite,funkcionisalo je.
U postupku da se napravi park vetrogeneratora koji bi se spojio na elektro mrezu srbije, u sebi sam razmisljao da je to odlicna investicija.
Da rezimiram. Ko je tu hteo da prihvati taj predlog odnosno ko je vise hteo da se UGRADI, po srpskom receptu, nemam saznanja ali,znam sigurno obzirom da poznajem sistem koji traje skoro jedan vek, da nema nevinih. Steta za srbiju je ucinjena. Koji poligraf moze da dokaze,ne dali je neko prisluskivan , vec dali je za ovih neznam koliko godina srpska vlas zelela da ucini nesto korisno za srbiju osim korist za partokratsku bulumentu.
Naravno DOSTA JE BILO ali ko ce azdajama da stane na rep?
Gospodine Jurisin, odlicna analiza i jos bolji predlog za nacin stvaranja “zelene energije”.
“Прикључење оваквих објеката, врши се на високом напону, што значи да у процесу дистрибуције део овако произведене електричне енергије троши у процесу транспорта и трансформације, односно долази до губитака које кроз цену електричне енергије морају да финансирају крајњи потрошачи.” Joj bre kolega masinac ti kao da si zavrsio fax zajedno sa predsednikom Nikolicem i ministrom Stefanovicem i Malim, pa nemoj Teslu da provociras. Upravo je Tesla pobedio u “ratu struja” Edisona primenjujuci visoki napon pri kome se prenosi naizmenicna struja -to je bio kljuc ustede, koji je slomio Edisonov prenos jednosmerne struje. Za kraj, evo pa se malo obrazujte http://www.opsteobrazovanje.in.rs/poznate…/nikola-tesla/
Vladimire, mislio je na činjenicu da se sa manjih napona koji se dobijaju u minielektranama mora transformisati na visoki napon na kome je elektromreža, a zatim ponovo smanjiti na srednji, odnosno niski napon za upotrebu u domaćinstvu. Svaka od ovih transformacija nosi sa sobom gubitke, odnosno, u krajnjoj instanci, poskupljuje proizvod, bez obzira na Teslu (ništa nije idealno). Mnogo je isplativije priključiti minielektrane bilo kog tipa direktno na niskonaponsku mrežu direktnih korisnika, jer onda nema potrebe za transformatorima. Dakle, ta činjenica nema nikakve veze sa “ratom struja” između jednosmerne i naizmenične struje.
Inače, mislim da je tekst odličan, jer nudi i rešenja problema koje stvaraju razni Petrovići.
Слажем се у потпуности са наводима Аутора. Велики “инвестициони подухвати” су увек много примамљивији за носиоце извршне власти, у неуређеним земљама као што је наша, него развој малих и средњих привредних тј. енергетских постројења. На “великим” инвестицијама се увек нађе “места” за одређену личну провизију и партијски “рекет”. А колико је то све стварно, како и наводи Аутор, економично, никога из власти није брига. Навешћу пример, наводњавања пољопривредних култра у Војводини. Покрајинска ДС власт, последњих година стимулише развој заливних ситема, кроз субвенционирање трошкова копања бунара и набавке опреме. Али, за обезбеђивање електричне енергије нема потребног “слуха”, иако је само она исплатива у овој производњи. Фосилна горива су код нас врло скупа и чине ову производњу много мање рентабилном. Инсталирање редовне струје на салаше и поља, за наше паоре, је изузетно скуп подухват, а ЕПС за то не показује никакво интересовање. Нажалост ни актуелна власт, али ни за мале “алтернативне-обновљиве” изворе ел.енергије. Мали панели за прикупљање сунчеве енергије, мале “ветрењаче” тј. ветрогенератори или погони за биоенергију, су инвестиције које би се брзо исплатиле и допринеле у многоме развоју ове наше најперспективније гране привреде. Само, ту нема ИМТ (“има ли мене ту”) за нашу корумпирану власт, па се стога и не стимулише развој овог вида производње “зелене енергије” .
Драго ми је да је тема покренула доста квалитетних коментара и позитивну критику. Доста се овде прича о обновљивим изворима енергије, чак се и на рачунима за струју под тачком 6. издваја 0,093 дин/kW. Из искуства у производњи горива од биомасе могу да кажем да влада једна потпуна незаинтересованост надлежних (могуће због “ИМТ” клаузуле, како рече претходни коментатор). Наша држава је у потпуности зависна од увоза фосилних горива и ништа се не ради да се тај тренд ублажи, бар у области добијања топлотне енергије у зимском периоду. Велика количина биомасе (сламе) се и даље спаљује, а дестимулативно делује и ПДВ који је на пољ. производе 10%, а на сламу 20%. Декларативно се сви (у власти) залажу за промену свести грађана по питању енергије, али када треба конкретно нешто урадити без “ИМТ” све остаје на папиру. Према неким подацима у Војводини постоји обновљив извор од 9 милиона тона биомасе (остаци биљне, воћарске и виноградарске производње) на годишњем нивоу. Због недоступности (проблем малих површина) и препорука агротехничких стручњака (заоравање) око 60-70% није за употребу у енергетске сврхе. Ипак преосталих 30-40% биомасе (око 3 милиона тона) утрошено на добијање топлотне енергије би могло да супституише око 1 милион тона уља за ложење. Ово одговара количини укупне потрошње дизел горива које се годишње троши на целокупну пољопривредну производњу у Србији.
Poštovani kolega Jurišin,
U Vašem tekstu precenjena je uloga gubitaka u prenosu električne energije u odnosu na proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Bez obzira da li se energija isporučuje u distributivnu ili prenosnu mrežu.
Ekološki pirhvatljiva proizvodnja energije je skupa i sigurno se proizvođači moraju podsticati skupljim otkupom proizvedene energije. “Jeftina” energija kao što su ugalj i nafta je u stvari najskuplja, u njenu cenu nažalost nije uračunata šteta koju izaziva po životnu sredinu. Pitanje korišćenja obnovljivih izvora nije stvar izbora, već društvene odgovornosti i obaveze prema prirodi, sebi i potomcima.
Nažalost, u Srbiji nije zaživela upotreba obnovljivih izvora. Razlog je neodgovornost, neobaveštenost, neznanje i naravno korupcija.
Mladen Mirilović
dipl. inž. el. tehn.
Седамдесетих година прошлога века био сам око месец дана на специјализацији у Данској. Природа посла је била таква да сам доста путовао по целој Данској, па чак и по њиховим острвима. Путујући, запазио сам да скоро свака кућа или газдинство имају уграђен један мали ветрогенератор који је био умрежен на нисконапонску мрежу. Специјална броила регистровала су колико струје ветрогенератор испоручује у мрежу или колико потрошач узима струје из мреже и на основу тога се врши обрачун. Ако се у мрежу испоручи више струје мего се потроши, за разлику добија се надокнада, и обратно. И то је све функционисало већ седамдесетих година прошлога века!
Али код нас то тешко може да заживи јер како онда применити напред споменути ИМТ.