Braničevo – aplauzi i politika „ne talasaj“

Danas već davne 1999. godine u Braničevskom regionu bilo je 8 radija, dve televizije i jedan nedeljni list. A onda je Boris Tadić kao ministar komunikacija stavio moratorijum na otvaranje novih radio i tv stanica i broj se preko noći utrostručio.

Samo u Požarevcu bilo je pod kraj 2001, petnaest radio stanica i dve tv stanice. Na teritoriji regiona ušlo se u akciju – “jedna mesna zajednica jedna radio stanica”. Naravno od programa nije bilo ni “p”, primarni cilj je bio uzeti pare na pesmu i veselje.

Dođe i dodela frekvencija 2008. Ko je u medijima preživeo prethodnih osam godina sa radošću se seća 2000-te. Požarevac je dobio 5 radio frekvencija i to: Radio Požarevac, Boom 93, Radio Hit i Radio Bravo, a  peta je dodeljena Radio Dugi, jer po  zakonu nije bilo u redu da Radio Požarevac ima dve frekvencije.

Pet radija na grad od 50.000 stanovnika, kome to treba. Dovoljno govori to što danas, kad se Radio Požarevac prodaje za smešne novce, ne želi niko da ga kupi. A i zaposleni ne bi da idu sa najsigurnijih jasala – državnih.

U Braničevu danas funkcionišu sledeći mediji:

Požarevac:

– radio: Boom 93, Hit, Duga, Bravo i Požarevac

– televizija: Sat Tv, Tv Duga

– novine: Reč Naroda (nedeljnik), Nova Reč (mesečnik)

– portali: E Braničevo, Okrug i Boom 93, kao najuticajniji.

Kostolac:

– Radio Stil, TV Viminacijum.

Veliko Gradište:

– Radio Gold Braničevo

Petrovac:

– radio: Mlava i Ruf

– televizija: Mlava i Ruf

Malo Crniće:

– Radio Biser +

Ko su vlasnici ovih medija? Svi pobrojani mediji su u privatnom vlasništvu, izuzev novina Reč Naroda, koje su u vlasništvu Agencije za privatizaciju, i Radio Požarevca.

Vlasnici i radija i televizija na početku karijera bili su zaljubljenici u muziku i radio tehniku u 90 % slučajeva. A onda je ljubav nestala, ekonomija je došla po svoje. Računi da se plate. Na medije su udarile agencije Sokoj, OFPS, RRA, Ratel.

Troškovi proizvodnje programa su porasli za 30 % zahvaljujući samo računima ove četiri agencije. Došla su i druga poskupljenja – struja, grejanje, kirije, obavezni doprinosi za radnike. Počela su otpuštanja radnika već 2004. godine, a do 2011. broj radnika u medijima u Braničevu je sveden na četvrtinu zaposlenih iz 2003. godine.

Računi su rasli, tržište se smanjivalo i stezao kaiš. Treba preživeti godinu dve možda tri i biće bolje… A prođoše decenije u čekanju i nadanju zakonu o finansiranju medija. Sve je postalo muzika ponovo. Kompjuter, mixeta, predajnik i par ljudi. Da prežive ljudi i da preživi medij.

Dođe i dugo očekivani zakon, no izgleda nije obavezujuć i za gradske vlasti. Zakon imamo, primenjivaćemo ga kad nam bude odgovaralo, sad nam ne odgovara. Mi da dajemo pare, a neko drugi da odlučuje kome i koliko, ne ide. Ne uklapa se. Zato se u Požarevcu informisanje prodaje kao kilo mlevenog mesa. – Dajte mi kilo od kulture i 200 grama sporta, 100 grama vremenske prognoze.

Imamo i direktne prenose skupštinskih zasedanja na televiziji koju niko ne vidi jer je analogna No ne mari, redovno se plaća iz gradskog budžeta. Pošteno govoreći, da nije budžeta ne bi Požarevac ni imao televiziju. Elektronski mediji, a pre svega televizija na lokalu je osuđena na propast bez podrške iz gradskog budžeta. Zašto je to tako?

Slabo tržište a veliki troškovi proizvodnje kakvog- takvog informativnog programa. Veliki broj medija na slabom tržištu obara cenu usluga. Toga su naravno stranački prvaci itekako svesni, koriste maksimalno budžet i   njihova se sluša. Ako i prođe koja vest koja se nekom koalicionom partneru ne dopada prošla je zato što je to odgovaralo da prođe onom drugom. Tamo gde su oba koaliciona partnera zainteresovana da ne prođe, ne ide se ni na snimanje. Interes građana nije važan. Za opoziciju nema mesta na lokalnim televizijama. Na radiju još i dobiju prostora.

Istina, ima i “nezavisnih”. Oni nisu na budžetu grada, oni su na nekim drugim budžetima, mada se ne libe ni u gradske budžete da zavuku ruku. Sve po zakonu, odnosno koliko im daju. Projektno finansiranje ne donosi ni sigurnost ni boljitak. Grad je raspisao konkurs za projektno finansiranje sa smešnim fondom na ovoliki broj medija i to za samo poslednja dva meseca u godini.

Ima i finansiranja ispod žita, naravno. Vlasnici medija u dosluhu sa strankama dobijaju poslove od određenih javnih preduzeća gde su njihovi ljudi.

Sve i kad bi hteli da budu nezavisni, mediji to ne mogu, jer nemaju ekonomsku stabilnost i samostalnost. Bez nje iluzorna je svaka priča.

Postoje i drugi načini finansiranja, takozvana prinuda. Napada se određena ustanova ili javno preduzeće serijom članaka, reportaža, dok ne potpiše ugovor o saradnji sa medijskom kućom. To je jedini način da prodaš sekundu ili šlajfnu za prave i realne pare, sve osim toga je rad ispod svake razumne cene.

Posle svega gore rečenog da li treba pominjati uređivačku politiku.

Ima je, donosi se na gradskom odboru i obično glasi „ne talasaj“, a za naše pusti kad treba hvalospev i aplauz. I danas kruži anegdota kako je svita novinara slikala gradonačelnika kako otvara semafor, dunu Košava sutradan pade semafor, niko da izvesti.

Za sve ove godine postojala je i šansa finansiranja medija kroz razne inostrane fondove i saradnju sa ambasadama i njihovim kulturnim centrima, no osim Radija Boom 93, nijedan medij nije dobijao tu pomoć.

Da li nisu hteli ili nisu znali kome da se obrate ili nisu bili podobni za tu vrstu donacija, nije tajna u pitanju se nalaze i odgovori.

Realni i pošteni novci u Požarevačke medije došli su preko projekata EU, gde su mediji bili nosioci vidljivosti napredovanja radova i informisanja o projektima. Takođe i sa tržišta kroz marketing ali ga je iz godine u godinu sve manje za lokalne oglašivače od strane velikih kompanija. Lokalni oglašivači suočeni sa besparicom i smanjenjenim tržištem nemaju ambicije da pokreću bilo kakve veće kampanje.

Aleksandar Đorđević,

koordinator pokreta “Dosta je bilo – Saša Radulović” , Braničevski okrug

Povezani tekstovi:

– Lokalni mediji Zapadna Srbija

– RTK Prodat kao vreća krompira

– Obrenovac – podmićivanje poslušnih