Када у држави не постоји правосуђе урушава се систем и не постоји уређена држава. Пасивно посматрање стања у коме се тужиоци плаше док се на њих врши притисак, за мене је учествовање у рушењу система. Зар правосуђе не треба да буде самосталан трећи независни стуб власти државе? Оно то јесте, али у нормалним државама. Србија већ одавно не спада у ту категорију нормалних, на нашу велику жалост.
Сви који идентификују места слабости у правосуђу и не учине ништа да се то отклони, треба да одговарају као и они који ту слабост одржавају у животу. Немам ни милости ни разумевања за нечињење. Нечињење је саучесништво!
Како сада ствари стоје, требаће нам године и године да истресемо партијске и неспособне људе из правосуђа. Требаће нам праве реформе, суштинске, ефикасне, применљиве. Реформе које ће грађанима пружити судску заштиту када год им буде била потребна.
Сви познајемо бар десет неспособних судија и тужилаца а нигде не смемо то да кажемо. Страх влада Србијом. Страх парализује грађане којима је потребна судска заштита, исто као и судије које ту заштиту треба да им пруже. Па, изгледа, као да су једно другом пружили руке и заиграли коло заједно, на музику коју извршна власт (сада једина) бира.
Многи говоре да треба бити стрпљив и да ће све то, што нам држава ради, доћи на наплату. Коме? Њима? Или нама? Већ дуго плаћамо ми.
Наше стрпљење нити помаже нити одмаже. Наше стрпљење нема никаквог утицаја на систем који се урушава. Стрпљење је пасивно стање као и нереаговање, толерисање. Дубоко сам свесна своје улоге таоца у безумљу које је око мене. Немам више стрплења и нећу да будем саучесник у претварању државе у анархију у којој ипак постоји један закон, а то је закон јачег. Исто као у дивљини.
Слажем се са многим мишљењима о суноврату правосуђа. Слажем се да неке судије а и тужиоци имају искуство на нивоу 2 школска одмора. Но, суштина њихове неспособности лежи не само у незнању, него и у прихватању да плате сваку цену која им омогућава да обављају једну од најважнијих функција једног друштва. Спремност да се правдом игра, мешетари, да се она купује и наручује, правосуђе се претвара у најобичнију крчму у којој судије и тужиоци личе на сталне, пијане и неурачунљиве госте, који одлучују ко ће, шта ће и колико пити и јести у њиховој прљавој, никада проветреној кафани.
Овако надахнуто огорчена желим да вам скренем пажњу на оно што би требало учинити.
Када дође на власт “Доста је било – Саша Радуловић” увешће правну сигурност кроз независне институције система. Покрет се залаже за независно и транспарентно правосуђе које само себе чисти од лоших судија и тужилаца. То може само уз јасне критеријуме за оцену њиховог рада и позитивну селекцију јавним конкурсима и транспарентним критеријума заснованим на логици, а не на страначким апетитима.
Закон мора да се примењује уз уједначену и транспарентну судску праксу. Резултати судија и тужилаца морају да се мере, њихов рад мора да се оцењује по дефинисаним нормама. Исто правно питање мора се решити на исти начин, без обзира коме се суди. Нетранспарентност, неуједначеност и нејасни критеријуми у судској пракси увек су добра подлога за корупцију, од врха до дна. Рецимо “Доста је било” на наредним изборима.
Зорица Дамјановић дипл. правник ,
координатор правног тима Војводине покрет “Доста је било – Саша Радуловић”, Нови Сад
Sve tačno, od reči do reči! Dosta je bilo-Restart I u pravosuđu!!
Molio bih da se u program uvrsti Zakon o zapošljavanju u pravosuđu, koji obavezuje da apsolutni proritet imaju studenti sa liste 100 najboljih, uz nametanje obaveze Univerzitetima o sačinjavanju zajedničke liste. Znači, ako se ne javi na konkurs niko sa te liste, ona mogu ostali.
Ne. To nije dovoljno. Problem je u obrazovnim ustanovama. Dakle, u obrazovanju pravnika. Reforma skolskog sistema i pozitivna selekcija. Najbolje primeniti americki model. Studije prava kao dodiplomske, ne prediplomske. Pa poseban prijemni ispit, na kojem se testira analiticnost i sposobnost rezonovanja, ne poznavanje ruzicaste verzije proslosti jednog naroda i knjizevnog jezika drustva. Buduci studenti prava bi trebalo da poznaju kontekst pre nego se uhvate u kostac sa pravnim normama. Trebalo bi vise raditi na vestini tumacenja. Nauciti ih da pecaju ribu. Pravni fakulteti u Srbiju dosta podsecaju na juznjacke fakultete u Americi pred rat za oslobodjenje kolonija. Kako Dzoen Frimen sa Jejla ocenjuje u njima se vise sprovodio “social training” a ne “intellectual training” sto je neophodno za napredovanje drustva. Tako se neuka srbijanska politicka elita sa Pravnih samoreprodukuje, a tako siri sopstveno neznanje na buduce generacije. Koje ozlojedjene proklinju fatum i druge koji nam vazda cine nepravdu. Emanacija tog neznanja je sam aktuelni premijer. Kao svojevrsna hipostoza neukosti ali i infantilnosti, taj briljantni student sa Pravnog pokazuje manjkavost drzavnih fakulteta i univerzitetskog obrazovanja u Srbiji, barem u ovoj oblasti. Problem pravosudja je, dakle, jos kompleksniji. Nije u pitanju racionalno ponasanje licenciranih pravnika lisenih moralnog integriteta u jednom pogresno postavljenom sistemu, vec problem nepostojanje profesionalnog integriteta vecine pravnika u Srbiji iz razloga njihovog skromnog obrazovanja. Obrazovanje cini da problemi sveta postanu licnu, a onda opste dobro i javni interes postaju jednako vazni, ako ne i vazniji od privatnog. Ima izvanrednih ljudi u ovoj profesiji, no oni su, ipak, izuzetak ne pravilo. Pitanje ustanovljenog sistema je pitanje kulture. Ona se ne menja preko noci, iako je sama proces. Nada i optimizam u slucaju Srbije postoje tamo gde nema dovoljno znanja, na nasu zalost. Moramo se boriti da izmenimo sistem. Moramo biti istrajni.
Rajko, potpisujem se ispod Vaše ideje, jer danas to izgleda ovako.
Imamo pravosudnu akademiju čiji kadrovi su namenjeni isključivo pravosuđu. Javna tajna je, da bi bio polaznik akademije moraš imati ”SNS pedigre”. Ovoj genijalni ”Selaković sistem” podjednako garantuje zapošljavanje kako svršenom akademcu sa najvećom, tako i sa najmanjom ocenom. Samom činjenicom da su akademci, privilegovani su u napredovanju u službi bez kritičke ocene o njihovim stvarnim sposobnostima.
S druge strane u pravosuđu se već nalaze bivši odlični studenti prava, danas odlični, časni, mladi pomoćnici ”bez pedigrea”, čija sudbina je zato zapečaćena i bez perspektive za dalje karijerno napredovanje.
Dakle, pravosudni sistem je danas uređen tako da favorizuje poslušnost i poltronstvo u odnosu na zdravu konkrenciju znanja i sposobnosti!
SA NEKOLIKO LIČNIH PRIMERA MOGU DOKAZATI DA JE U PRAVOSUĐU OPŠTI HAOS KOJI JE NASTAO NAKON SELAKOVIĆEVE REFORME REFORMISANOG SUDSTVA. JES DA NI ONAJ SISTEM PRE TOGA NIJE BIO ZA POHVALU, ALI OVAJ SADA JE PRAVA LUDNICA. SELAKOVIĆ SE ODRŽAO U MINISTARSKOJ FOTELJI NAKON AFERE SA ADVOKATIMA, A MORAO JE PO SVIM PRAVILIMA DEMOKRATSKE VLADAVINE DA LETI SA FUNKCIJE. I ON, KAO I MNOGI DRUGI SU OPSTALI ZAHVALJUJUĆI “VELIKOM BRATU” – VUČIĆU. TAKO JE I SEBE SPASIO OD OSTAVKE. TAKO ON ŠTITI SVOJ “TIM BAJERN”.