Kada u državi ne postoji pravosuđe urušava se sistem i ne postoji uređena država. Pasivno posmatranje stanja u kome se tužioci plaše dok se na njih vrši pritisak, za mene je učestvovanje u rušenju sistema. Zar pravosuđe ne treba da bude samostalan treći nezavisni stub vlasti države? Ono to jeste, ali u normalnim državama. Srbija već odavno ne spada u tu kategoriju normalnih, na našu veliku žalost.
Svi koji identifikuju mesta slabosti u pravosuđu i ne učine ništa da se to otkloni, treba da odgovaraju kao i oni koji tu slabost održavaju u životu. Nemam ni milosti ni razumevanja za nečinjenje. Nečinjenje je saučesništvo!
Kako sada stvari stoje, trebaće nam godine i godine da istresemo partijske i nesposobne ljude iz pravosuđa. Trebaće nam prave reforme, suštinske, efikasne, primenljive. Reforme koje će građanima pružiti sudsku zaštitu kada god im bude bila potrebna.
Svi poznajemo bar deset nesposobnih sudija i tužilaca a nigde ne smemo to da kažemo. Strah vlada Srbijom. Strah paralizuje građane kojima je potrebna sudska zaštita, isto kao i sudije koje tu zaštitu treba da im pruže. Pa, izgleda, kao da su jedno drugom pružili ruke i zaigrali kolo zajedno, na muziku koju izvršna vlast (sada jedina) bira.
Mnogi govore da treba biti strpljiv i da će sve to, što nam država radi, doći na naplatu. Kome? Njima? Ili nama? Već dugo plaćamo mi.
Naše strpljenje niti pomaže niti odmaže. Naše strpljenje nema nikakvog uticaja na sistem koji se urušava. Strpljenje je pasivno stanje kao i nereagovanje, tolerisanje. Duboko sam svesna svoje uloge taoca u bezumlju koje je oko mene. Nemam više strplenja i neću da budem saučesnik u pretvaranju države u anarhiju u kojoj ipak postoji jedan zakon, a to je zakon jačeg. Isto kao u divljini.
Slažem se sa mnogim mišljenjima o sunovratu pravosuđa. Slažem se da neke sudije a i tužioci imaju iskustvo na nivou 2 školska odmora. No, suština njihove nesposobnosti leži ne samo u neznanju, nego i u prihvatanju da plate svaku cenu koja im omogućava da obavljaju jednu od najvažnijih funkcija jednog društva. Spremnost da se pravdom igra, mešetari, da se ona kupuje i naručuje, pravosuđe se pretvara u najobičniju krčmu u kojoj sudije i tužioci liče na stalne, pijane i neuračunljive goste, koji odlučuju ko će, šta će i koliko piti i jesti u njihovoj prljavoj, nikada provetrenoj kafani.
Ovako nadahnuto ogorčena želim da vam skrenem pažnju na ono što bi trebalo učiniti.
Kada dođe na vlast “Dosta je bilo – Saša Radulović” uvešće pravnu sigurnost kroz nezavisne institucije sistema. Pokret se zalaže za nezavisno i transparentno pravosuđe koje samo sebe čisti od loših sudija i tužilaca. To može samo uz jasne kriterijume za ocenu njihovog rada i pozitivnu selekciju javnim konkursima i transparentnim kriterijuma zasnovanim na logici, a ne na stranačkim apetitima.
Zakon mora da se primenjuje uz ujednačenu i transparentnu sudsku praksu. Rezultati sudija i tužilaca moraju da se mere, njihov rad mora da se ocenjuje po definisanim normama. Isto pravno pitanje mora se rešiti na isti način, bez obzira kome se sudi. Netransparentnost, neujednačenost i nejasni kriterijumi u sudskoj praksi uvek su dobra podloga za korupciju, od vrha do dna. Recimo “Dosta je bilo” na narednim izborima.
Zorica Damjanović dipl. pravnik ,
koordinator pravnog tima Vojvodine pokret “Dosta je bilo – Saša Radulović”, Novi Sad
Sve tačno, od reči do reči! Dosta je bilo-Restart I u pravosuđu!!
Molio bih da se u program uvrsti Zakon o zapošljavanju u pravosuđu, koji obavezuje da apsolutni proritet imaju studenti sa liste 100 najboljih, uz nametanje obaveze Univerzitetima o sačinjavanju zajedničke liste. Znači, ako se ne javi na konkurs niko sa te liste, ona mogu ostali.
Ne. To nije dovoljno. Problem je u obrazovnim ustanovama. Dakle, u obrazovanju pravnika. Reforma skolskog sistema i pozitivna selekcija. Najbolje primeniti americki model. Studije prava kao dodiplomske, ne prediplomske. Pa poseban prijemni ispit, na kojem se testira analiticnost i sposobnost rezonovanja, ne poznavanje ruzicaste verzije proslosti jednog naroda i knjizevnog jezika drustva. Buduci studenti prava bi trebalo da poznaju kontekst pre nego se uhvate u kostac sa pravnim normama. Trebalo bi vise raditi na vestini tumacenja. Nauciti ih da pecaju ribu. Pravni fakulteti u Srbiju dosta podsecaju na juznjacke fakultete u Americi pred rat za oslobodjenje kolonija. Kako Dzoen Frimen sa Jejla ocenjuje u njima se vise sprovodio “social training” a ne “intellectual training” sto je neophodno za napredovanje drustva. Tako se neuka srbijanska politicka elita sa Pravnih samoreprodukuje, a tako siri sopstveno neznanje na buduce generacije. Koje ozlojedjene proklinju fatum i druge koji nam vazda cine nepravdu. Emanacija tog neznanja je sam aktuelni premijer. Kao svojevrsna hipostoza neukosti ali i infantilnosti, taj briljantni student sa Pravnog pokazuje manjkavost drzavnih fakulteta i univerzitetskog obrazovanja u Srbiji, barem u ovoj oblasti. Problem pravosudja je, dakle, jos kompleksniji. Nije u pitanju racionalno ponasanje licenciranih pravnika lisenih moralnog integriteta u jednom pogresno postavljenom sistemu, vec problem nepostojanje profesionalnog integriteta vecine pravnika u Srbiji iz razloga njihovog skromnog obrazovanja. Obrazovanje cini da problemi sveta postanu licnu, a onda opste dobro i javni interes postaju jednako vazni, ako ne i vazniji od privatnog. Ima izvanrednih ljudi u ovoj profesiji, no oni su, ipak, izuzetak ne pravilo. Pitanje ustanovljenog sistema je pitanje kulture. Ona se ne menja preko noci, iako je sama proces. Nada i optimizam u slucaju Srbije postoje tamo gde nema dovoljno znanja, na nasu zalost. Moramo se boriti da izmenimo sistem. Moramo biti istrajni.
Rajko, potpisujem se ispod Vaše ideje, jer danas to izgleda ovako.
Imamo pravosudnu akademiju čiji kadrovi su namenjeni isključivo pravosuđu. Javna tajna je, da bi bio polaznik akademije moraš imati ”SNS pedigre”. Ovoj genijalni ”Selaković sistem” podjednako garantuje zapošljavanje kako svršenom akademcu sa najvećom, tako i sa najmanjom ocenom. Samom činjenicom da su akademci, privilegovani su u napredovanju u službi bez kritičke ocene o njihovim stvarnim sposobnostima.
S druge strane u pravosuđu se već nalaze bivši odlični studenti prava, danas odlični, časni, mladi pomoćnici ”bez pedigrea”, čija sudbina je zato zapečaćena i bez perspektive za dalje karijerno napredovanje.
Dakle, pravosudni sistem je danas uređen tako da favorizuje poslušnost i poltronstvo u odnosu na zdravu konkrenciju znanja i sposobnosti!
SA NEKOLIKO LIČNIH PRIMERA MOGU DOKAZATI DA JE U PRAVOSUĐU OPŠTI HAOS KOJI JE NASTAO NAKON SELAKOVIĆEVE REFORME REFORMISANOG SUDSTVA. JES DA NI ONAJ SISTEM PRE TOGA NIJE BIO ZA POHVALU, ALI OVAJ SADA JE PRAVA LUDNICA. SELAKOVIĆ SE ODRŽAO U MINISTARSKOJ FOTELJI NAKON AFERE SA ADVOKATIMA, A MORAO JE PO SVIM PRAVILIMA DEMOKRATSKE VLADAVINE DA LETI SA FUNKCIJE. I ON, KAO I MNOGI DRUGI SU OPSTALI ZAHVALJUJUĆI “VELIKOM BRATU” – VUČIĆU. TAKO JE I SEBE SPASIO OD OSTAVKE. TAKO ON ŠTITI SVOJ “TIM BAJERN”.