Странцима милиони, а нама минималац

Локална самоуправа у Руми помпезно најављује отварање фирме “Хачинсон” током јануара ове године. У питању је француска фирма која ће се бавити производњом гумених црева за расхладне уређаје. Сам премијер је у скупштини изјавио да се “страшно обрадује” кад види да је рачун у Руми у плусу и да сад имамо пет фабрика, а нисмо имали ни једну (на страну што ово није истина). Грађани сами могу да провере по својим новчаницима да ли живе боље или је ситуација све гора и гора за све, осим за партијске полтроне и “бизнисмене” блиске власти.

Обећано је да ће фирма “Хачинсон” у Руми отворити нових 200 радних места. Већ виђено, то ће већином бити радници на минималцу. Према подацима са општинског сајта, општина ће у ову инвестицију уложити (читај: поклонити инвеститору) око 15 милиона динара нашег новца, за прилазни пут, водовод и канализацију. Такође, Влада Републике Србије уложиће (читај: поклонити инвеститору) 926 хиљада евра за изградњу пречистача. Уз то, треба имати у виду и субвенцију од већ стандардних 9 хиљада евра по радном месту за стране инвеститоре, укупно милион и осамсто хиљада евра. То су подаци који се могу пронаћи на интернету. Кад (и ако) будемо имали увид у потписани уговор, моћи ћемо даље да коментаришемо. Како стоје ствари, општина ће дати око 14 хиљада евра по радном месту нашег новца страном инвеститору да би запослио 200 људи на минималцу, и то се представља као “велики успех локалне самоуправе”. Где је ту логика? Рационалан човек у свему овом не може да нађе логично објашњење, осим да је у питању лов у мутном.

Покрет “Доста је било” позива органе Општине Рума, ако је уговор толико добар, да га слободно објаве у целости на сајту општине. Нека се похвале својим успехом. И тај уговор, и остале уговоре којим су довођени страни инвеститори да држе наше раднике на минималцу и за то добијају огромне своте од самих грађана Србије (непалски проивођач тестенине, кинеско-данска фабрика меморијске пене и остали). Кад смо већ код тога, могу и да објаве систематизацију свих радних места у општинским јавним предузећима и општинској управи. Да се види ко је запослен на ком радном месту, са којом завршеном школом и који се месечни учинак очекује од њега. Нека грађани виде кога плаћају од свог пореза. То се зове принцип потпуне транспарентности, прво и основно начело Покрета Доста је било. Ово је једини лек за корупцију. Док год постоје уговори који се склањају од очију јавности, док год се родбина и партијска машинерија са купљеним дипломама гурају у јавна предузећа, а да се за то никоме не одговара, корупција ће цветати. Треба бити поштен и рећи да је ова власт само преузела и усавршила паразитски систем који је створила Демократска странка и Борис Тадић (који и даље практикује Бојан Пајтић у покрајинској власти).

У исто време, док се страним инвеститорима поклања новац да би профит који остваре изнели из Србије, домаћој привреди се намећу сви могући и немогући намети. Важно је рећи да породичне фирме чине кичму домаће привреде и запошљавају око милион и шестсто хиљада радника. Држава запошљава 700 хиљада људи, средња и велика приватна предузећа око 300 хиљада људи. Управо овом погрешном политиком се уништава породични сектор који је највећи послодавац, намећући им неразумно високе намете. Не само привреди, него и “обичним грађанима”. Један пример је порез за одводњавање. Који су то капитални радови на одводњавању рађени у румској општини, а да нису могли бити плаћени из буџета општине, него се морало додатно отимати од грађана? Подсетићемо, из буџета општине је плаћен прилазни пут и инфраструктура за страну фирму “Хачинсон”. За фирму која ће профит изнети из Србије… Ове погубне субвенције странцима треба потпуно укинути, и самим тим смањити пореско оптерећење на домаћу привреду.

Неко ће рећи: “Па, боље и таква радна места, него ништа”. То није добар начин размишљања, јер док плаћамо странцима да овде отварају своје фабрике, у исто време наша предузећа се затварају под теретом све већих намета. Тако губимо квалитетна радна места у домаћем приватном сектору и постајемо земља јефтине радне снаге. Већ се догађа да фирме из Кине и Вијетнама пребацују производњу у Србију (или на пример из Непала, као у нашој општини), јер овде могу мање да плаћају раднике. Да ли је то будућност коју желимо за нас и нашу децу? Са оваквом “динамичном” стопом развоја привреде од 2 % годишње, биће нам потребно 40 година да просечну плату повећамо са 350 евра на 700 евра. Поражавајуће.
Осећај немоћи и апатије је доминантан међу грађанима. Подршка владајућој клики није толико велика како се представља у режимским медијима. Позивамо све људе који нису упрљали образ у партијско-паразитском систему да нам се придруже. Ствари се неће променити саме од себе.

Борис Шикић
координатор Покрета Доста је било – Саша Радуловић за Руму