Антисемитизaм Вучићеве политике

Apsolutno se slažem sa stavom iznetim u ovom rukopisu…Mada nije u okviru teme – moram da pitam i, ako neko zna, molim da mi se odgovori, ŠTA je, KO je danas,(sreda, 2. mart 2016. godine) TANJUG?Zbunjena sam, ili neinformisana, ali, masa vesti se pojavljuje sa “izvorom TANJUG”, a zvanično je ta Telegrafsko-telefonska Agencija Nove Jugoslavije, ugašena, izbrisana iz evidencije APR-a, nema je.Juče sam na bar desetak vesti na sajtu B92 zamolila da mi to neko objasni, o čemu se radi,ali, ni jedan moj komenatr na tom sajtu nije bio ni objavljen.Zna li iko išta o tome – ko stoji iza današnjeg “izvor TANJUG”, koji resursi, koji kadrovi, oprema, nekretnine…je li to neka fantomska agencija, ili se volšebno stari TANJUG ponovo rodio, ili KO SME da koristi taj naziv Agencije?

Na žalost,

mislim da mnogi u svom ovom vazda pominjanom “blatu”, u koje gotovo svaka društvena pojava kod nas mora da sklizne, nisu primetili jednu tragi-komičnu činjenicu. A to je da u izjavi Filipa Davida, možda i nema samo “političkog distanciranja”. Možda ga čak ima i najmanje. Da se razumemo, pišem otvoreno, “razmišljam kroz pisanje”, ne tvrdim ništa stoprocentno… Ko god iole pozna Jevreje, njihov mentalitet i način društvenog opštenja, sigurno zna koliko je to mudar i spretan narod. Dakle, kada Ti Jevrejin kaže jednu prostu rečenicu, često Ti je u nju zapakovana čitava priča, mala knjiga mudrosti. Pa još kad to progovori seda glava iza koje puca stvaralački opus u nedogled, a čiji je sam život od rođenja – bestseller roman- to može da znači štošta.
Evo mog skromnog viđenja: Filip David je “čovek od knjige”, sa dve fakultetske diplome (od pre 50-ak godina), uveliko gazi osmu deceniju, okićen je nizom priznanja iz svere književnosti i filma. Toma Nikolić je… Toma Nikolić. Iz zaseoka u centralnoj Srbiji, sa diplomom srednje građevinske, preko radnika-udarnika u socijalzmu, do “četničkog vojvode”, žustrog radikala… Pa posle “tinejdžerskog staža” u “vojvodstvu”, preko noći do “evropejca” i “pacifiste”, sa ustima punim Evrope k’o šipak koštica… I dok si rekao “Toma”, pade i fakultetska diploma! I to u 60-oj! Pa mora se priznati – mnoogo bogatija biografija od staroga Filipa 🙂
Poenta? Eh, pa Toma da čita, nije mnogo vol’o , sem ako nije ono, baš mor’o; a i kad je mor’o – nije da je baš izgor’o – nego je bez muke ispite stres’o – k’o iz ruke! Toliko je hitro čak i master počistio – da ni smer postdiplomski nije upamtio! A Filip David, celog veka knjige je pisao – gotovo ceo opus – jednoj temi posvetio. Zlo u ljudima, u društvu, i večito ponavljanje zla, iz koga proizilaze pogromi, zločini, genocid, itd. I sada za knjigu, koja pomenutu temu toliko jasno oživljava, da čovek ima utisak da sam prolazi kroz sva ta stradanja dok je čita, ponovo dobija značajno priznanje, ali avaj – ispred sebe vidi Tomu… Eee, seda jevrejska glava nije zaboravila koliko je pre cca dve decenije sagorela po raznim tribinama, novinskim stubcima, i svim drugim intelektualnim bitkama protiv ratno-huškačke retorike “kumovskog vojvodstva radikalnog”. Pisac se borio perom i rečju, a “kumovsko vojvodstvo” vatrenim oružjem, u nedefinisanoj uniformi, doduše, samo dok su uključene kamere. Dok se video materijal montirao za tv Dnevnik, “ljute vojvode kumovi” bi pekli rakiju u Šumadiji, ili razglavljivali usta na nekoj novoj govornici, dok bi masa krezubih, sredovečnih “dobrovoljaca”, podgrejana nekom brljom, pravo sa mitinga nagrtala u pripremljene autobuse da brane “vajne srpske granice”, koje su i same “vojvode” povukle jedino flomasterom na karti. Samo par sati kasnije, pomenuti akteri bi “dobrovoljno” zalegli pod čeličnu kišu “za dom spremne” gerile, koja je već prekaljena i dobro organizovana, opet zadojena svojim “lokalnim patriotizmom” sačekala novu isporuku topovskog mesa. Ne, to Filip David nije zaboravio…
A Toma – k’o Toma, da je samo pročitao knjigu “Kuća sećanja i zaborava”, ili možda neku drugu Davidovu knjigu, možda se na spornom skupu ne bi ni pojavio… Možda bi se postideo… U pozitivnom smislu. Možda bi doživeo pokajanje, možda… Pa bi umesto sopstvene pojave na dodeli, poslao flašu svoje „Tomovače“ rakije, koja je sigurno zdravija i čistija od sve politike koju je do sada vodio…
Ovako, Toma je došao je na skup gde se dodeljuje nagrada za knjigu čiji je i sam akter! A siroma’, nije znao – jer knjigu verovatno nije pročitao. Onaj koji „samo poziva“ društvo na zlo – i sam zlo čini! I nisu dovoljne decenija, dve ili tri da se se zaboravi. Ako je Srbija zaboravila i dozvolila Nikoliću i Vučiću da je vode – Filip David nije. I nije se libio da to kaže. On ih je zauvek uzidao u svoju „Kuću sećanja i zaborava“. I hvala Filipu Davidu na tome, jer se Srbija slabo seća, a mnogo zaboravlja! Zato čitaj Srbijo! Ne „blatoide“, nego svoje blagorodne pisce. Čitaj Srbijo!