У недељу у 21 час, у термину у ком смо некад гледали слободне, полемичке емисије „Утисак недеље“, а затим „24 сата са Зораном Кесићем“, или некад раније „Од трача до истине“ Александра Тимофејева, покрет „Доста је било“ покренуо је на интернету трибину „Отворени разговор“.
Detalj sa on line tribine
Пионирски покушај за који се надамо да ће успети, као што успева у технички развијенијим земљама, међу људима који жуде да размењују идеје, који критику разумеју као подстицај, у друштвима која успевају да напредују захваљујући дијалогу. Желимо да се и на овај начин боримо против друштва у коме слушамо само монолог.
Гост трибине „Отворени разговор“ био је Саша Радуловић. Током 45 минута одговарао је на питања модераторке Бранке Стаменковић и она која су упућена преко друштвених мрежа, уочи почетка. Трудићемо се да унапредимо комуникацију са свима који уживо прате трибину и да одговарамо на сва питања. Наша жеља је да разговарамо и полемишемо са свима, без цензуре.
Погледајте снимак и придружите нам се следећег пута. Све ON LINE трибине најављиваћемо унапред на Фејсбуку и Твитеру.
Imao sam malo tehničkih problema u početku, ali sve u svemu, bilo je odlično!
Kada ce te doci u Vrbas da odrzite tribinu?Jer imate opstinski odbor u Vrbasu?Hoce li vrbasani moci da glasaju za vas na svim nivoima ako nemate opstinski odbor u Vrbasu?Ja cu glasati za vas.Hvala vam unapred na odgovorima.
Драгане, на сва питања у вези Врбаса, одговоре можете добити путем мејла vrbas@dostajebilo.rs
Jasno,sazeto,konkretno,kao i uvek,preporuka da sto veci broj ljudi cuje ovo!Siri dalje!!!
Mnogi kritičari ekonomske politike naše države tvrde da je sve što je do sada učinjeno u poslednjih 15 godina u stvari sprovođenje ideologije neoliberalizma (ili “tržišnog fundametalizma”) koji se svodi na tri stvari – potpuna privatizacija, liberalizacija (“nevidljiva ruka tržišta će sve rešiti”) i deregulacija (otvaranje granica, ukidanje carinskih barijera). Ako “DOSTA JE BILO” nema neoliberalnu ideologiju zašto je otvoreno ne kritikuje. Očigledno da ne zastupate ideju potpune privatizacije (državne resurse – Telekom, elektroprivreda, prirodna bogatstva…) i potpune liberalizacije (hoćete da podržite sitni i srednji kapital u proizvodnji), a u vezi sa carinskim barijerama i preranom primenom sporazuma o slobodnoj trgovini sa EU ne znam vaš stav. Tačno je da je ključni problem u nama, u našoj partokratiji, ali sam ubeđen i da u centrima finansijske moći postoji namera, da ne kažem zavera, da se što veći broj zemalja dovede u dužničko ropstvo ne bi li se preuzeli resursi tih država, a da su političari finansirani od njih izvršioci posla na terenu (uništavanje privrede kroz pljačkašku privatizaciju, prepuštanje tržišta multinacionalnim kompanijama, zaduživanje). Voleo bih da čujem vaš odgovor.
Ne pada sneg da zaveje breg već da svaka zverka pokaže svoj trag!
Levi, desni, centraši, partije, stranke, pokreti ostavile su svoje destruktivne tragove na ovom putu do pakla koji su trasirali Srbiji.
“Dosta je bilo”, samo ime govori o koordinatama u prostoru i vremenu na kojima se danas nalazi naša “država” i narod, da se radi o reakciji savesti koja se buni. Ovde zapravo država i ne postoji već je izvitoperena u mafijašku organizaciju sa arogancijom države čiji je glavni cilj isisavanje kapitala. “Al” Vučić je do savršenstva doveo sistem za tiho izumiranje Srbije. Prema njemu je Bokasa human kao Vojska spasa a Idi Amin zaista lekovit kao vitamin. Stotine hiljada mladih napustilo je ovaj brod koji tone, jedina firma koja realno pokazuje razvoj ovde je pogrebno komunalno, da li zbog veze sa prethodnim direktorom nosiocem ponosnim “diplome” ili zbog minulog rada Al Kaponea svejedno.
Nisam sklon da dramatizujem ali čini se da je došlo do nosa, guša je odavno preplavljena. Dosta je bilo nudi way out sa ove Golgote kroz koju prolazimo već 25 godina.
– Zašto glasati na izborima? Zato što je to jedini način da oteramo štetočine, sadiste, primitivce i lopove sa kormila na koje su zajašili i izbegnemo potrebu za concorde.
– Zašto glasati za “Dosta je Bilo”. Zato što njihov plan zvuči realno. Zato što njihov plan može zaustaviti odliv mozgova, uposliti armiju nezaposlenih obrazovanih mladih ali i starijih žrtava tranzicije (bolje rečeno bezdarnosti “vođa” od Miloševića do Vučića)
– Kakvu garanciju imamo da se “Dosta je bilo” neće ponašati na isti način kao ostali koji su izneverili snove generacija? Ljudi žive sa nama i među nama a ne na Dedinju, jedu naš hleb, pljačkaju ih isti lopovi, muči ih isto bolesno zdravstvo, nepravedno sudstvo, kriminalna policija, nepismeno školstvo. Ako bi svako od nas želeo da menja stvari onda svakako to želi i “Dosta je bilo”. Oni su mi. Treba li bolja garancija?
– Da li je njihov program savršen? Ne ali je ideja savršena a program i postupci kao buduće vlasti se usklađuju vođeni idejom normalne Srbije.
Koliko je dijalog sa narodom važan, vidi se po pristupu ljudi na DJB fejsu. Na sreću, od početka postojanja pokreta DJB shvatila sam neke kvalitete kojih inače nema u partijama, vidim danas, i srećna sam, koliki je njihov proboj, i da nije bezrazložan. Realno, za 2 godine se utrostručio, mislim da ne grešim. Kad slušam premijera, pitam se, Bože, zar je iko mogao bolje od njega za 20-ak godina oko vlasti, toliko usavršiti jedno: laganje. Da ga neko sluša sa strane, a ne živi ovde, skoro pa bi zvučao lepo. Šta ti buntovnici tamo uopšte hoće? Ili je čovek psihički bolesnik? Jezivo. Ne interesuju me pri tome razlozi uopšte. Nikakva priča, niti izgovori. Hoću samo jedno: normalan život. Sada verujem da ima još puno takvog naroda u ovoj zemlji. I treba, na svakom koraku svako da govori o DJB. Zaprepastim se, neretko, da još uvek ljudi ne znaju za postojanje DJB. Ni to nije normalno, naravno. I onda se tamo neko prenemaže, i govori da nema cenzure medija, nema mraka, svako može da mu kaže svašta. Inače sam apolitična. Volela bih da i ne znam ko vodi ovu državu, ko su ministri, itd.. Za sada, pratim DJB i trudim se na svoj skroman način da doprinesem da što više ljudi sazna za njihovo postojanje. Samo toliko, ne više. A svaki pojedinac ima pravo na svoj lični stav.
Ovozemaljka,
DJB nije samo partija, niti pokret, ona je pre svega glas zdravog razuma, usamljen i gušen od strane falsifikatora svega.
Net je jedino mesto na kome se može čuti istina i videti sumorna lica građana Srbije, sumorna, izborana od sramote koliko nam dobro ide.
Ja sam takođe pratio tribinu ”Otvoreni razgovor”. Uz malo tehničkih problema sve ostalo je bilo dobro! Govorimo o ideji da se na jedan potpuno nov, na ovim prostorima nepoznat način, ostvari direktniji kontakt sa potencijilnim glasačima i on zaista jeste, ”Pionirski pokušaj”.
Ideju podržavam u potpunosti! Vidim da nije bilo moguće odgovoriti na sva pitanja, jer ih je bilo puno. To samo govori o velikom interesovanju među potencijalnim glasačima. Da ih ne bi izneverili i to na samom početku, mislim da u sledećem terminu trebate obavezno, najpre odgovoriti na ostatak pitanja, pa onda nastaviti sa novim. Redom. Svako mora dobiti odgovor, ne bitno da li je zadovoljan ili ne. Iz ”koša” ne smeju biti vađena samo pitanja, koja odgovaraju pokretu! TRANSPARENTNO, ne?!
Pitanja, predlozi, pohvale i kritike, ostaju svojevrsni fond ”glasa naroda” ili narodnih želja-zahteva, svojevrsni putokaz pokretu DJB -šta narod želi. On bi za pokret trebao predstavljati stalni izvor ideja, kojem bi se stalno trebao vraćati. U meri u kojoj pokret bude uvažavao narodna ”razmišljanja” u toliko će biti bliže potencijalnim glasačima. O tome kako fond sačuvati i učiniti ga tehnički operativnijim za korišćenje, neka kažu vaši programeri. Ovaj ”Pionirski poduhvat” trebalo bi da izraste u normalnu čestu komunikaciju sa građanima. Znam da na dnevnom nivou sada nije moguće, ali, što češće. To neka odredi broj pristiglih pitanja, odnosno satnica potrebna za odgovor. Mislim da bi dve tribine nedeljno za početak bile dovoljne, a kako kampanja bude odmicala i približavala danu izbora i češće! Bilo bi idealno, da se ovakva komunikacije sprovodi na dnevnom nivou. Dakle, aktivno raditi na pretvaranje ”Pionirskog pokušaja” u normalnu, savremenu i profesinolnu komunikaciju sa GRAĐANIMA, adekvatnu uslovima i vremenu u kojem živimo. Večernja satnica tribine je odlična! Popunjen je prazan prostor u najgledanijem terminu. Snimnjeni materijal namenjen sajtu, a naročito YouTubu, mora imati odgovarajući naslov, ali obavezno datum! Ja lično imam problem da na YouTubu pronađem, odnosno HORNOLOŠKI pratim sveže informacije od gospodina Saše Radulovića. Razbacane su. Možda ja nisam dovoljno vičan u pronalaženju, ali sam uveren da je HRONOLOGIJA jako bitna za prezentaciju.
Svakako, ova inicijativa neće ostati bez podrške dobrog dela građana! Ja nisam na društvenim mrežama, a želeo bih da čujem od Vas objektivan stav o tome, kako je ovaj ”Pionirski pokušaj” ocenjen na društvenim mrežama?
Meni se čini da ovom prilikom tribina nije imala jači ”odjek u javnosti”, mislim na pisane i elektronske medije. To je potvrda, da se na ovom ”Pionirskom pokušaju” mora ozbiljno raditi. Ako mediji u kampanji i budu ”odškrinuli” vrata, ona će svakako ostati samo ”odškrinuta”, a to neće biti dovoljno! Ako pobedimo, svi će nam mediji prići sami. Takvi su, zar ne? ha,ha,ha. Malo da se našalim. I sve će biti tako, dok se taj medijski prostor ne uredi! DOSTA JE BILO!
I kratko da dodam, apsolutno podržavam komentare mojih prethodnika.
Promenjena frizura. Ok. Samo napred!
Poštovani,
Slušao sam predavanje o venture kapital industriji gospodina Saše Radulovića, koje je bilo jako kvalitetno i informativno. Interesuje me jedna stvar: spomenuta je mogućnost da se u Srbiji primeni izraelski model fondova – da država u strukturi novca fonda učestvuje sa 40%, a privatni investitori sa 60%, odnosno da se privatni fondovi subvencionišu. Zbog čega mislite da je ovde dobro subvencionisanje, a da ostale subvencije koje daje država nisu dobre?
Све је као идеја здраво и тачно. Једини пут који је исправан, али оно што се превиђа је свест грађана. Грађани већином размишљају овако:”Зашто нешто извесно, које није баш добро мењати за нешто крајње необично и неизвесно.” Незнање и неискуство рађа страх и то је природан и несвестан рефлекс, јер како народ искуствено закључује:” Кога су змије пецале и гутера се плаши”.