Кикинда: Кад ће нас водити најбољи

Општина Кикинда хронично пати од страначког кадрирања. Ово није нова пракса и није везана само за СНС, неколико претходних гарнитура власти темељно је чинила исто. Некада је за добијање радног места било довољно да сте власник партијске књижице. Сада већина власника партијских књижица више не може да дође на ред за посао у јавној служби, а и критеријуми су се додатно искварили. Поред партијске припадности, постала је важна и послушност страначким лидерима, другим речима важна је способност да се затворе очи пред неодговорним управљањем јавним средствима и да се „не таласа“. Најстручнији људи су свесни последица неодговорног вршења дужности и ретко пристају да у томе учествују. Најбољи стручњаци нам масовно беже из земље. Партократија осваја територију.

Сећате се отпуштања и новог запошљавања у јавном сектору у Кикинди спроведеног недавно, у процесу гашења ранијих комуналних предузећа и старања овог новог јединственог. Хајде да завиримо и у историју Аутопревоза где је док је СРС била на власти од 2004-2008. директор био Радислав Иветић, после њега је дошао Мићо Стојановић и то до 2013. када на његово место напредњаци постављају Мирослава Кресоју, после којег наступа Душан Марковљев, а ова фирма је постала позната по катастрофалним пословним резултатима и чак и ако одпослује неки период нешто боље, то не може ни близу да надокнади претходне дубиозе. Не треба нам сликовитији пример ефекта партијског управљања.

Све ређе се срећемо са ситуацијом да се неко негде запослио на регуларан начин. Политичке функције које у Кикинди треба да припадну странкама су само председник општине, чланови општинског већа и одброници скупштине општине. Све остало би било нормално да се попуњава јавним конкурсима, усклађеним са логичним систаматизацијама радних места, и да се бирају апсолутно најквалификованији и најагилнији људи, било да су политички опредељени или не. У јавном сектору у Кикинди већ одавно не можете да будете ни портир ако нисте у вези са неким из политичког естаблишмента. Све што им је пало шака, политичари су поделили као плен. А нема већег плена од поседовања лојалних страначких војника који ће, да би добили и задржали било какво радно место, ревносно вршити услуге страначком лидеру.

Покрет Доста је било се залаже за увођење систематизација радних места, јавних конкурса за избор кадрова и менаџмента у јавном сектору и општинској управи. Желимо да нас воде најбољи, а не страначким лидерима најлојалнији људи. Другим речима, ми смо за потпуно укидање партијског запошљавања. Страначко запошљавање нас је и довело у стање у којем се тренутно налазимо. Најбољи кадрови нам беже из земље, а неки сасвим другачији неће да „таласају“. Партијски кадрови све мање раде у општем друштвеном интересу, а све више за личну добит себе и најближих сарадника. Погледајте у каквом је тренутном стању јавни сектор у Кикинди. Имамо истраге у току, проблеме нам решава полиција. Доста је било! Укидање партијског запошљавања које покрет предлаже не кошта ни динар, оно само захтева одрицање политичара од комфора који су до сада неосновано уживали. За сада покрет Доста је било сам пропагира овај принцип, слуха у другим политичким организацијама за ову тему нема. На изборима ћемо од грађана тражити мандат да страначко запошљавање коначно укинемо и створимо услове да нас воде најбољи и да живимо боље. Ефекти ове реформе би били видљиви у врло кратком року. Довољно је годину дана.

Одбор покрета „Доста је било – Саша Радуловић“ у Кикинди