Na koji to put mi danas izvodimo našu decu? Šta mi njima danas ostavljamo? Dugove, kredite, politikanstvo, mržnju, podelu, neveru u bolje sutra. Šta im poručujemo? Najružnije što možemo osmisliti: da im je srećan put tamo negde. Daleko, što dalje! I mirimo se sa tim. Umesto da unučiće držimo na kolenima i učimo poštenju, moralu i etici, mi ćemo sa njima komunicirati putem fejsa i skajpa.
A poštenju, moralu i etici će ih učiti neki strani ljudi, u nekim stranim zemljama. I naravno, učiće ih vrednostima za koje oni smatraju da valjaju. Vremenom, kad se ta deca asimiliraju u novim sredinama, kada nauče strani jezik bolje od maternjeg (ili kada im maternji bude strani, jer su rođeni tamo), biće kasno. Mi ćemo im nuditi nestabilnost, sukobe, mržnju, politiku i možda par stotina evra mesečno. Naravno, i “ljubav daleko od očiju”, a sa druge strane, u zemljama u kojima žive i čiji su deo postali, oni će imati sve: udobnost, ugodnost, standard, zdravstvo, školstvo, kulturu…
A da li mora da bude tako? Da li, zaista, ovde ništa ne vredi? Da li zaista ovde nema ništa i ništa ne može da se uradi. I da li, zaista, ništa ne zavisi od nas?
Za početak je dovoljno da se zapitamo u kakvom društvu živimo i u kakvom društvu želimo da živimo? Tačnije, u kakvom društvu bismo želeli da naša deca i unučići žive? Većina će se složiti da društvo treba da bude pošteno, uređeno, demokratsko, kulturno… civilizovano! Naravno da pod terminom “civilizacija” podrazumeavmo viši stepen razvoja ljudskog društva, društva koje poznaje institucije (državu, školu, porodicu…), ali i društva koje mora da poseduje uređen (unifikovan) moralni kod, čija se pravila podrazumevaju i prepoznaju kao nešto dobro. I bez obzira da li će se obrazovanje naraštaja vršiti kroz porodicu, crkvu ili školu, osnovni postulati moraju biti preneti i poslužiti narednim generacijama kao instrument (sredstvo) koje će ih učiniti različitim od primitivnih životinja.
Društvo koje treba da ostane iza nas, to jest, društvo koje treba da ostavimo našoj deci mora se bitno razlikovati od ovog danas. Mora biti sušta suprotnost onome u čemu smo postojali prethodnih dvadeset pet godina, a i duže.
Kao prvi stepenik ka tome moramo da prepoznamo moralnu osudu svakog oblika nepoštenja i krađe. U društvu koje je duboko na početku tranzicije, nepoštenje i krađa se nekako podrazumevaju kao formula uspeha i to je prva barijera koju moramo srušiti (zgaziti) ako želimo napred. Krasti i lagati mora biti apriori nemoralno i to mora biti prvenstveni cilj svih institucija čiji je zadatak staranje o budućnosti nacije. Kako se to postiže?
Naravno, ne ostavljanjem mogućnosti da se takve slučajevi pojave. Dakle, uvođenjem potpune transparentnosti svih javnih pozicija. Na primer, ako donesete propise kojima se nalaže državnim i društvenim, odnosno javnim ustanovama da moraju izneti u javnost svaki zarađen i svaki potrošen dinar, time čin pronevere, korupcije i krađe svodite na minimum i činite javno dostupnim svaki nemoral. A kada nemoral učinite javno dostupnim učinili ste put ka boljem životu prohodnijim.
Dalje od toga, uvođenjem konkursa za sva radna mesta u javnom sektoru, učinićemo da nestručnost i politika napuste fotelje iz kojih se bahato troši novac svih građana. Kada uspostavimo sistem sa tri osnovna postulata: javna sistematizacija radnih mesta – javni kunkursi – javna biografija, učinili smo drugi korak ka uređenju društva u kome želimo da zadržimo našu decu.
To bi bio početak promene društva – stručnost, nepotkupljivost, moralnost i etika. Vrednosti za koje se isplati boriti. Nakon tog prvog učinjenog koraka, stvari bi se odvijale same od sebe. Time bi se, vremenom, postiglo i najveće dostignuće u civilizaciji jedne nacije, a to je da narodni izabranik postane pitanje časti, a ne vlasti!
Dakle, da se vratimo na početak. Da, naravno da je moguće promeniti sve. Odvajkada su ljudi menjali svet. Potrebno je nekoliko pravih zakona, nekoliko pravih ljudi, i malo dobre volje. Naravno, potrebna je želja da svemu što je prethodilo jednom za svagda kažemo – dosta je bilo!
Vladan Ćosić,
član pokreta Dosta je bilo – Saša Radulović, Šabac
Nazalost bojim se da je kasno za Srbiju, put kojim smo krenuli je bez povratka. Primitivizam, prostakluk, nemoral, kriminal, korupcija, zavladali su u ovom drustvu. Pametni, kulturni, pristojni ljudi se povlace i iseljavaju-beze. Prirodna selekcija nam nista dobro nece doneti jer su ovi prvi u vecini. Zabrinut sam za buducnost ove lepe zemlje, ovo nam je ZADNJA sansa da nesto promenimo i zato se MORAMO SVI ANGAZOVATI.
Nije kasno. Prvi koraci su uvek najteži. I niko ne shvata koliko svaki glas (time i njegov) vredi! Stoga pamet u glavu i znajte koga da zaokružite na izborima. Svaka vlast je smenjiva, pa čak i ukoliko se DJB pokaže kao loš izbor u nekom trenutku, neće biti problem da se smeni. Od usta do usta, pričajte, navodite ljude i usmeravajte da se informišu na VIŠE MESTA a ne na RTS-u, pinku i drugim prorežimskim medijima. Car je go i toga svi treba da budu svesni. A DJB je jedina realna, moralna i inteligentna alternativa u ovom trenutku.
Jos jedna stvar koja me dodatno utvrdjuje kad je DJB u pitanju su brojni autorski tekstovi. Licno, nije mi ni tema bitna, Becej, Kikinda, obrazovanje…ali procitati nedirigovanu, a smislenu misao je tako retko. Mislim da je Dusan Pavlovic prvi objavio tekst koji je bio break u odnosu na dnevno politicka desavanja, i opet je bio prikladan
Ovaj portal mi je novi dnevni magazin
Konacno da mogu nesto da procitam i zagledam se u sebe.Sta ja mogu da ucinim da me se deca ne stide.Konacno tekst koji ne pocinje fanfarama i slavopojem o svekolikom nam premijeru..konacno ideja, pravac, put. Ni jedan nije lak.Treba Hidru dehidrirati, montirano demontirati…..Nece biti lako..ali treba da damo svi koliko mozemo..i da to bude iskreno.
Osvetljen prolaz…prava pista za uzlet ideja i mogucnosti..DOSTA JE BILO.. mraka i strasenja..
Moja deca : jedno u inostranstvu a drugo se sprema i to na zalost oboje porodicno i sa po dvoje dece, mojih unucica. Zelela bih
da ovo postane bolje mesto za zivot , jer svi imaju samo jedan jedini. Ucinicu sve iskreno da doprinesem da pozele da se vrate, ako ne oni ono mladji da pozele da ostanu. T
Ovaj put treba svi zajedno da stvaramo !!! Ovu ideju treba zajedno da nodograđujemo i pravimo od Srbije državu gde će se ceniti prave vrednosti civilizovanog društva. Ovo nije posao Saše Radulovića niti bilo kog pojedinca. Jedan čovek ne može promenuti Srbiju već samo zastupati ideju oko koje treba da se okupe svi principijelni i pošteni ljudi koji znaju da cene prave ljudske vrednosti i razmišljaju svojom glavom.
moje dete je u zivotnoj opasnosti. skupstina izglasava protivustavni zakon o ubrizgavanju eksperimentalnih vakcina, koje se u drgim EU zemljama ne daju.
naravno da cu da bezim odavde.
Znamo li mi sta je dobar zivot?
Iz dobrog teksta, izvkla bihi zvrstan deo recenice koja kaze:da narodni izbranik postane pitanje casti, a ne vlasti.
Konačno i tekst koji govori o načelima kojima socio-ekonomija i primenjena ekologija treba da se ostvare. Čvrsto i uporno insistiranje na njima, a moralnost je prvo načelo, su najubojitije oružje kojim Pokret raspolaže. Time se razlikuje od svih drugih političkih snaga koje druge principe postavljaju u prvi plan – ucenjivanje novcem, raspolaganjem moći, korupcijom i sl.
Jako lep i emotivan tekst.Vreme da se svako pojedinacno zagleda u sebe ,da definise kako vidi svoj zivot sutr,za 5 ili 10 god.Verujem ,svakako ne kao ovo danas.A jedino sto imamo(znanje i moralnost svakako)je GLAS na izborima i VREDI pokusati jer sada imamo ZA koga,a ne protiv!