Problemi centralnog grejanja i moguća rešenja

U poslednje vreme, u javnosti se sve više buke diže oko centralnog grejanja, rada toplana i mogućnosti razvezivanja sa daljinskog grejanja.

Nezadovoljstvo građana je opravdano, jer su računi realno preveliki za naša primanja. Problem je što iz celog tog nezadovoljstva proističu neki pogrešni zaključci, pogotovu o grejanju na električnu energiju. Birokratski problemi i opšta neefikasnost toplana neće biti predmet ovog teksta.

Instalacije grejanja u velikom broju starijih zgrada su takve, da se pojedinačni stanovi ne mogu lako razvezati sa centralne instalacije, jer instalacije prolaze kroz stanove. Pored razvezivanja, problem ovakve instalacije je što ne omogućava merenje potrošnje po stanu, nego za celu zgradu ili neku vertikalu.

Što se tiče instalacija, najjeftinije rešenje (što ne mora da znači da je i pristupačno svima) jeste da se preprave instalacije, tako da svaki stan ima svoju zasebnu instalaciju, vezanu na centralnu instalaciju koja bi išla van stanova (kao i u svim novim zgradama).

Na ovaj način bi svako ko želi, mogao da se isključi sa sistema kada god želi, bez ikakvih tehničkih problema. Toplane ne bi imale problem sa naplatom, jer svako ko ne plati, mogao bi biti isključen a da ne trpe ostali stanari zgrade.

Sa ovakvom instalacijom, mnogi će početi i manje da troše i da „zavrću radijatore“ kada imaju svoje brojilo i svoju potrošnju na osnovu koje će im stići i račun.

Bilo je predloga da se kod ovakve instalacije, na svakom radijatoru postavi merni uređaj. Ta opcija bi iziskivala veliki trošak i jako komplikovana.

U zgradama novije gradnje, instalacije su uglavnom urađene van stanova i svaki stan ima odvod za sebe, tako da ga je mnogo lakše razvezati sa instalacije grejanja, ali čak i kod ovakvih zgrada je jako retko merenje potrošnje po stanu, već se meri za celu zgradu.

Kako se grejati po razvezivanju sa centralnog grejanja?

Pretpostavlja se da će svi koji se razvežu sa daljinskog sistema grejanja, da se greju na drugi način. Najčešći načini su grejanje na drva, gas, pelet, klima uređaje, električne peći i grejalice.

Prema sadašnjim cenama električne energije, mnogima grejanje na električnu energiju deluje primamljivo. Tužno je što je daljinsko grejanje preko toplana skuplje nego grejanje na električnu energiju, jer je, između ostalog, i suština takvog grejanja da bude jeftinije.

Pri prelasku sa daljinskog grejanja na grejanje na električnu energiju javljaju se dva glavna problema.

Cena električne energije je trenutno takva kakva je, najniža u Evropi. Cena električne energije će u narednom periodu porasti duplo u odnosu na sadašnju cenu. Svi koji razmišljaju o tom načinu grejanja, treba da razmisle i o tome.

Drugi problem su električne instalacije. U pojedinačnim porodičnim kućama, koje su dobro izolovane i gde je tako dimenzionisana instalacija, prelazak sa daljinskog na individualno grejanje, verovatno neće izazvati problem sa električnim instalacijama (na nivou samog objekta).  Problem će se javiti ako se veći broj stanara u jednoj zgradi, ili više potrošača u jednoj ulici (naselju, …) razveže sa toplane. Električne instalacije nisu planirane i dimenzionisane za grejanje na električnu energiju, i teško da će u dužem periodu izdržati ako se veći broj stanara odluči za prelazak sa daljinskog grejanja na grejanje na električnu energiju. Treba sagledati ceo sistem – celu ulicu, ili više zgrada vezanih na jednu trafostanicu – da li će ona izdržati takvo povećanje potrošnje? Pa dalje, da li će sledeća trafostanica u nizu, i svi vodovi i elementi,  od nje i do nje, izdržati? Dakle, ovaj problem treba sistemski sagledati i dati sistemska rešenja.

Grejanje na klima uređaje (sve vrste toplotnih pumpi) je takođe grejanje na električnu energiju, ali ima svoje specifičnosti. U zavisnosti od vrste uređaja i spoljnih uslova, ovi uređaji za utrošen 1 kWh električne energije daju i preko 3 kWh toplotne energije. Što se tiče ulaganja, u zavisnosti od tipa često nisu mala, ali je kasnije potrošnja relativno mala tako da su po tom pitanju isplativi. Drugo, zbog svoje potrošnje, imali bi daleko manji uticaj na instalacije od drugih vidova grejanja na električnu energiju (elektro kotlovi, grejalice, TA peći…), ali bi opet imali uticaj na širi sistem, pa bi i to bilo potrebno dodatno analizirati.

Što se tiče električne energije, treba navesti i sledeće. Najveći deo električne energije u našoj zemlji dobija se iz termoelektrana (preko 70%). Stepen iskorišćenja termoelektrane je oko 30%. Tako teško i skupo dobijena energija, se prenosi jednim složenim i skupim sistemom, čije održavanje takođe košta, i onda se iskoristi za grejanje – izgoren je ugalj, dobijeno 2/3 toplote (koja se delom iskoristi delom baci) i trećinu električne energije, a onda se opet pretvara tako teško dobijena električna energija u toplotnu. Električna energija je jedan plemenit oblik energije i treba je, prvenstveno, koristiti za druge namene, osim gde je nemoguć drugi vid grejanja.

Grejanje na drva je jedno od najjeftinijih vidova grejanja, ali sa prilično lošom ili nikakvom izolacijom objekata, kod nas se troši previše ogrevnog drveta za grejanje (po jedinici površine ili zapremine). Pored toga, izgleda da već imamo ozbiljne ekološke probleme po tom pitanju (opet tema za poseban tekst).

Grejanje na pelet je nešto skuplje nego grejanje na drva, ali daje veći komfor i bolje je iskorišćenje drveta (na sistemskom nivou, kada se uzmu u obzir troškovi proizvodnje peleta, diskutabilno je gde se troši manja energija, ali je to opet za ozbiljniju analizu).

Što se tiče grejanja na gas, u Nišu je ono jako malo zastupljeno (osim toplana), te nije bilo moguće izvući zaključke i za taj pristup.

Rešenja

Da bi bilo koje grejanje bilo i isplativo i dalo komfor, pre svega je potrebna dobra izolacija objekta. Kada je objekat dobro izolovan, onda je i početno ulaganje u grejno telo manje, i troškovi za grejanje tokom godina su daleko manji.

Pored prepravke instalacija, ono što je još bitnije za grejanje to je izolacija zgrada (uključujući i stolariju). Ona je često, naročito kod starije gradnje, nezadovoljavajuća. Kod novije gradnje ima i korektno urađene izolacije, a i jedan, manji deo, domaćinstava je uradio izolaciju objekata (sve oko izolacije je takođe za jedan zaseban tekst). Tu je čest problem saveti kvazi-majstora da je dovoljno postaviti 5cm stiropora. To nije dovoljno za naše podneblje, pri tom postavljanje 10 cm košta samo 15-ak % više nego postavljanje 5 cm stiropora.

Koliko god izgledalo nemoguće, u sadašnjoj ekonomskoj situaciji, definitivno  je mnogo isplativije građanima, stanarima i zgrada i porodičnih kuća, omogućiti jeftine kredite za izolaciju, gde bi visina rate bila jednaka ili bliska uštedi koju bi mesečno imali zbog izolacije. Umesto da svakog meseca domaćinstvo  „baci“ novac na grejanje okoline, dalo bi taj novac za izolaciju, i posle 2, 3, 4 godine, bi imao značajnu uštedu.

Drugo, iz ušteda ostvarenih sa izolacijom, građani bi dalje mogli da ulažu i u druge, isplativije vidove grejanja i povećanje komfora.

Takođe, kada bi se radila prepravka instalacija u zgradama, i kada bi se radile izolacije, pokrenula bi se ogromna građevinska industrija.

Umesto što se grade nove zgrade, u zemlji u kojoj, prema podatku iz 2012. godine, ima 30% više stambenih jedinica nego domaćinstava, a trenutno i više (izvor https://nkatic.wordpress.com/2011/12/27/mrtvi-kapital), ovo bi bio jedan zdrav i realan način za angažovanje građevinske industrije, naročito što bi građanima doneo velike uštede i povećao komfor.

Goran Ljubisavljević,

dipl. ing. Elektronike, član pokreta Dosta je bilo, Niš