Проблеми централног грејања и могућа решења

У последње време, у јавности се све више буке диже око централног грејања, рада топлана и могућности развезивања са даљинског грејања.

Незадовољство грађана је оправдано, јер су рачуни реално превелики за наша примања. Проблем је што из целог тог незадовољства проистичу неки погрешни закључци, поготову о грејању на електричну енергију. Бирократски проблеми и општа неефикасност топлана неће бити предмет овог текста.

Инсталације грејања у великом броју старијих зграда су такве, да се појединачни станови не могу лако развезати са централне инсталације, јер инсталације пролазе кроз станове. Поред развезивања, проблем овакве инсталације је што не омогућава мерење потрошње по стану, него за целу зграду или неку вертикалу.

Што се тиче инсталација, најјефтиније решење (што не мора да значи да је и приступачно свима) јесте да се преправе инсталације, тако да сваки стан има своју засебну инсталацију, везану на централну инсталацију која би ишла ван станова (као и у свим новим зградама).

На овај начин би свако ко жели, могао да се искључи са система кадa год жели, без икаквих техничких проблема. Топлане не би имале проблем са наплатом, јер свако ко не плати, могао би бити искључен а да не трпе остали станари зграде.

Са оваквом инсталацијом, многи ће почети и мање да троше и да „заврћу радијаторе“ када имају своје бројило и своју потрошњу на основу које ће им стићи и рачун.

Било је предлога да се код овакве инсталације, на сваком радијатору постави мерни уређај. Та опција би изискивала велики трошак и јако компликована.

У зградама новије градње, инсталације су углавном урађене ван станова и сваки стан има одвод за себе, тако да га је много лакше развезати са инсталације грејања, али чак и код оваквих зграда је јако ретко мерење потрошње по стану, већ се мери за целу зграду.

Како се грејати по развезивању са централног грејања?

Претпоставља се да ће сви који се развежу са даљинског система грејања, да се греју на други начин. Најчешћи начини су грејање на дрва, гас, пелет, клима уређаје, електричне пећи и грејалице.

Према садашњим ценама електричне енергије, многима грејање на електричну енергију делује примамљиво. Тужно је што је даљинско грејање преко топлана скупље него грејање на електричну енергију, јер је, између осталог, и суштина таквог грејања да буде јефтиније.

При преласку са даљинског грејања на грејање на електричну енергију јављају се два главна проблема.

Цена електричне енергије је тренутно таква каква је, најнижа у Европи. Цена електричне енергије ће у наредном периоду порасти дупло у односу на садашњу цену. Сви који размишљају о том начину грејања, треба да размисле и о томе.

Други проблем су електричне инсталације. У појединачним породичним кућама, које су добро изоловане и где је тако димензионисана инсталација, прелазак са даљинског на индивидуално грејање, вероватно неће изазвати проблем са електричним инсталацијама (на нивоу самог објекта).  Проблем ће се јавити ако се већи број станара у једној згради, или више потрошача у једној улици (насељу, …) развеже са топлане. Електричне инсталације нису планиране и димензионисане за грејање на електричну енергију, и тешко да ће у дужем периоду издржати ако се већи број станара одлучи за прелазак са даљинског грејања на грејање на електричну енергију. Треба сагледати цео систем – целу улицу, или више зграда везаних на једну трафостаницу – да ли ће она издржати такво повећање потрошње? Па даље, да ли ће следећа трафостаница у низу, и сви водови и елементи,  од ње и до ње, издржати? Дакле, овај проблем треба системски сагледати и дати системска решења.

Грејање на клима уређаје (све врсте топлотних пумпи) је такође грејање на електричну енергију, али има своје специфичности. У зависности од врсте уређаја и спољних услова, ови уређаји за утрошен 1 kWh електричне енергије дају и преко 3 kWh топлотне енергије. Што се тиче улагања, у зависности од типа често нису мала, али је касније потрошња релативно мала тако да су по том питању исплативи. Друго, због своје потрошње, имали би далеко мањи утицај на инсталације од других видова грејања на електричну енергију (електро котлови, грејалице, ТА пећи…), али би опет имали утицај на шири систем, па би и то било потребно додатно анализирати.

Што се тиче електричне енергије, треба навести и следеће. Највећи део електричне енергије у нашој земљи добија се из термоелектрана (преко 70%). Степен искоришћења термоелектране је око 30%. Тако тешко и скупо добијена енергија, се преноси једним сложеним и скупим системом, чије одржавање такође кошта, и онда се искористи за грејање – изгорен је угаљ, добијено 2/3 топлоте (која се делом искористи делом баци) и трећину електричне енергије, а онда се опет претвара тако тешко добијена електрична енергија у топлотну. Електрична енергија је један племенит облик енергије и треба је, првенствено, користити за друге намене, осим где је немогућ други вид грејања.

Грејање на дрва је једно од најјефтинијих видова грејања, али са прилично лошом или никаквом изолацијом објеката, код нас се троши превише огревног дрвета за грејање (по јединици површине или запремине). Поред тога, изгледа да већ имамо озбиљне еколошке проблеме по том питању (опет тема за посебан текст).

Грејање на пелет је нешто скупље него грејање на дрва, али даје већи комфор и боље је искоришћење дрвета (на системском нивоу, када се узму у обзир трошкови производње пелета, дискутабилно је где се троши мања енергија, али је то опет за озбиљнију анализу).

Што се тиче грејања на гас, у Нишу је оно јако мало заступљено (осим топлана), те није било могуће извући закључке и за тај приступ.

Решења

Да би било које грејање било и исплативо и дало комфор, пре свега је потребна добра изолација објекта. Када је објекат добро изолован, онда је и почетно улагање у грејно тело мање, и трошкови за грејање током година су далеко мањи.

Поред преправке инсталација, оно што је још битније за грејање то је изолација зграда (укључујући и столарију). Она је често, нарочито код старије градње, незадовољавајућа. Код новије градње има и коректно урађене изолације, а и један, мањи део, домаћинстава је урадио изолацију објеката (све око изолације је такође за један засебан текст). Ту је чест проблем савети квази-мајстора да је довољно поставити 5cm стиропора. То није довољно за наше поднебље, при том постављање 10 cm кошта само 15-ак % више него постављање 5 cm стиропора.

Колико год изгледало немогуће, у садашњој економској ситуацији, дефинитивно  је много исплативије грађанима, станарима и зграда и породичних кућа, омогућити јефтине кредите за изолацију, где би висина рате била једнака или блиска уштеди коју би месечно имали због изолације. Уместо да сваког месеца домаћинство  „баци“ новац на грејање околине, дало би тај новац за изолацију, и после 2, 3, 4 године, би имао значајну уштеду.

Друго, из уштеда остварених са изолацијом, грађани би даље могли да улажу и у друге, исплативије видове грејања и повећање комфора.

Такође, када би се радила преправка инсталација у зградама, и када би се радиле изолације, покренула би се огромна грађевинска индустрија.

Уместо што се граде нове зграде, у земљи у којој, према податку из 2012. године, има 30% више стамбених јединица него домаћинстава, а тренутно и више (извор https://nkatic.wordpress.com/2011/12/27/mrtvi-kapital), ово би био један здрав и реалан начин за ангажовање грађевинске индустрије, нарочито што би грађанима донео велике уштеде и повећао комфор.

Горан Љубисављевић,

дипл. инг. Електронике, члан покрета Доста је било, Ниш