Autorski tekst Politika

Srbija – zona bez militantnog primitivizma

Stalno se vraćamo na đubre koje preostade od poslednjih 40 godina našeg nesnalaženja u baruštini belosvetskih interesa. Umesto da to đubre jednom zauvek spalimo, mi to đubre držimo u vitrinama k’o pehar.

 

Nije nama najveći neprijatelj ni nacionalizam, ni fašizam, ni komunizam, ni ko zna šta sve još. Naš najveći neprijatelj je PRIMITIVIZAM. Primitivizmom se najlakše manipuliše.

Neki dan, osim  tv N1, niko ni jednu reč o protestima u Beogradu. Agencija Tanjug je iz svog zagrobnog života izvestila o nekoliko stotina, umesto nekoliko hiljada učesnika. Pre tri dana je takođe bio ozbiljan protest građana koji su uzeli kredite u švajcarcima, ni toga nije bilo u državnim vestima.

Znam ljude koji su bili na oba ta protesta, ali bez Putinove slike ili američke zastave, naoružani idejom o normalnoj Srbiji, u kojoj nije sramota da iskažeš svoj stav, ma kakav on bio. Srbija će jednom sigurno da postane demilitarizovana zona, zona bez militantnog primitivizma i to je ideja za koju se vredi boriti.

Ni Amerika, ni Rusija, ni Tunguzija, već Srbija. U suštini, lako je da se dođe do takve Srbije. Samo da država prestane da  pljačka građanina pokornog, da omogući da onaj koji živi od svog rada dobije neophodno samopouzdanje da iskaže svoj stav i mišljenje koje ne ugrožava nikoga. Mišljenje koje je često u suprotnosti sa zvaničnom politikom vlade. I onda takvo mišljenje na RTS kao vest, jer to jeste vest.

Onog trenutka kada građanin Srbije, koji ima stav i živi od svog rada, a ne od svog stava, tada je građanin Srbije deo Evrope i sveta.

Građanin Srbije koji živi od svog stava a ne od svog rada, može da menja stavove iz dana u dan kad god se stav plati.

Srbiju treba očistiti od primitivizma pre svega. To između ostalog znači i da nećeš kamenom ili etiketom u glavu nekoga ko ima drugačije mišljenje i životne nazore od tvojih. Nije sramota da ti se stavovi nekada poklope sa desnicom, nekada sa levicom, a nekada da ti je stav naprosto drugačiji. Sramota je to ne priznati. Jer niko nema tapiju na zdrav razum.

Moj stav je apsolutno ni Amerika, ni Rusija, ni NATO, ni ruska gubernija već – SRBIJA. Dosta je bilo više tog đubreta koje držimo u peharima, treba nam kap čiste vode. Suštinska vojna neutralnost, za koju treba mnogo snage i rada, jeste taj put.

Demokratija podrazumeva apsolutnu vladavinu ljudskih prava, između ostalih i pravo na protest, bez ostatka i izuzetka.

Znači i prajd i anti NATO protest.

Moj stav je takođe, da ova neuka kamarila koju vode prevrtljivci mora da ode jer je već mnogo štete nanela ovoj državi i nanosi i dalje. Svaki dan vlasti mastera i tv flastera udaljava nas od ideje normalnog života i normalne Srbije. Primitivizam koji su ustanovili kao zvaničnu državnu politiku je neuporediv i poguban po preostali patrljak zdravog razuma i dostojanstva građana Srbije.

Svi prevrtljivci da odu i ne dođu, da nam se skinu sa grbače. Kap čiste vode, to je ono što nama treba!

Prof. Ivan Kljajić,
član pokreta „Dosta je bilo – Saša Radulović“, Vračar

DJB Mladenovac

DJB Mladenovac

Komentari

Klikni ovde da postaviš komentar

    • Takođe, samo bi ispravio autora teksta u jednome: N1 televizija je takođe izvestila da je na anti-NATO protestu bilo par stotina ljudi. Kanda nije Vođa jedini kome smeta ova informacija… Ima tu još igrača…

  • „Kap čiste vode, to je ono što nama treba!“ Razmišljam o ovoj, zaključnoj rečenici teksta i pitam se kako ta kap može da pročisti pun bazen blatnjave vode. Jer blata ima mnogo više nego vode. U politici, u ekonomiji, u administraciji, u kulturi, svuda. Vrednosti ne da su poremećene, one su u Srbiji nestale. Moral takođe. Demokratiju je zamenila vladavina ološa. Najveći porazi Srbije nisu ratni, nisu u ekonomiji, nisu u propalim preduzećima, oni su u razaranju svesti njenih građana, u relativizaciji svega što postoji, u izjednačavanju smisla i besmisla, u licemerju koje je zagospodarilo ne samo kod političara već i kod celokupne populacije. „Militantni primitivizam“ je prirodna posledica takvog stanja i čini mi se da ga je teže promeniti nego klimu. Gledao sam pre neki dan na televiziji građane Malog mokrog luga koji su došli na polaganje kamena temeljca za novu zdravstvenu stanicu. I bukvalno sam se uplašio: bezuba usta iz kojih je dopiralo neko krkljanje umesto razgovetnih reči, neko nije ni znao zašto je tu, ali su svi čuli da će doći Vučić pa su pohrlili da ga vide. I iako su ti ljudi stanovnici Beograda, na njima se nije video ni trag urbaniteta, ličili su na pastire, čobane koji su slučajno zalutali na asfaltnu podlogu. Oni, kao ni ogromna većina stanovnika Srbije, jednostavno nisu ni mentalno ni duhovno u stanju da prihvate demokratska načela. Naravno, ne osuđujem ih zbog toga, oni su slika i prilika mogućnosti koje pruža društvo iz kog su potekli, oni poseduju rajinski, slugeranjski mentalitet, njima imponuje Vučićeva samovolja, bahatost, neukost, odgovara im vođa koji će o svemu da misli umesto njih. I to su, nažalost, činjenice.
    Može li Pokret Dosta je bilo – Saša Radulović nešto ovde da promeni? Naravno da može, zato ga mnogi i podržavaju, ali će to biti maratonsko trčanje. Sreća je što je Radulović veoma istrajan, što se svakodnevno žestoko angažuje, što ume – za razliku od većine naših političara – da kratko, jasno i svima razumljivo obrazloži svoje stavove i da ih formuliše u Programu od 20 tačaka.
    Mator sam čovek i ne verujem da ću doživeti da pozitivne promene zahvate celo društvo, ali se nadam da ću bar ugledati njihov početak.

  • Uz sve ideje pokreta i istinski intelekt autora , dobih jis vecu zelju da zaista i mozemo ali i hocemo da se oslobodimo primitivizma.Ja sam siguran u tu divnu mogucnost.Bravo profesore

  • veoma me je iznenadilo kad sam na snimcima Yuotube video da je vrlo ocigledno bilo bar 10-15 hiljada ljudi a ne par hiljada kako kaze Profesor, a kamoli par stotina, kako su onako uzgred javle sve televizije. Drugo, fascinantno je kako su svi ti ljudi uopšte saznali za termin okupljanja, ja sam slučajno saznao, kad sam video da je grad blokiran, a najavljeno je u nedelju još veće okupljanje. Takva masovnost viđena je samo pred 5.oktobar.

    Podatak koji doprinosi zabrinosti je bez komentara, naprasna zabrana emisije „Dobra zemlja“ koja je trebala da objavi nešto u vezi današnjeg potpisivanja zaštićenog autorskog dela, ugovora, koji treba da je jako dobar za Srbiju, jer će poljoprivrednike, zauzvrat, upisivati u Akademiju „Tenis“ i slati u Nemačku.

  • Srbija nije ovakva poslednji 40 godina, već od dolaska zapadne kulture, odnosno kada nije bilo više „čika“ koji su sa punim pravom cenzurisali zapadno smeće. Sada ga imamo u izobilju. Kerovi pušteni sa lanca. To su Srbi u kulturnom pogledu, a on je usko vezan i sa moralnim statusom. Država – narod. Šta tu ne funkcioniše? ima li kontrole vlasti i privrede? Da li su radnici postali roba na nivou zapada 19. veka? Zna li narod da se buni i organizuje? Zna li šta se radi? Vodi li neko računa šta radi mala organizovana grupa lopova koja sebe naziva vlašću i vlasnicima? Čeka li se ponovo da dođe drug „Stari“ i Zagreba? Vratili smo se u vreme pred II svetski rat. Napravili velike socijalne razlike i nepravdu. Da li to ovaj narod zaslušuje? Kineska poslovica.

  • Bravo za odličan tekst! Vraća veru u ljude i nadu da Srbija može postati bolje mesto za život. Za to je potrebno da izaberemo nove neokaljane ljude kao što je Saša Radulović, koji je mogao da ostane u ministarskoj fotelji da je hteo, da se pravi da ne vidi i da uzima sebi u džep kao što su radili i rade mnogi drugi. Ali je rešio da se bori i da ostavku ekipi koja nije za stvarne reforme u društvu. Pametnome dosta da shvati da treba glasati za „Dosta je bilo“ jer jedino oni zastupaju normalnost u ovom društvu uz neiskvareno rodoljublje kakvo verovatno ima većina građana Srbije, barem oni koji nisu na platnom spisku ni istoka ni zapada.

  • Kod mene postoji jedna sumnja: Da li se sada uopste moze nesto popraviti.Da ste se pojavili odmah posle „5-og oktobra“,danas bi Srbija cvetala.Ovako,uz pomoc domacih izvrsilaca,sistematski smo uvlaceni u duznicko ropstvo.Prvi korak na tom poslu bila je nakaradna privatizacija,koja je unistila najveci deo domace proizvodnje.A onda nas je preuzeo MMF,ciji je zadatak da nam nabaci sto veci dug,koji mi nemamo,niti cemo imati od cega da vratimo.Znaci,mi smo vec u duznickom ropstvu,i tonemo sve dublje u njega.I,kako rece Prof.Miodrag Zec, doci ce vreme kad ce zivi zavideti mrtvima.Bio bih najsrecniji covek na svetu,kad bi mi neko dokazao,da nije tako.
    Divim se Vasem Pokretu,gospodo : Sasa Radulovicu , Profesore I.Kljajicu i ostali aktivisti pokreta:“Dosta je bilo“.Rado cu Vam se prikljuciti,ako mogu biti od pomoci.Glasacu za Vas i ja i svi oko mene,koji slusaju moju rec.Zelim Vam srecu i uspeh.
    Treba se ipak necemu nadati.
    Omer Baralic,Beograd

  • Ljudi mogu biti siromašni, nemati novaca itd. Takođe mogu biti bedni, tj. siromašni umom, duhom…Saša Radulović očigledno nije bedan…

  • „[…] Samo da država prestane da pljačka građanina pokornog, da omogući da onaj koji živi od svog rada dobije neophodno samopouzdanje da iskaže svoj stav i mišljenje koje ne ugrožava nikoga. […]“

    Ne bih rekao da država pljačka građana. Država je automobil, a vozač je vlast. Generalno sam protiv ideje, mita da je država sama po sebi loša i usmerena protiv pojedinca, jer je za bolji život pojedinaca potreban je i stav i odnos prema državi takav da se država ne doživljava kao nešto što je pojedincu, građaninu eksterno, strano i otuđeno. Država postoji jedino zbog svojih građana, pa hajde da je unapredimo, ali i učinimo svojom.

    „[…] Moj stav je takođe, da ova neuka kamarila koju vode prevrtljivci mora da ode jer je već mnogo štete nanela ovoj državi i nanosi i dalje. […]“

    Samo bih skrenuo pažnju na nešto, kada se kritikuju političari. Negde sam čuo rečenicu (parafraziram): „Svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje“. Ovo se može shvatiti i na sledeći način: vladajući političari, kao profesija koju smo skloni da satanizujemo, nisu došli sa Marsa, oni imaju svoje poreklo u narodu kojim vladaju. Dakle, imali političari ove ili one osobine, oni su u krajnjoj liniji negde ipak rezultat društva i kulture iz koje su ponikli. Oni su rezultat konteksta u kome vladaju određene vrednosti i kulturne prakse. Dakle, način razmišljanja političara (u izvesnom smislu) vodi poreklo od preovlađujućeg načina razmišljanja naroda. (Nipošto ne ne pokušavam da opravdam političare, samo pokušavam da identifikujem uzrok problema) I tu je suštinski problem – svest ljudi, u kojoj delom stanuje primitivizam.

    „[…] Srbiju treba očistiti od primitivizma pre svega. To između ostalog znači i da nećeš kamenom ili etiketom u glavu nekoga ko ima drugačije mišljenje i životne nazore od tvojih. […]“

    Ovo je ključna stvar. Protiv primitivizma (kako ga shvata prof. Kljajić) se možemo boriti, pre svega, tolerancijom. Tolerancija, odnosno, poštovanje različitosti jeste duh koji treba razvijati i koji će najbolje naterati ljude da raskinu sa „primitivnim“ načinom razmišljanja u kome se podrazumeva da npr. različit stav nužno znači prestanak pripadnosti nekim grupama ili da npr. lično svojstvo koje posedujete vas ne kvalifikuje za rad ili život u određenom okruženju. Tolerancija sa velikim T.