Једини могући пут

На који то пут ми данас изводимо нашу децу? Шта ми њима данас остављамо? Дугове, кредите, политиканство, мржњу, поделу, неверу у боље сутра. Шта им поручујемо? Најружније што можемо осмислити: да им је срећан пут тамо негде. Далеко, што даље! И миримо се са тим. Уместо да унучиће држимо на коленима и учимо поштењу, моралу и етици, ми ћемо са њима комуницирати путем фејса и скајпа.

А поштењу, моралу и етици ће их учити неки страни људи, у неким страним земљама. И наравно, учиће их вредностима за које они сматрају да ваљају. Временом, кад се та деца асимилирају у новим срединама, када науче страни језик боље од матерњег (или када им матерњи буде страни, јер су рођени тамо), биће касно. Ми ћемо им нудити нестабилност, сукобе, мржњу, политику и можда пар стотина евра месечно. Наравно, и “љубав далеко од очију”, а са друге стране, у земљама у којима живе и чији су део постали, они ће имати све: удобност, угодност, стандард, здравство, школство, културу…
А да ли мора да буде тако? Да ли, заиста, овде ништа не вреди? Да ли заиста овде нема ништа и ништа не може да се уради. И да ли, заиста, ништа не зависи од нас?

За почетак је довољно да се запитамо у каквом друштву живимо и у каквом друштву желимо да живимо? Тачније, у каквом друштву бисмо желели да наша деца и унучићи живе? Већина ће се сложити да друштво треба да буде поштено, уређено, демократско, културно… цивилизовано! Наравно да под термином “цивилизација” подразумеавмо виши степен развоја људског друштва, друштва које познаје институције (државу, школу, породицу…), али и друштва које мора да поседује уређен (унификован) морални код, чија се правила подразумевају и препознају као нешто добро. И без обзира да ли ће се образовање нараштаја вршити кроз породицу, цркву или школу, основни постулати морају бити пренети и послужити наредним генерацијама као инструмент (средство) које ће их учинити различитим од примитивних животиња.

Друштво које треба да остане иза нас, то јест, друштво које треба да оставимо нашој деци мора се битно разликовати од овог данас. Мора бити сушта супротност ономе у чему смо постојали претходних двадесет пет година, а и дуже.
Као први степеник ка томе морамо да препознамо моралну осуду сваког облика непоштења и крађе. У друштву које је дубоко на почетку транзиције, непоштење и крађа се некако подразумевају као формула успеха и то је прва баријера коју морамо срушити (згазити) ако желимо напред. Красти и лагати мора бити априори неморално и то мора бити првенствени циљ свих институција чији је задатак старање о будућности нације. Како се то постиже?

Наравно, не остављањем могућности да се такве случајеви појаве. Дакле, увођењем потпуне транспарентности свих јавних позиција. На пример, ако донесете прописе којима се налаже државним и друштвеним, односно јавним установама да морају изнети у јавност сваки зарађен и сваки потрошен динар, тиме чин проневере, корупције и крађе сводите на минимум и чините јавно доступним сваки неморал. А када неморал учините јавно доступним учинили сте пут ка бољем животу проходнијим.
Даље од тога, увођењем конкурса за сва радна места у јавном сектору, учинићемо да нестручност и политика напусте фотеље из којих се бахато троши новац свих грађана. Када успоставимо систем са три основна постулата: јавна систематизација радних места – јавни кункурси – јавна биографија, учинили смо други корак ка уређењу друштва у коме желимо да задржимо нашу децу.

То би био почетак промене друштва – стручност, непоткупљивост, моралност и етика. Вредности за које се исплати борити. Након тог првог учињеног корака, ствари би се одвијале саме од себе. Тиме би се, временом, постигло и највеће достигнуће у цивилизацији једне нације, а то је да народни изабраник постане питање части, а не власти!
Дакле, да се вратимо на почетак. Да, наравно да је могуће променити све. Одвајкада су људи мењали свет. Потребно је неколико правих закона, неколико правих људи, и мало добре воље. Наравно, потребна је жеља да свему што је претходило једном за свагда кажемо – доста је било!

Владан Ћосић,

члан покрета Доста је било – Саша Радуловић, Шабац