Од многобројних ствари које живот у Србији чине тешким, грађанима посебно тешко пада лоше стање у којем се наш здравствени систем налази. На европској ранг листи у прошлој години здравствени систем у Србији сврстан је у шест најгорих, од укупно 35 земаља.
По Уставу бесплатан и доступан свима, у реалности прескуп, за неке и недоступан. Устајеш са пекарима да предаш књижицу код лекара и чекаш на преглед који ће можда и бити тог дана. Чекање од само два сата у оронулој чекаоници сматраш срећом. Сматраш се имућним ако од 5 прописаних, успеш да купиш 3 лека. Надаш се да ће ти интервенција бити заказана барем у следећој години. Обрадујеш се кад добијеш лек на рецепт, зато што за превенцију немаш пара. Систем је бесплатан, а скоро некористан.
Заслужујемо боље. Заслужујемо здравствени систем бољи од оног ког је Европски здравствени потрошачки индекс (Euro Health Consumer Index –EHCI) у 2015 год. сврстао у црвену зону у шест најгорих од укупно 35 здравствених система .
Од бивших југословенских република најбоље је рангирана Словенија на 15. месту и Хрватска тик иза ње на 1 . Изненађујуће добар резултат остварила је Македонија која се налази на 18. Месту и остварила је и највећи напредак од када постоји европски здравствени потрошачки индекс захваљујући увођењу електронског система заказивања прегледа.
Европски здравствени потрошачки индекс скенира шест главних области здравственог система једне земље у оквиру којих наравно има много подобласти или индикатора. Шест главних области су:
– Права и обавештеност пацијената
– Доступност, Приступ здравственој заштити и време чекања на третман
– Исходи лечења
– Опсег и домет услуга
– Превенција
– Фармацеутски производи
Што се Србије тиче најслабије смо оцењени у области опсега и домета услуга и области фармацетских производа .
У области опсега и домета услуга има 8 индикатора или подобласти које се оцењују . Од тих осам, најслабију оцену добили смо за чак пет индикатора и ту спадају рецимо број урађених операција катаракте на 100.000 становника старијих од 65 година, број трансплантација бубрега, дугорочна нега старијих особа и, наравно, у нашој земљи добро познат проблем корупције у здравству .
У области фармацеутских производа од укупно 7 индикатора најслабију оцену добило је пет, због реално лошег стања, а делом и због немогућности процене.
У оквиру превенције , ако желимо бољу оцену од најслабије морамо урадити више на индикаторима као што су ХПВ вакцинација , превенција пушења и високог крвног притиска.
Оно што изазива забринутост су и лоше оцењени индикатори у оквиру треће области , исхода лечења, где је најслабијом оценом описано стање када су у питању унутар-болничке инфекције , стопа смртности услед кардио васкуларних болести, стопа преживљавања канцера и потенцијалне године губитка живота.
У оквиру области времена чекања на третман од укупно 6 индикатора 3 је добило најслабију оцену и то време чекања на цт скенер , дужина чекања на зрачну терапију пацијаната оболелих од канцера и време чекања на извршење не-акутних операција ( нпр. операција уградње вештачког кука ) .
Област у којој смо најбоље прошли, ако се тако нешто уопште може и рећи је област права и обавештености пацијената. Од укупно 12 индикатора у овој области 5 је добило највишу оцену , 2 средњу и 4 индикатора најслабију и то су електронско заказивање прегледа, електронско преписивање лекова, електронско архивирање података о пацијентима и каталог здравствених установа рангираних по квалитету .
Као што можемо видети наш здравствени систем има много области у којима је неопходно спровести реформе. Неке од тих реформи захтевају дужи временски период и одређена финансијска средства и овде би требало искористити искуства појединих балтичких земаља које су, и поред ригорозних мера штедње, успеле да остваре напредак у појединим сегментима здравствене заштите .
За неке друге области пак не морамо гледати тако далеко, довољно је да се угледамо на наше комшије Македонце, који су остварили импресиван напредак у скраћивању времена чекања пацијената на преглед увођењем електронског система заказивања. У сваком случају, какве год реформске мере да су у питању , оно о чему би увек требало водити рачуна је да грађанин мора бити постављен у центар система. Грађанин има право на “Добар дан“, на чист, уредан тоалет и квалитетну здравствену заштиту.
Здравствена заштита је, као што то Устав и налаже, бесплатна и мора бити доступна свим грађанима без обзира на статус и запослење. Оверавање здравствених књижица треба да оде у неславну историју. Сви заслужују основно здравствено осигурање а не само они који имају да плате. Грађани такође морају имати слободу избора када је у питању лекар или установа коме или којој ће поверити своје здравље, те би с’ тим у вези и приватним лекарским ординацијама требало омогућити да равноправно пружају услуге у оквиру истог система здравствене заштите. То би значајно повећало конкуренцију и последично повећало квалитет здравствених услуга.
Доктор стоматологије, Борис Баљошевић,
члан покрета “Доста је било – Саша Радуловић”, Београд
Makedonija, država koju su mnogi u Srbiji gledali sa podsmehom, napreduje na mnogim poljima. Na “Doing business” listi Svetske banke svrstana je na, čini mi se, 10. mesto u svetu po uslovima poslovanja. Makedonska ekonomija poslednjih godina beleži rast od oko 4% godišnje. Ako ne bude političke nestabilnosti, građani Makedonije koji da dalje teško žive, ipak imaju čemu da se nadaju, za razliku od građana Srbije koja već godinama ne uspeva da ostvari privredni rast i isplatu plata, penzija i raznih nenormalnih subvencija finansira sve većim zaduživanjem koje postaje alarmantno. Zato dolazi MMF da daje instrukcije o “reformskim potezima” kao što su smanjivanje plata i penzija i otpuštanje “viška” zaposlenih. Neispunjavanje ovih zahteva bi moglo dovesti do prekida kreditiranja, što bi izazvalo kolaps ove propale zemlje.
Milane, ja kada čitam ovaj tekst o zdravstvu ja znam da je to tako zaista. Video sam, osetio, proživeo. Ali kada pročitam da smo na 10. mestu ‘Doing business’, ja to ne vidim nigde, ali baš, baš nigde. Nije dovoljno samo objaviti nešto i sve je sjajno. To mora zaista da postoji, ljudi to moraju da vide, primene, potvrde, a u Srbiji ne postoji ‘Doing business’.
Polako sa zaključcima. Naš zdravstveni sistem ima grdnih problema, i kako god da okreneš on je neodrživ. Zdravstvo, školstvo i sudstvo nisu ni pipnuti u proteklih 25 godina. To je jedan anahroni sistem koji je potpuno neodrživ, prepušten sam sebi, uz negativne uticaje partokratske države.
Mislim da je vizija zdravstvenog sistema najslabija karika u programu DJB. Drugi ,(SNS, DS, LDP, DSS, SRS…)uopšte nemaju nikakvu realnu viziju – što su i pokazali u proteklih 25 godina.
Hajde prvo da postavimo dijagnozu:
Simptomi:
– inkompetentnost zdravstvenog sistema da ostvari proklamovane ciljeve – ostvarivanje prava svih građana na osnovnu zdravstvenu zaštitu garantovanu ustavom. Ogroman broj lica nije u mogućnosti da ostvari svoja prava u potpunosti ili delimično. Oni bez knjižice ili overene knjižice ne mogu ostvariti svoje pravo; čak i oni sa overenom knjižicom ne mogu dobiti sve neophodne lekove i preglede ili intervencije.
Znaci:
Hroničan nedostatak novca uzrokuje nemogućnost ispunjenja prava iz oblasti zdravstvene zaštite
Nedostatak kadrova
Nedostatak u kvantitetu i kvalitetu zdravstvenih ustanova
liste čekanja, nedostatak lekova i pomagala, nedostatak procedura…
Fizikalni nalaz:
Pacijent potpuno nesvestan, dezorjentisan, visoko febrilan (svakoga dana neko je napadnut, tučen ili ubijen), dispnoičan (diše na škrge), marazmatičan…
Dg. exitus letalis (uslovno rečeno!)
Th.
Podhitno ukloniti prouzrokovača bolesti (SNS i ostale) Necesse est!
Savet:
Dosta (ih) je bilo!
Ja samo znam da su besplatno zdravstvo i besplatno školstvo preduslov za jedno humano društvo!
Dobra organizacija je od presudnog uticaja za funkcionisanje sistema . Složićemo se da ona ne košta puno, odnosno ništa. Samo izbor umnih ljudi na pravom mestu. Tome treba pridodati još higijenu jer je, ZDRAVSTVO = HIGIJENA! Običan čovek, korisnik, se u najvećoj meri susreće upravo sa ovim problemima. I ova stavka ne može puno da košta. A ove dve stavke, po mom skromnom mišljenju, obezbeđuje bar 50% od očekivane usluge. Dakle, okrečeno, čisto, dezinfikovano, topla reč! To je temelj zdravstva. Ako su samo ovi uslovi ispunjeni, korisnik će već biti zadovoljan.
A sredstva za rad, specijalni aparati, lekovi… to je nešto drugo. To bi trebalo nabavljalo od novca koji je ostao. Naravno da je i ovaj segment jako važan. Ali, tek ovde bi trebalo da važi pravilo koliko novca – toliko kvalitetna usluga! Pa, ako nemamo par miliona evra da kupimo aparat najnovije generacije, koji nemaju ni razvijenije zemlje od nas, onda nemamao i kupićemo kad ga budemo imali. A dotle, da lečimo humanim ponašanjem i onim što imamo na raspolganje!
Higijena i ljubaznost se podrazumevaju. Medjutim, nase stanovnistvo masovno boluje od hronicnih nezaraznim bolesti za cije lecenje su neophodni i dijagnostika na savremenim aparatima i novi lekovi. Srbija je medju poslednjim drzavama po uvodjenju inovativnih lekova.U 21. veku ne mozemo da lečimo pomociu stapa i kanapa samo osmehom i ljubaznošću
DJB kao i za privredu mora da napravi osnovne bilanse. Te bilanse uporedi sa potrebama i mogu’nostima.
Dobra strana je sto zdravstvo ima relativno dobru statistiku pa se to moze brzo i kvalitetno uraditi.
Nema besplatnog zdravstva ima zdravstva za onoliko koliko imamo resursa!
Ne bih se slozila sa tvrdnjom da HPV vakcina spada u kategoriju ‘prevencije’ bolesti, jer HPV infekcije uglavnom prolaze spontano, a promene na grlicu materice se mogu redovnim ginekoloskim pregledima uociti i sanirati pre nego sto izazovu velike probleme. Uvodjenje obaveznih vakcina je samo izvor prihoda velikim farmaceutskim kompanijama-vakcine nisu ni malo bezopasne.
Kao lekar specijalista sa dugogodisnjim iskustvom u bolnici mogu da kazem da u praksi lekari pruzaju uslugu svakom ko im se obrati kao hitan slucaj bez obzira da li ima overenu knjizicu,bez obzira da li uopste ima knjizicu , licni identifikacioni dokument ili novac da plate uslugu.Dakle hitne slucajeve uvek zbrinjavamo.Slazem se da zdravstvena zastita treba da bude svima omogucena jer je to civilizacijska tekovina humanog savremenog drustva.Medjutim zalazem se za promenu nacina finansiranja zdravstva tj za finansiranje iz budzeta a ne iz doprinosa jer smo svedoci razlicitih manipulacija kada je u pitanju placanje doprinosa od prijavljivanja minimalnog licnog dohotka da bi se placali minimalni doprinosi a ostatak plate se uplacuje gotovinski na ruke zaposlenom do toga da je drzava oslobadjala velike firme placanja doprinosa u duzem vremenskom periodu a zaposlenima u tim firmama knjizice su ipak overavane i oni su koristili zdravstvenu zastitu..Drugim recima postoji tendencija da se za doprinose izdvaja minimalno a kada pacijentu zatreba zdravstvena usluga on sa pravom ocekuje maksimalno.Zato mislim da drzava treba da preuzme finansiranje zdravstvene zastite u okviru obaveznog zdravstvenog odiguranja iz budzeta.Znamo da se budzet puni iz poreza ciju efikasnu naplatu takodje treba da obezbedi drzava.Ovakav sistem finansiranja zdravstvene zastite postoji u skandinavskim zemljama ,u Engleskoj i u jos nekim drzavama.Takodje je potrebno definisati paket zdravstvenih usluga u okviru obaveznog osiguranja koji treba da bude zagarantovan svim korisnicima zdravstvenih usluga a ciji obim i sadrzaj zavisi od finansijskih mogucnosti drzave i treba da ga definise Ministarstvo zdravlja..Usluge iz tog paketa moraju biti dostupne,kvalitetne i blagovremene za svakog kome su potrebne a ne kao sto je sada slucaj da pacijenti teoretski i po zakonu imaju sva prava ali u praksi ne mogu da ih ostvare.Ono sto ne bi bilo obuhvaceno obaveznim paketom usluga trebalo bi da bude pokriveno dopunskim osiguranjem.Privatan sektor svakako treba ravnopravno ukljuciti u sistem zdravstvene zastite na svim nivoima pri cemu treba predhodno odrediti cenu zdravstvenih usluga koja bi bila prihvatljiva za privatni sektor koji radi po trzisnom principu.
Upravo citam studiju Instituta za uporedno pravo koju je narucio Sindikat lekara i farmaceuta o modelima zdravstvene zastite. Interesantno je da ne postoji ni u jednoj evropskoj zemlji ono sto mi zamisljamo besplatnom zdravstvenom zastitom po socijalistickom (Semaskovom) modelu. Prisutna je participacija za sve, od lekova, bolnickog dana, transporta, narocito stomatoloskih usluga. Zdravstvo je skupa stvarcica. Liste cekanja su, takodje ,prisutne svuda.
Gradska organizacija Beograda Sindikata lekara i farmaceuta Srbije narucila je uporednu analizu sistema zdravstenog osiguranja koju je izradio Institut za uporedno pravo sa zeljom da se bolje upoznamo sa razlicitim sistemima finansiranja i organizacije zdravstvene zastite u evropskim drzavama a u cilju iznalazenja najboljeg resenja za nas obzirom da postojeca resenja odavno ne zadovoljava potrebe ni korisnika ni pruzalaca zdravstvenih usluga. Iz ove analize je jasno da je zdravstvo skupa delatnost ciji kvalitet presudno zavisi od sredstava koja se odvajaju za zdravstvenu zastitu ali i od organizacije i sistema nagradjivanja prema ostvarenim rezultatima rada. Ocito je da resenja koja su aktuelna u nasoj drzavi poticu iz proslosti i drugacijih drustvenoekonomskih uslova i odavno su prevazidjena i neadekvatna. Ceo sistem se odrzava na inerciji i entuzijazmu zdravstvenih radnika.Promene su hitno potrebne.Nije potrebno da izmisljamo nesto novo, samo trreba da primenimo resenja koja su uspesno sprovedena u drugim drzavama.U tom smislu ova knjiga moze da doprinese boljem sagledavanju problema i iznalaženju pravih rešenja
Predsednik gradske organizacije Sindikata lekara i farmaceuta Srbije
Prim. mr sci med. Tomašić Ljiljana
Postovani komentatori,
Koliko vidim niste ni zagrebali o korupcijskom sistemu i povezanosti farmaceutskih kompanija i lekara. Takodje sistem centralizovanih javnih nabavki RFZO-a takodje predstavlja posebnu pricu.
Ogromna finansijska sredstva se mogu ustedeti i preliti tamo gde je to u zdrastvu najpotrebnije samo kada bi postovali odredbe ZJN i kada bi regulisali trziste lekova. Strasan kriminal i koruptivne radnje su vec dosta prisutne, trzisna utakmica nije pravedna, RFZO kao glavna karika u preraspodeli novca za zdrastvo je istovremeno najvise kancerogena.
O strucnosti vecine mladjih lekara i nacinu kako su dosli u situaciju da pruzaju zdrastvenu zastitu a da su samo prosli pored zgrade medicinskog fakulteta necu da govorim.
Eto ja sam samo naceo neke teme, a ako zelite jednu dobru analizu imate moj mejl i bicu vrlo voljan da vam dostavim neke podatke.
Samo da napomenem da sam radio u farmaceutskoj inustriji.
Pozdrav,
Doktor Medicine
Lacko
Korupcija u zdravstvu je sistemski problem koji generisu losa organizaciona resenja a medju njima na prvom mestu nedostupnost usluga. Kada bi svi potencijalni korisnici mogli da dobiju potrebnu uslugu blagovremeno tj onda kad im je potrebna i ako bi ta usluga bila odgovarajuceg kvaliteta,ne bi imali potrebe da razmisljaju o mitu kao sredstvu za resenje svog problema. Sa druge strane neravnomerna rasporedjenost zdravstvenih radnika ,nejednako opterecenje, neuvazavanje rezultata rada i takozvanih mera izvrsenja, odsustvo nagradjivanja prema radu i rezultatima rada negativno utiču na motivaciju zdravstvenih radnika.U situaciji kada zdravstveni sistem ne funkcionise adekvatno korupcija se javllja kao ventil i precica za resavanje problema, ona je posledica a ne nezavisan fenomen. Kada su svojevremeno nemacku ministarku zdravlja pitali kako su u Nemackoj resavaju problem korupcije u zdravstvu ona je odgovoila da kod njih nema korupcije.
Kvalitet nastave kako dodiplomske tako i poslediplomske na Medicinskim fakultetima u zemlji treba da se poboljsa s tim sto je opsti utisak da je dodiplomska nastava bolje organizovana od poslediplomske ( specijalizacije, uze specijalizacije).Mislim da reformu zdravstva treba poceti od edukacije na Medicinskim fakultetima gde mora postojati strog kriterijum i selekcija studenata tako da diploma zaista odrazava kvalitet.
Ovo rangiranje je apsolutno netacno. Zivela sam u Holandiji 5 godina i iskusila nagore torture upravo u njihovim zdravstvenim ustanovama. Prvo, specijalisticki pregled je u vecini slucajeva nemoguc, lekar opste prakse odlucuje o svemu i korupcija (farmaceutsko-politicka) je sveprisutna.
Neispitani lekovi se daju najmladjoj deci bez ikakvog informisanja roditelja o mogucim stetnim posledicama, a kada do posledica dodje, nikoga ne zanimaju pojedinacni slucajevi, jer cak i zravstveni inspektor ne ispituje pojedinacne slucajeve. Primer je neurohirurg koji je ubio vise osoba, uspostavljajuci lazne dijagnoze tumora na mozgu, prepisujuci jedan izvestan lek i operisuci zdrave, a pri tom je pravio lazne transakcije sa kompanijom koja je u sprezi sa farmaceutskom kucom koja proizvodi taj lek.
Zbig toga, ne treba slepo verovati ovakvim istazivanjima, pogledajte Facebook grupu ‘Surviving Holland’ i tu mozete da procitate sta misle stranci koji zive tamo upravo o zdravstvu u Holandiji. Advokatske kancelarije (Letselschade Medische Fout) koje su specijalizovane za nadoknadu stete pacijentima imaju pune ruke posla. Zbog njihovih lekara sam napustila posao i preselila se. Inace, njihovo zdravstvo je od 2007 privatizovano po americkom modelu i osiguranje je obavezno i zakonom regulisano. Polise osnovnog osiguranja su od 1200 evra godisnje. Sada zamislite da izdvajate toliko novca i da ne mozete da vidite ginekologa kada ste trudni ili pedijatra ako ste dete starije od 4 godine. U takvom sistemu, bolesni (stranci) predstavljaju izvor prihoda i humanost je podredjena profitu. Srdacan pozdrav i pazljivo razmislite o planu i modelu koji zelite da podrzite