Stevanović: Bez Vučića SNS bi se borio za cenzus

Bez republičkih izbora ljudi na lokalu bi bili vrlo svesni da ne glasaju za Vučića, nego za lokalne kandidate koji su listom nesposobni. On je procenio da će izlaznost biti manja od 55 odsto i da će se rasuti dovoljno opozicionih glasova.

Dileme više nema, slede vanredni parlamentarni izbori. Predsednik republičke vlade i lider naprednjaka Aleksandar Vučić odlučio je da „proveri volju naroda“, zahvalivši se na sednici Glavnog odbora svoje stranke „mangupima u sopstvenim redovima“, šta god to značilo. Pitanje je, međutim, čemu republički izbori ako SNS i SPS sa svojim satelitima imaju dvotrećinsku većinu u Narodnoj skupštini, ako svakoga dana slušamo da je aktuelna Vlada postigla značajne rezultate i da Srbija napreduje. Odgovor na to, ali i na neka druga, za Vranjance ne manje važna, pitanja daje potpredsednik pokreta „Dosta je bilo“ i ekonomski stručnjak Aleksandar Stevanović. On smatra da bi za naprednjake svaki rezultat ispod 40 odsto predstavljao početak raspada stranke:

DS NE MOŽE BITI STOŽER OPOZICIJE

Smisao izbora je da na krilu popularnosti Aleksandra Vučića, bez kojeg bi se SNS verovatno borio za cenzus, SNS ostvari bolji rezultat na lokalnim izborima, dobije još dve godine mandata na republičkom nivou i da se preduprede unutrašnji sukobi u SNS. Bez republičkih izbora ljudi na lokalu bi bili vrlo svesni da ne glasaju za Vučića nego za lokalne kandidate koji su listom nesposobni. Biće parlamentarnih izbora jer je Vučić procenio da će izlaznost biti manja od 55 odsto i da će se rasuti dovoljno opozicionih glasova – kaže Stevanović.

VranjeNET: Na blogu Tržišno rešenje izneli ste zanimljivu strategiju o tome kako bi trebalo da se ponaša opozicija. Ako sam dobro razumeo, smatrate da je ključ u motivisanju apstinenata, te da u tom poslu DS nema šta da traži.

Stevanović: – Stranke koje su postavile sistem koji sada koristi Vučić, koje u Vojvodini vladaju na jako sličan način kao Vučić u Republici i koje su direktno zaslužne što imamo ovakvu vladu, ne mogu motivisati apstinente da izađu na izbore i samim time ako vode okupljanje opozicije rade u korist još jednog mandata SNS. Ako DS zaista želi da ovo ne bude krah stare opozicije, onda mora da realno sagleda političko tržište, ma koliko to bilo neprijatno.

Kako će se ponašati DJB po pitanju predizbornih i postizbornih koalicija? Na blogu ste napisali da nema smisla „biti vesnik vrline u svinjcu“. Neće li taj stav udaljiti one koji su do sada verovali u ideje DJB?

– DJB ima spisak uslova za predizborne koalicije koji je objavljen na sajtu i u štampanim i elektronskim medijima. Za postizborne koalicije uslov DJB je potpuna transparentnost, a šta to znači takođe je objavljeno na sajtu DJB. „Nema smisla biti vesnik vrline u svinjcu“ ne znači odustajanje od vrline, nego ulaganje svih napora da Srbija ne postane jedan veliki svinjac posle ovih izbora.

Predsednik Vlade tvrdi da je Srbija zabeležila ekonomski napredak u 2015. Kako ocenjujete domete ove vladajuće garniture?

– Ostvaren je odličan napredak, koji, nažalost, postoji samo u istupanjima predstavnika vlade, ali ga nema u stvarnosti. Čak i stvari koje su relativno dobre, kao što su izmene zakona o javnim nabavkama, na primer, obesmišljene su rušenjem institucija i široko rasprostranjenom nekompetentnošću od vrha do dna državne administracije.

Vučić svoje argumente o napretku Srbije, pored ostalog, zasniva na privlačenju stranih investitora, a jedan od karakterističnih primera imamo i u Vranju. Država je najavila da će turskom partneru dati 12 miliona evra za izgradnju nove fabrike tekstila. Kakav je vaš stav o ovoj vrsti podsticaja stranim investitorima i zašto oni uopšte dolaze u nestabilne zemlje kakva je Srbija? Recimo, Miroslav Prokopijević smatra da strani investitori procenjuju da “nigde drugde ne mogu da pronađu takve budale”.

– U Srbiju dolaze jedino investitori koje legalno podmitimo subvencijama i olakšicama da zažmure na očajan poslovni ambijent. Ti investitori uglavnom imaju veliku toljagu svoje države za slučaj da Srbija ne poštuje dogovoreno i spremnu izlaznu strategiju. Miroslav Prokopijević je potpuno u pravu kada plastično definiše motive investitora.

Jumku, država, kao većinski vlasnik, ne može da pronađe strateškog partnera već 10 godina. Zašto se subvencioniše izgradnja nove fabrike u gradu koji već ima jednu takvu, a koja ne može da se proda?

– Zato što se najava, izgradnja i otvaranje nove fabrike mogu odlično iskoristiti za slikanje na televiziji i prikupljanje glasova i zato što kada delite subvencije imate moć, a kada snižavate poreze i uređujete društvo vi se odričete moći kao političar. Takođe, praksa u Srbiji pokazuje da su subvencije najčešće bile duboko koruptivne.

OTIMAJU OD PORESKIH OBVEZNIKA

Država je izdvojila znatna sredstva za socijalni program u propalim fabrikama, pa i u Jumku, koji je do danas napustilo oko osam hiljada radnika. Na drugoj strani, generalni direktor Jumka, inače lokalni funkcioner SNS, u poslednjih godinu i po dana zaposlio je u tom preduzeću na određeno vreme oko četiri stotine duša, pri čemu ima ozbiljnih indicija da su se mnogi od onih koji su uzeli novac od socijalnog programa ponovo vratili u Jumko. Kako to komentarišete?

– U pitanju je klasična parazitska ekonomija, odnosno legalizovano otimanje od poreskih obveznika.

Država servisira Jumko uglavnom tako što mu bez tendera obezbeđuje ugovore sa vojskom i policijom, što je za većinu političara spasonosni ekonomski recept.

– To nije rešenje, budući da su u pitanju budžetske pare i da država treba da uzme najpovoljniju ponudu za zahtevani nivo kvaliteta uz eventualnu određenu premiju za domaće firme. Kada toga nema znači da ustvari sakrivamo da se Jumko subvencioniše i više nego što pokazuju finansijski izveštaji.

Vranjanski Simpo godinama unazad nije plaćao svoje obaveze prema državi i lokalnim samoupravama, a samo u 2014. napravio je, prema podacima APR-a, gubitak od oko 53 miliona evra. Grad Vranje je konvertovao svoja potraživanja u trajni ulug u kapital Simpa u iznosu od preko dve milijarde dinara, a za tu odluku glasali su odbornici svih partija.

– Ovde je opet reč o razvodnjavanju odgovornosti za katastrofalno partijsko upravljanje dvema firmama, pa sada dugove preuzima lokalna samouprava što je nonsens. Ovakvi potezi vode daljoj razgradnji institucija, odgovornosti i posledično urušavanju Republike Srbije kao države u evropskom smislu.

Šta je, prema Vašem mišljenju, rešenje za preduzeća poput Simpa i Jumka? Drešiti ili seći?

– Rešenje je poznato i ono je 2013. godine snažno opstruisano od SNS. Prvo se uradi popis imovina i obaveza, odnosno utvrdi se stvarno stanje finansija ove dve firme, koje je trenutno misterija za sve. Potom se uradi konverzija dugova u vlasništvo, to jest poverioci proporcionalno postaju vlasnici. Kako će to biti državne institucije, naredni korak je da se izvrši procena menadžmenta firme, na osnovu planova poslovanja koje podnesu. Ako postojeći menadžment to nije u stanju, a 99 odsto je verovatnoća da je tako, bira se menadžment koji to zna i hoće to da uradi. Potom se iz budžeta daje kredit sa zalogom na imovinu firmi za obrtna sredstva, novac za otpremnine i povezivanje staža za prekobrojne. Takva firma se potom nudi na prodaju kao kapital, a ako to ne uspe onda se prodaje delom kao kapital (ono što je zdravo tkivo), a delom kao imovina (tamo gde nema spasa). Kod prodaje pravnog lica kao firme, najbolje je da se ostavi opcija da se kupi 100 odsto, da se vrši dokapitalizacija, što je najrealnije za Simko i Jumko, ili ako ni to ne uspe da se ide na menadžment ugovor uz obavezu kupovine pet odsto kapitala. Jedino što ne može je da se radi kao do sada, da obe firme budu partijski kontrolisani haos i da se taj haos nudi uz izdašno trošenje novca poreskih obveznika.

Kakva je ekonomska perspektiva Srbije ukoliko SNS, odnosno ta politika, ostane dominantna i u naredne četiri godine?

– Zastrašujuća.

Izvor:VranjeNET

Autor: Zoran Radulović