Стевановић: Без Вучића СНС би се борио за цензус

Без републичких избора људи на локалу би били врло свесни да не гласају за Вучића, него за локалне кандидате који су листом неспособни. Он је проценио да ће излазност бити мања од 55 одсто и да ће се расути довољно опозиционих гласова.

Дилеме више нема, следе ванредни парламентарни избори. Председник републичке владе и лидер напредњака Александар Вучић одлучио је да „провери вољу народа“, захваливши се на седници Главног одбора своје странке „мангупима у сопственим редовима“, шта год то значило. Питање је, међутим, чему републички избори ако СНС и СПС са својим сателитима имају двотрећинску већину у Народној скупштини, ако свакога дана слушамо да је актуелна Влада постигла значајне резултате и да Србија напредује. Одговор на то, али и на нека друга, за Врањанце не мање важна, питања даје потпредседник покрета „Доста је било“ и економски стручњак Александар Стевановић. Он сматра да би за напредњаке сваки резултат испод 40 одсто представљао почетак распада странке:

ДС НЕ МОЖЕ БИТИ СТОЖЕР ОПОЗИЦИЈЕ

Смисао избора је да на крилу популарности Александра Вучића, без којег би се СНС вероватно борио за цензус, СНС оствари бољи резултат на локалним изборима, добије још две године мандата на републичком нивоу и да се предупреде унутрашњи сукоби у СНС. Без републичких избора људи на локалу би били врло свесни да не гласају за Вучића него за локалне кандидате који су листом неспособни. Биће парламентарних избора јер је Вучић проценио да ће излазност бити мања од 55 одсто и да ће се расути довољно опозиционих гласова – каже Стевановић.

ВрањеНЕТ: На блогу Тржишно решење изнели сте занимљиву стратегију о томе како би требало да се понаша опозиција. Ако сам добро разумео, сматрате да је кључ у мотивисању апстинената, те да у том послу ДС нема шта да тражи.

Стевановић: – Странке које су поставиле систем који сада користи Вучић, које у Војводини владају на јако сличан начин као Вучић у Републици и које су директно заслужне што имамо овакву владу, не могу мотивисати апстиненте да изађу на изборе и самим тиме ако воде окупљање опозиције раде у корист још једног мандата СНС. Ако ДС заиста жели да ово не буде крах старе опозиције, онда мора да реално сагледа политичко тржиште, ма колико то било непријатно.

Како ће се понашати ДЈБ по питању предизборних и постизборних коалиција? На блогу сте написали да нема смисла „бити весник врлине у свињцу“. Неће ли тај став удаљити оне који су до сада веровали у идеје ДЈБ?

– ДЈБ има списак услова за предизборне коалиције који је објављен на сајту и у штампаним и електронским медијима. За постизборне коалиције услов ДЈБ је потпуна транспарентност, а шта то значи такође је објављено на сајту ДЈБ. „Нема смисла бити весник врлине у свињцу“ не значи одустајање од врлине, него улагање свих напора да Србија не постане један велики свињац после ових избора.

Председник Владе тврди да је Србија забележила економски напредак у 2015. Како оцењујете домете ове владајуће гарнитуре?

– Остварен је одличан напредак, који, нажалост, постоји само у иступањима представника владе, али га нема у стварности. Чак и ствари које су релативно добре, као што су измене закона о јавним набавкама, на пример, обесмишљене су рушењем институција и широко распрострањеном некомпетентношћу од врха до дна државне администрације.

Вучић своје аргументе о напретку Србије, поред осталог, заснива на привлачењу страних инвеститора, а један од карактеристичних примера имамо и у Врању. Држава је најавила да ће турском партнеру дати 12 милиона евра за изградњу нове фабрике текстила. Какав је ваш став о овој врсти подстицаја страним инвеститорима и зашто они уопште долазе у нестабилне земље каква је Србија? Рецимо, Мирослав Прокопијевић сматра да страни инвеститори процењују да “нигде другде не могу да пронађу такве будале”.

– У Србију долазе једино инвеститори које легално подмитимо субвенцијама и олакшицама да зажмуре на очајан пословни амбијент. Ти инвеститори углавном имају велику тољагу своје државе за случај да Србија не поштује договорено и спремну излазну стратегију. Мирослав Прокопијевић је потпуно у праву када пластично дефинише мотиве инвеститора.

Јумку, држава, као већински власник, не може да пронађе стратешког партнера већ 10 година. Зашто се субвенционише изградња нове фабрике у граду који већ има једну такву, а која не може да се прода?

– Зато што се најава, изградња и отварање нове фабрике могу одлично искористити за сликање на телевизији и прикупљање гласова и зато што када делите субвенције имате моћ, а када снижавате порезе и уређујете друштво ви се одричете моћи као политичар. Такође, пракса у Србији показује да су субвенције најчешће биле дубоко коруптивне.

ОТИМАЈУ ОД ПОРЕСКИХ ОБВЕЗНИКА

Држава је издвојила знатна средства за социјални програм у пропалим фабрикама, па и у Јумку, који је до данас напустило око осам хиљада радника. На другој страни, генерални директор Јумка, иначе локални функционер СНС, у последњих годину и по дана запослио је у том предузећу на одређено време око четири стотине душа, при чему има озбиљних индиција да су се многи од оних који су узели новац од социјалног програма поново вратили у Јумко. Како то коментаришете?

– У питању је класична паразитска економија, односно легализовано отимање од пореских обвезника.

Држава сервисира Јумко углавном тако што му без тендера обезбеђује уговоре са војском и полицијом, што је за већину политичара спасоносни економски рецепт.

– То није решење, будући да су у питању буџетске паре и да држава треба да узме најповољнију понуду за захтевани ниво квалитета уз евентуалну одређену премију за домаће фирме. Када тога нема значи да уствари сакривамо да се Јумко субвенционише и више него што показују финансијски извештаји.

Врањански Симпо годинама уназад није плаћао своје обавезе према држави и локалним самоуправама, а само у 2014. направио је, према подацима АПР-а, губитак од око 53 милиона евра. Град Врање је конвертовао своја потраживања у трајни улуг у капитал Симпа у износу од преко две милијарде динара, а за ту одлуку гласали су одборници свих партија.

– Овде је опет реч о разводњавању одговорности за катастрофално партијско управљање двема фирмама, па сада дугове преузима локална самоуправа што је нонсенс. Овакви потези воде даљој разградњи институција, одговорности и последично урушавању Републике Србије као државе у европском смислу.

Шта је, према Вашем мишљењу, решење за предузећа попут Симпа и Јумка? Дрешити или сећи?

– Решење је познато и оно је 2013. године снажно опструисано од СНС. Прво се уради попис имовина и обавеза, односно утврди се стварно стање финансија ове две фирме, које је тренутно мистерија за све. Потом се уради конверзија дугова у власништво, то јест повериоци пропорционално постају власници. Како ће то бити државне институције, наредни корак је да се изврши процена менаџмента фирме, на основу планова пословања које поднесу. Ако постојећи менаџмент то није у стању, а 99 одсто је вероватноћа да је тако, бира се менаџмент који то зна и хоће то да уради. Потом се из буџета даје кредит са залогом на имовину фирми за обртна средства, новац за отпремнине и повезивање стажа за прекобројне. Таква фирма се потом нуди на продају као капитал, а ако то не успе онда се продаје делом као капитал (оно што је здраво ткиво), а делом као имовина (тамо где нема спаса). Код продаје правног лица као фирме, најбоље је да се остави опција да се купи 100 одсто, да се врши докапитализација, што је најреалније за Симко и Јумко, или ако ни то не успе да се иде на менаџмент уговор уз обавезу куповине пет одсто капитала. Једино што не може је да се ради као до сада, да обе фирме буду партијски контролисани хаос и да се тај хаос нуди уз издашно трошење новца пореских обвезника.

Каква је економска перспектива Србије уколико СНС, односно та политика, остане доминантна и у наредне четири године?

– Застрашујућа.

Извор: VranjeNET

Аутор: Зоран Радуловић