Ауторски текст Војводина Државна управа Привреда

Кикинда: ИГМ Тоза Марковић – из стечаја у паразитски систем

Некадашњи привредни гигант, кикиндска индустрија грађевинског материјала „Тоза Марковић“ се већ дуго мучи у улози несрећно приватизоване компаније. Током низа година број радника и обим производње се из месеца у месец смањивао, а неплаћени рачуни расли. Паркинг препун камиона на чекању за утовар одавно је заменила празна бетонска плоча пред улазом у фабрику. На њој су недавно од стране полиције блокирани и склоњени из саобраћаја недељама стајали трактори побуњених паора. Да кикиндска несрећа буде већа, као ни фабрика, ни ти трактори се нису изборили за могућност да се у Кикинди боље живи.

Индустрија грађевинског материјала лежи на ресурсу који користи. Глине је у Кикинди одувек било, знао је то и предратни власник фабрике, немачки капиталиста Бон. И данас се та чувена Бонова цигла може наћи у зидовима наших кућа. Касније названа Тоза Марковић, фабрика је имала производњу квалитетног црепа који је био врло популаран у Србији, али и у окружењу. Након ратова у бившим југословенским републикама, материјал из ове фабрике масовно је коришћен за обнову објеката.
Toza Marković parazitski sistem

Фабрика која лежи на сировини коју користи, а која је имала приступ тржишту и квалитетом изграђен бренд, продата је накарадно процесом који у Покрету “Доста је било” називамо спорном приватизацијом, као и скоро свака фабрика у Србији. Нестручност и немар страначких чиновника који су приватизације водили и спроводили довели су до стотина и стотина продајом покренутих уништења привредних објеката. Ништа ново, рећи ћете. Пишем оно што у Србији и врапци знају. Ипак, постоји једна чудна појава повезана са пропашћу Тозе Марковић, а то је што доказани рецепт за пропаст поново покушавају да нам „продају“ као рецепт за спас.

Наиме, највећи поверилац фабрике је Србијагас. Управо та државна компанија на име огромног дуга за испоручени гас за потребе производње сада преузима кормило у Този Марковић. Обим скандала који круже око Србијагаса вам је веома познат, и о менаџменту те компаније не вреди додатно расправљати, зато што смо и о томе недавно писали на сајту Покрета. По скандалу чувени директор Србијагаса Бајатовић, води низ бизниса, од кокошака, преко гаса и сад до црепа. На основу званичних финансијских извештаја објављених на сајту АПР-а, Србијагас је у 2014.години остварио нето губитак од 382 милиона евра. Главни разлог оволиког губитка су ненаплаћени гас и ненаплаћена потраживања која износе готово 300 милиона евра. Привреда и грађани Србије плаћају готово најскупљи гас у Европи, а Србијагас зида огромне губитке. Када се погледа збирни резултат, губитак Србијагаса је још гори и износи 393 милиона евра. Збирни резултат садржи заједнички финансијски резултат на крају 2014. године Србијагаса и свих његових 6 зависних предузећа, међу којима су и Агрожив из Житишта, Азотара Панчево и МСК из Кикинде. Овом низу се сада додаје и фабрика Тоза Марковић. Пошто се у Србији све дели по принципу страначког харача, а не по принципима стручности и способности и јавних конкурса на којима би се за лидерске позиције бирали најбољи људи, и поред свих својих мука ова фабрика потпадањем под власт Србијагаса, потпада под власт Социјалистичке партије Србије. Формула партијског паразитског размишљања о Този Марковић је: Србијагас=СПС, Тоза Марковић=Србијагас, а што доводи до тога да је и Тоза Марковић=СПС.

Тоза Марковић већ сада не зна шта ће са својим производним радницима. Најмининалније могуће плате за њих изузетно тешко обезбеђује, смањује број људи у производњи секући тако грану на којој седи, јер без производње нема ни продаје ни опстанка, а још мање опоравка. Последње што јој је требало јесте да постане жртва партијског паразитског система, тако што ће СПС у њу да распореди кадрове који се нису добро показали ни на местима на којима су до сада били.

Партијски паразитски систем заснован на искључиво страначком принципу запошљавања у јавном сектору убио је институције, уништио ефикасност јавних служби и довео до принципа да нас воде сасвим осредњи, ако не и они лошији људи. Запошљавањем по овом критеријуму стигли смо тамо где се сада налазимо, а то је ситуација у којој владају партији лојални, а стручни и способни беже из земље. Партијама лојални најчешће нису стручни и способни, јер стручни и способни људи имају знање, а уз знање иде и известан став, а став и партијска понизност заједно не иду.

Покрет “Доста је било” се снажно бори против партијског паразитског система отелотвореном у партијском запошљавању. Желимо јавне конкурсе и јасне критеријуме за одабир најбољих кандидата за јавне функције. Инсистирамо да Србију треба да воде најбољи и да политика мора да изађе из привреде под хитно. Супротан метод смо пробали и знамо где смо стигли због њега. Захтевамо јавне конкурсе за руководећа места у јавном сектору и одабир најбољих кандидата по стручности, радном искуству и ранијем успеху у пословању. Желимо такав конкурс за менаџмент Тозе Марковић. Доста је било.

http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:583855-Bajatovic-im-kroji-kap

Светлана Козић
Координаторка за Севернобанатски округ
Покрета “Доста је било – Саша Радуловић”