Јуче је одржан састанак представника Скупштине Србије и Нордијске пословне алијансе. Познато нам је да је једна од нордијских земаља и Шведска, чија компанија Икеа ускоро почиње да послује у Србији, по најавама премијера.
Шта су Нордијци тражили од нас, а шта им ми нудимо? По извештавању медија, то нема пуно везе једно са другим. Како и домаћи инвеститори, тако и страни, па међу њима и ове нордијске компаније, сматрају да им за пословање у Србији хитно треба предвидив пословни амбијент, владавина права, добар законодавни оквир и примена закона. Другим речима, они нас сматрају неуређеном државом и апелују да се доведемо у ред и тако постанемо плодно тло за инвестиције. И нашим фирмама би ово баш пријало.
Са друге стране премијер им нуди субвенције, а то су наше српске паре као „мито“, да нам опросте што смо неуређена држава и ипак дођу да послују код нас.
Зашто је нама проблем да постанемо уређена држава, кад то подразумева само политичку одлуку и подоста рада и труда на спровођењу увођења реда? Ове реформе нас не коштају пуно, а неки потези у оквиру њих нас не би коштали ни динар. Зашто скупе субвенције, а не јефтине реформе?
Пуно се нагомилало канцеларијских кадрова који нису стручни нити вични да раде послове који су им додељени. Они су дошли на та радна места зато што су добри партијски војници, а не зато што су спремни да улажу напоре и жртве за бољитак пословног амбијента у Србији. Они нису на тим позицијама да би сносили одговорност за свој рад. Критеријуми за њихов пријем најчешће нису ни биле њихове квалификације, радна искуства, доказана воља да се ради у јавном интересу и истрајавање у захтевним подухватима. Али, ти људи су верни гласачи владајуће странке и без њих и њихових породица, пријатеља њихових породица и читавог ланца људи који вуку за собом, ова гарнитура на власти би могла са влашћу да се поздрави.
Замислите да се деси чудо и да премијер којег сада увођење реда не занима, напречац стварно одлучи да уведе ред у Србији. Колико би то било оствариво? Хајде да прођемо кроз ту могућност на основу једног примера. Замислите генерала који се замери читавој својој војсци и након тога пешадији каже да крене са њим у рат, и то у рат са накарадним системом управљања државом који су претходно заједно градили по својим сопственим мерилима. То би за њих био братоубилачки рат, а уз то они више и не поштују генерала који им је променио правила ратовања усред битке за остварење њихових личних интереса, кад су увелико побеђивали. Не иде, зар не? Доле генерал – викали би такви војници! Војници партијског паразитског система на местима виших официра побунили би се први, јер риба смрди од главе, а партијски паразитски систем потиче са врха државе. Тамо је никао.
Ето, зато су у тренутном стању у Србији праве реформе немогуће. Зато инвеститори траже ред и закон, а Влада им нуди наше паре уместо тога. Пошто нема пара за све компаније, онда их добију оне које буду одабране. Најчешће су то велике и стране фирме, са рачунима у страним државама, на којима онда наше паре некако и завршавају. Дамо им припремљене земљишне парцеле, инфраструктуру, некад и хале, субвенције којима им покријемо плате за раднике за један дужи период унапред, а они заузврат треба само да дођу, унесу машине и упуте осмех фотоапаратима новинара којима је до сада већ све јасно, убеђена сам у то. Затим романтична слика завршава на насловним странама. Права слика је да ту после наши људи раде за јако мали новац, а и тај новац је дошао у државну касу од пореза и доприноса које су у буџет Србије уплатили неки други наши грађани, и који је прослеђен назови инвеститору. А назови инвеститор у великом броју случајева не инвестира скоро ништа.
Све што назови инвеститор треба да уради је прими тај новац и да ћути о чињеници да је пословни амбијент у Србији КАТАСТРОФАЛАН и да у јавности глуми да је Србија уређена земља и да имамо одличну власт.
Ми у Покрету Доста је било размишљамо логично и сматрамо да би нижи порези довели до могућности да порез плате шире народне масе и све више привредника. Тако бисмо широм наплатом мањих пореза у ствари прикупили више пара за јавне касе, а уједно скинули привредницима државу са леђа у значајној мери. Сматрамо да је радно место радно место без обзира да ли је код страног или код домаћег инвеститора и увешћемо једнаке услове за све. Доста је било фаворизовања страних, а уништавања наших компанија. Увешћемо ред и одговорност у рад државних службеника, јасне квалификације за њихов пријем у службу и коначно ће се знати шта треба да раде и да су народу одговорни. Увођење реда је најјефтинија реформа, а то можемо само ми из Покрета Доста је било да урадимо, јер партократији нисмо дужни ништа и нисмо примали никакве раније услуге од ње, тако да нас у шаци не држи. Чак се и финансирамо из чланарина и малих донација чланова зато што не желимо да изгубимо независност и постанемо дужници појединаца који би велики новац можда уложили у нашу кампању. Нека хвала, законе треба да пишу одговорни људи, а не да их диктирају страначки финансијери.
Али, да се вратимо на ове такозване инвеститоре. Да сте ви директор компаније и да вам неко понуди тако јефтино толико огромну суму пара за само један осмех упућен фотоапаратима новинара, сигурно не бисте одбили, зар не? Нико није луд, има само неинформисаних. Помозите неинформисаним грађанима да схвате. Проследите овај текст. Долазе избори, времена за разбистравање слике је све мање.
Светлана Козић
координаторка покрета “Доста је било – Саша Радуловић”
за Севернобанатски округ
Tako bi trebalo da bude,kako se navodi u tekstu.Ali vec puno kasnimo to bi trebalo sto pre i ostvariti.Vreme je da se vecina naroda probudi,osvesti i bira opciju za zivot DOSTA JE BILO !!!
Nadam se da ćete u izbornoj kampanji dobiti prostora u medijima da o ovim i sličnim temama pričate sa premijerom i njegovim pijunima. Premijer kaže da je on suviše mali da bi izašao sa opozicijom na tv duel, kakva patetika, ko ga pita da li je on mali ili veliki, smekeru izađi i suoči se sa ljudima koji drugačije razmišljaju.
Sve je ovo lepo na papiru, ali da li je ovako nesto ostvarivo? Razmisljao sam o glasanju za vasu stranku, ali kad sam video sa kime biste u koaliciju (Zveri i DSS), brzo sam se predomislio.
Марко, то не би била никаква програмска коалиција, већ техничка, која би имала за задатак да у наредних годину дана решава 20 понуђених тачака, након тога када би се створили колико-толико фер услови, одржали би се коначно фер избори и свако би ишао на своју страну и бавио се својим програмима.
Meni ni tehnicka koalicija sa Dveri nikako ne stoji. Ne vidim sta oni to imaju zdravo.
Dobro ljudi, jel vi uopšte čitate, istražujete, razmišljate? (Reč je naravno o ovoj temi, planu od 20 tačaka i eventualne koalicije na oročeni period). Unapred molim za oprost ako se neko nađe uvređenim, to mi nije namera i nemam nikakvih predrasuda o bilo kojoj osobi, sa bilo kojim stupnjem obrazovanja itd.. Imamo predočenu platformu za rešavanje problema (20 tačaka), da bi se to sprovelo u delo potrebno je da se osvoji određeni broj glasova na izborima, tako? Naravno, najbolje bi bilo da DJB osvoji apsolutnu većinu i sprovede u delo ovu zaista zanimljivu ideju, i to ne toliko zanimljivu koliko normalnu. Jer ono, pa da, zašto na ovo gledamo kao hrabru, novu, revolucionarnu ideju ili pristup? Kada bi takvo stanje stvari trebalo da bude podrazumevano.. No, moramo biti realni a i pametni. Sadašnjim stanjem stvari, ne znam šta treba da se desi pa da SNS izgubi 30 – 90% podrške (nemoguće zbog partokratije) i da DJB samostalno osvoji većinu. Zato sad sve opozicione stranke žele da se udruže, ali oko, po meni, debilne stvari.. Njima je jedini cilj da se skine Vučić sa vlasti i to je to, i to je kao normalno. I ono što je jedino bitno.. Zato ako niko od njih ne podrži ili bar da neke valjane argumente u vezi ove ideje, će za mene značiti da tu neko nije normalan, ili oni, ili ja. I onda sledi ono zbog čega i pišem ovaj odgovor na komentar. Ljudi se okupe oko jedne stvari ili 20 stvari (ne želim da ponavljam, ako neko ne kapira, ne mora ni da glasa), stvore koaliciju, radi se na tim i tim stvarima na preiod od godinu dana. Niko nema pravo da radi ništa drugo, desnica da vuče na svoju stranu, levica na svoju itd (naravno određeni mehanizmi treba postoje radi zaštite). I kao što je neki komentator napisao na vest sličnu ovoj ali tema komentara je bila ista. I onda se vidi ko je kako radio i ko je šta radio i samim tim za godinu dana kad dođu izbori, svako izađe samostalno na izbore (što sumnjam da će neke partije uraditi, ali tim još bolje za DJB) i narod odluči. E sad što DSS, što Dveri? Pa svi oni vuku određeni broj glasova. Što više ljudi stane iza ideje, to bolje. A ovim ti ne glasaš za DSS, za Dveri. čak ni za DJB već za plan od 20 tačaka. Što je genijalno, nesebično (od strane DJB) i ono što njih razlikuje od drugih. Imamo problem? OK, hajde da ga rešimo, plus, evo i predlog rešenja (koji ima smisla). Jednostavnije ne može biti. I posle godinu dana, znaš za koga da glasaš. Ili ne, vreme pokaže. Ali barem si imao hrabrost da u moru istog, sažvakanog i dosadnog, ti izabereš pokušaj da se stvari reše na malo drugačiji način. Pa da vidimo kako će ispasti. Hej, zar nije tako i zbog toga SNS i došao na vlast? Ali očigledno je, ako ne i simptomatično, da mnogi ljudi ne razumeju o čemu se priča. Tako da verujem da treba da se obrati pažnja na taj detalj i da se stvari predoče na suštinski iste ali raznovrsnije načine. Kako bi svi mogli da razumeju.