Ukoliko se građani pitaju gde odlaze njihove pare koje uplaćuju u javne kase, odgovor je sve češće da se troše na predizbornu promociju Srpske napredne stranke. Najavljen je mogući dolazak kompanije Zopas u Kikindu i ovo jeste velika i pozitivna vest, ali nazivanje iste kompanije investitorom zahteva da izračunamo kolika je njena investicija, jer je po definiciji investitor neko ko ulaže svoj novac u svoj posao. Ako je udeo investicije kompanije u ukupnoj investiciji puno manji od uloga države, onda se radi o investiciji države, a uloga kompanije se pretežno svodi na slikanje u svrhu kampanje političara.
Sa 10.000 evra po radnom mestu, koliko je najavljeno da će kompanija dobiti od države, unapred je plaćena plata tog radnika za dve godine. Ovo znači da je svaki zaposleni u kompaniji posao dobio od države, tj. od nas građana, a ne od kompanije. Jedini novac kojim država raspolaže je novac koji sami građani uplaćuju u državne kase i novac od zaduživanja iz stranih izvora, koje uzima maha. Znači, radi se o našem novcu i novcu naše dece, jer će naša deca vraćati kredite kojima država sada opterećuje kasu. Silne pare koje se daju kompanijama da bi se pojavile u Srbiji pred izbore daju građani sami. Mi plaćamo kampanju Srpske napredne stranke.
Investitori vole da stvarno investiraju svoj novac u poslovanje u državama u kojima je privredni ambijent stabilan, zakoni se primenjuju, postoji pravna država. U države poput Srbije se ne odlučuju da bace svoj novac, jer je rizik suviše velik, što će vam potvrditi bilo ko čak i od najsitnijih preduzetnika. Zato jedini način da kompanije ovde posluju jeste da to učine našim parama. I to naši vlastodršci znaju, ali da bi ostali i opstali na vlasti moraju da kažu da su doveli investitora, nadajući se da niko neće raskrinkati ovu laž. Ali nemaju sreće.
Pokret Dosta je bilo se zalaže za uvođenje reda u Srbiji, uvođenje primene zakona, stabilizaciju uslova poslovanja i uvođenje odgovornosti u rad javnih službenika putem potpune transparentnosti. Ovo je zdrav i ispravan način da dođu i investitori. Na žalost, za ovo ne postoji volja u sadašnjoj vlasti jer ovo zahteva da se sve o poslovima javnih službenika vidi i zna, a onda nema prostora za tajne ugovore. Lakše je baciti naše pare i okititi se investitorom koji će nam, u zamenu za dobijeni novac, progledati kroz prste katastrofalno neefikasno sudstvo, trulu administraciju, donošenje zakona po kratkom postupku, promene iznosa raznih nameta kad god državi zafali para, drugim rečima haos u uslovima privređivanja.
Pored sumanutih iznosa subvencija po radnom mestu, “investitorima” se u Srbiji poslednjih godina na raspolaganje stavljaju gotove i svom infrastrukturom opremljene zemljišne parcele, pa čak i podignute hale, a sve ovo kompletno je isfinansirano našim parama. Jedino što kompanije ulože su mašine i repro materijal za početak rada, a često naknadno plaćaju i neki simboličan zakup hale koju koriste. Mašine najčešće prenesu sa neke druge lokacije na kojoj su ranije poslovale. Zatim naši političari presecaju crvene vrpce i puštaju u rad nove fabrike. Narod sve to gleda na RTS-u i misli da je došao investitor. A da li je to tako?
Pokret Dosta je bilo – Saša Radulović
Odbor u Kikindi
Komentariši