Уколико се грађани питају где одлазе њихове паре које уплаћују у јавне касе, одговор је све чешће да се троше на предизборну промоцију Српске напредне странке. Најављен је могући долазак компаније Зопас у Кикинду и ово јесте велика и позитивна вест, али називање исте компаније инвеститором захтева да израчунамо колика је њена инвестиција, јер је по дефиницији инвеститор неко ко улаже свој новац у свој посао. Ако је удео инвестиције компаније у укупној инвестицији пуно мањи од улога државе, онда се ради о инвестицији државе, а улога компаније се претежно своди на сликање у сврху кампање политичара.
Са 10.000 евра по радном месту, колико је најављено да ће компанија добити од државе, унапред је плаћена плата тог радника за две године. Ово значи да је сваки запослени у компанији посао добио од државе, тј. од нас грађана, а не од компаније. Једини новац којим држава располаже је новац који сами грађани уплаћују у државне касе и новац од задуживања из страних извора, које узима маха. Значи, ради се о нашем новцу и новцу наше деце, јер ће наша деца враћати кредите којима држава сада оптерећује касу. Силне паре које се дају компанијама да би се појавиле у Србији пред изборе дају грађани сами. Ми плаћамо кампању Српске напредне странке.
Инвеститори воле да стварно инвестирају свој новац у пословање у државама у којима је привредни амбијент стабилан, закони се примењују, постоји правна држава. У државе попут Србије се не одлучују да баце свој новац, јер је ризик сувише велик, што ће вам потврдити било ко чак и од најситнијих предузетника. Зато једини начин да компаније овде послују јесте да то учине нашим парама. И то наши властодршци знају, али да би остали и опстали на власти морају да кажу да су довели инвеститора, надајући се да нико неће раскринкати ову лаж. Али немају среће.
Покрет Доста је било се залаже за увођење реда у Србији, увођење примене закона, стабилизацију услова пословања и увођење одговорности у рад јавних службеника путем потпуне транспарентности. Ово је здрав и исправан начин да дођу и инвеститори. На жалост, за ово не постоји воља у садашњој власти јер ово захтева да се све о пословима јавних службеника види и зна, а онда нема простора за тајне уговоре. Лакше је бацити наше паре и окитити се инвеститором који ће нам, у замену за добијени новац, прогледати кроз прсте катастрофално неефикасно судство, трулу администрацију, доношење закона по кратком поступку, промене износа разних намета кад год држави зафали пара, другим речима хаос у условима привређивања.
Поред суманутих износа субвенција по радном месту, “инвеститорима” се у Србији последњих година на располагање стављају готове и свом инфраструктуром опремљене земљишне парцеле, па чак и подигнуте хале, а све ово комплетно је исфинансирано нашим парама. Једино што компаније уложе су машине и репро материјал за почетак рада, а често накнадно плаћају и неки симболичан закуп хале коју користе. Машине најчешће пренесу са неке друге локације на којој су раније пословале. Затим наши политичари пресецају црвене врпце и пуштају у рад нове фабрике. Народ све то гледа на РТС-у и мисли да је дошао инвеститор. А да ли је то тако?
Покрет Доста је било – Саша Радуловић
Одбор у Кикинди
Коментариши