Vučić otvorio fabriku – ovim predizbornim naslovom su osvanule sve novine i portali poslednjih dana januara. Radi se o fabrici italijanske kompanije Geox koja planira da zaposli 1250 radnika sa područija Vranja. Iza ovoga stoji farsa koja se odigrava već godinama.
Ugovor za izgradnju fabrike potpisao je Mlađan Dinkić 2012. godine i od tad do danas traje tihi rat ko je u stvari zaslužan/odgovoran za dovođenje ovog „investitora“ u vranjanski okrug. Investicijom se prvo hvalio Tadić, pa Dinkić, Dačić, a na kraju i sam Vučić, pa nije čudno što je svaka stranka zasebno dovodila svoje simpatizere na skup (pitamo se ko to plaća).
Ovim ugovorom, italijanska kompanija je dobila mnogo, a zauzvrat dala malo državi Srbiji. Procenjuje se da je Srbija posredno i neposredno poklonila skoro 20 miliona evra državnog novca, a zauzvrat su razni srpski političari dobili prilog na svim mogućim televizijama u udarnom terminu. Papreno skup predizborni marketing.
Država Srbija je potpisom garantovala da će subvencionisati svakog zaposlenog radnika sa 9.000 evra, što za ukupno planiranih 1250 radnika iznosi 11.250.000 evra. Tu nije kraj, grad Vranje je uložio preko pet miliona evra – grad je besplatno ustupio 23 hektara zemlje s kompletno urađenom infrastrukturom u industrijskoj zoni. Naravno, tačnu cifru koja je potrošena za ovaj posao nikada nećemo saznati i ovde se još jednom podvlači ideja o potrebi za transparentnim radom državnih i lokalnih organa.
Uzimajući u obzir sve troškove koje je država Srbija preuzela na sebe, ispada da je jedno radno mesto subvencionisano sa oko15.000 evra. Inače, procenjuje se da će prosečna zarada u ovoj fabrici za nove radnike biti oko 35.000 dinara. Pitanje je da li se radi o novim radnim mestima, jer podaci sa terena ukazuju na to da su radnici mahom prešli iz drugih fabrika.
Dakle to je priča o Geox-u a ona je manje-više slična kao i priča o ostalim stranim „investitorima“. A šta bi bilo da je te pare država usmerila ka srpskom preduzetniku umesto da daje strancima? Da probamo da izračunamo šta bi moglo da se dobije i uradi sa tim parama.
Dakle, imate 20 miliona evra i rešite da te pare uložite u stvaranje Venture Capital industrije u Srbiji koja bi podržala sve inovacije uključujući i IT kompanije – startapove. Izrael je to uradio početkom 90-tih godina. Nije davao pare startapovima, već je privukao grupu privatnih Venture Capital fondova i investirao u njih. Država 40%, privatni novac 60%. Privatni fondovi su onda, vodeći računa o svom novcu, vodili i računa o novcu poreskih obveznika i birali najbolje startapove i inovacije. Uz prosečnu investiciju od 50.000 evra (ne kredit, već investicija u kapital) to bi značilo 1000 domaćih startap firmi.
Po globalnoj statistici, 1 od 10 startapova će zabeležiti neki značajan uspeh, ostalih 9 će se vremenom ugasiti (i to je potpuno normalna pojava na svetskom tržištu). Međutim taj jedan startap će izrasti u pravu kompaniju koja će donositi opipljiv profit i osnivačima, a posredno i državi gde se plaća porez. Dakle ukoliko uzmemo da svaki uspešan startap iz ovih investicija zaposli 20 radnika (moglo bi ih biti svakako više, ali uzmimo ovaj broj analitike radi) dobijamo cifru od 2000 zaposlenih na 100 uspešnih kompanija. U startu već imate veći broj potencijalno zaposlenih ljudi u odnosu na cifru koja se pominje u ugovoru sa Geox-om. Još ako izračunate koliko je država izdvojila po jednom zapolsenom, lako možete doći do cifre (20.000.000/2.000=10.000 evra) koja je manja od pomenutih 15.000 evra za radnika u Geox-u.
Sem toga, plata u prosečnoj IT kompaniji je oko 1000 evra, ili čak i veća, za razliku od nekih 300 evra koju dobijaju zaposleni u fabrici obuće. Imajući u vidu da na neto zaradu poslodavac mora da plati još otprilike 700 evra dažbine državi (što je suluda cifra koja mora da se smanji) dolazimo do neke slobodne procene (uz smanjenje dažbina), da se početno ulaganje od 20 miliona evra, samo kroz plaćanje poreza i doprinosa može povratiti za svega par godina. A posredno, sav novac koji ti zaposleni zarade trošiće se u državi Srbiji, čime se podstiče i druga industrija. Kad neko zarađuje 300 evra mesečno nema ni govora od podsticanja druge industrije jer se novac uglavnom troši na tekuće račune i na osnovnu hranu…
Na kraju se postavlja pitanje zašto političari u Srbiji u prethodnih 10 godina nisu ovako radili, nego su novac šakom i kapom delili stranim „investitorima“? Odgovor se sam nameće – veći je „reket“ i lakše se postiže u poslu sa kompanijom kojoj daješ 20 miliona evra nego sa domaćim preduzetnikom kome daješ 20.000 evra.
E sad zamislite šta bi moglo da se uradi sa milijardu evra, koje godišnje pojede partokratija – nije da para nema nego ovu zemlju vode nesposobni i korumpirani ljudi.
Nikola Todorović – master inženjer elektrotehnike i računarstva
član pokreta „Dosta je bilo – Saša Radulović“, Beograd, Vračar
U mnogim slučajevima ne mora država čak ni da pomaže – dovoljno je da ne smeta. Firme ne mogu da dobiju dozvole za izvoz ako nisu od nekog iz vlasti. Inspekcije se šalju sa ciljem da ometaju, guše i zatvore poslovanje. Reketiranje. Ne bi trebalo da inspekcija zatvara posao za svaku sitnu neispravnost, naročito na početku nekog posla. U normalnim zemljama bi dali upozorenje, savet i rok da se neispravnost otkloni, a ne zatvarali posao. Uz to bi i aktivnost inspekcija trebala da se proveri.
A sad zamislite i ovako nešto…. uložimo tih 20 miliona Eur-a u fabriku solarnih panela… bilo bi dovoljno da ta fabrika proizvodi 2 godine panele i POKLONJA ih stanovništvu u gradovima… Gradjani bi plaćali samo instaliranje na krovove. EDB-u dati naredbu da se brojila vrte unazad i unapred… Unazad danju kada ima viška struje, unapred noću kada je proizvodnja iz panela mala.
Šta dobijamo ?
– Gradjani minimalno plaćaju struju
– Razbijamo monopol EDB-a i Srbijagasa ( ili JugoRos gasa … ko je već uvoznik gasa za Srbiju )
– Ekološki …. da ne komentarišem
– Finansiski – smanjenje zavisnosti od uvoza gasa i nafte.
– Sigrna investicija koja ne propada.
– Gradjanima ostaje više novca za potrošnju koja podstiče proizvodnju .
Sve ovo važi i za geo-termalno grejanje zgrada.
Pozdrav
Dip. Maš.Ing. Vladimir
1) Krediti su verovatno poslednja stvar kojom startap želi da se finansira baš zato što je velika verovatnoća da firma ne uspe da preživi.
2) Ja ne znam šta IT startap može da radi sa 20.000 evra, i još ako mora to da vrati…
3) Zar nije vaš program smanjenje poreza i doprinosa za sve firme? Kao što je i gdin. Radulović citirao IT firme: “Država treba da sjaše.”
Pise ‘nepovratnih’ sredstava. Ovde se jeftino razviju ideje, 20k je dovoljno da se uradi odlican marketing da startup pocne dobro da zaradjuje. 😉
Bojane, bolje je da se složim sa tobom, nego da kritikujem tekst kolege Todorovića.
Pustiti preduzetnike da malo “dišu” prvih par godina, država da malo “sjaše” sa opterećenjima. Za početak.
A da malo oladimo sa subvencijama… Inače, drago mi je da postoji toliko IT znanje kod nas.
OK, tačno. Ja sam se upecao na ovo “kredit” 🙂
U svakom slučaju, startapovi su biznis, u njih treba da investira onaj ko hoće da ostvari profit. Da oladimo sa subvencijama kao što kaže poštovani Saša St.
Država pre treba da ulaže u obrazovanje i nauku. Privredi smanjiti namete i pametni ljudi će se već sami startapovati 😉
Čovek je rekao bespovratne kredite….
problem su gazda kumovi segamegadens direktorcici bitangice i bugarski biznismen shinishov jer su na privatnim fakultetima ucili da je dug najbolji drug pa su nas zaduzili za predhodne 4 godine 10 milijarde dolara dop penzosi jedu leba na recku, cetiri godine pre njih su nas zaduzili 8.5 milijarde dolara jer se muljalo sa nabavkama nepotrebne opreme namestaja informacionih sistema i prodaje magle sa pojedincima koji ih dobijaju uzastopno 10 godina, pre njih ideja neoliberalnog kapitalizma od petog oktobra po kome je pravilo zaduzivanje po svaku cenu, mada je takav sistem neoliberalnok kapitalizma uveo i ante markovic a to vreme poznato kao antino vreme kada smo svi na ovim prostorima bili zadovoljni, sto bi segamegadens direktorcici ulagali u softvere u free erp sisteme kada ce kupiti sap i uzeti 40 posto i staviti u dzepove, ovde trziste ima druge principe,prodajes ali se ugradjuju bar dve ruke, projecti su na github u dovoljni da se uposli 10000 programera lamp/java ulaganje samo u racunar interneti osnivanje preduzeca ovde vidim probleme oko znanja nisu ovakvi projekti jednostavni, erp system koji je pre nekih pet godina radjen je imao rezervne delove i sastavnice sa preko 250 miliona proizvoda sa postge database i to je trebalo ucitavati jer je bio izdeljen na stotine sastavnica (bom) stranac trazi za juce da bude, inace,na neku ruku smo i kolege i slicno mislimo po pitanju politike jer podrzavamo istu politickuopciju, nego bih te pitao za projekte koje si radio, kada vec pises o it, ikoji su to projekti.
Dobro sagledana situacija.
Desetina mladih bi se vratilo iz sveta da ovde radi i plaća porez ali kad bi se sredila zakonska procedura i ljudima omogućili uslovi za normalan rad. Zainteresovani bi sami našli investitire u sopstvene ideje.
Nažalost oni koji se raspituju sležu ramanima i kažu, da je ovde sve nesigurno i neodređeno.
Jer ovde se posluje po sistemu “mož da bidne a ne mora da znači”
Ostaje samo jos jedan “mali” problem, a to je gde naci uspesnih 1000 startup biznisa u zemlji u kojoj omladina pije jutarnju kafu u 13h, gde se na fakultetima jos uvek uci ono sto se u razvijenim zemljama pominje kao daleka proslost i gde svi vecinom hoce “radno mesto” a ne posao da rade…E moj pokrete ne poznajete vi jos uvek menatlitet ovog naroda, kad ga upoznate shvaticete da ne mozete skoro nista da uradite !!!
nije u pitanju mentalitet,vec politika,zakoni,sistem
i nemca da dovedeš u srbiju posle mesec dana pio bi jutarnju kafu u 13h. zašto? pa zato što ne valja sistem. riba smrdi od glave.
Nikola, svaka čast za tekst!
Tri moguća načina da se kao programer živi u srbistanu:
1. kao član partije na vlasti dobiješ posao u JP ili državnoj upravi i radiš za 50+ hiljadarki. Neradiš ništa posebno na poslu i niko te ne može gnjaviti jer su kompjuteri bauk i o njima se malo zna. Uglavnom pomažeš bizonima da odglave papir iz printera ili pokazuješ ubacivanje formule u excel.
2 kao slobodan programer da radiš freelance za domaće privatne (čuj) firme pa koliko ćapiš, ali: moraš da znaš sve proizvodne i neproizvodne procese, moraš da napraviš crno i belo knjigovodstvo za gazdu, moraš da znaš da održavaš kompletan hardware i prateći software i naravno da to sve naplatiš što manje i u što više rata i naravno (najbolje gratis) da za istu mušteriju napraviš web prezentaciju, vizit kartice i sl. I to sve mora biti na nivou ERP precenjenih sistema a da isto to radi.
3. da eventualno naučiš to što zapad traži, da se vineš na net i uspeš nešto napraviti za razmaženi zapad ili možda (što je najbolje) odleteti na zapad i tamo i ostati. ALi u tom slučaju ne treba balaviti na ovom i sličnim portalima o problemima u srbistanu. Treba uživati u životu a nostalgiju ostaviti odmah posle Horgoša.
Skroz netačno, naročito ovo pod 2. – većina programerskih firmi u Srbiji sada radi za strane klijente jer definitivno nema leba od domaćih klijenata.
Citam po drugi put, ali moram da priznam da su sve 3 tacke potpuno promasene. Mozda ima istine za neku drugu industriju, ali ne i sto se tice programiranja.
“… – nije da para nema nego ovu zemlju vode nesposobni i korumpirani ljudi”.
Nesumnjivo je da je ova konstatacija tačna. Bilo kakva ulaganje države koja ne obuhvataju reket učesnika podrazumevaju zajeničko ulaganje države i drugih partnera. Na bazi uloga se ostvaruje učešće ulagača u upravljanju i podeli dobiti. Svaki drugačiji način podrazumeva partipaciju u korupciji, odnosno u koruptivnim dobicima.
Veoma zanimljiva tema, ali predlažem da dalje razradimo ideju.
Prvo, Republika Srbija svake godine “proizvede” oko 2.000 mladih IT stručnjaka, što je smešan broj da bi se pričalo o IT industriji kao nekom nosiocu ekonomskog razvoja. Najbolja subvencija za IT industriju je značajno povećanje upisnih kvota na državnim fakultetima (ETF i FON) i stipendiranje studenata da pohađaju i privatne fakultete koji su se dokazali kao dobri. Ovo je jedini način da dođemo do broja od preko 8.000 studenata godišnje. Poređenja radi, mi trenutno proizvodimo više od 12.000 menadžera godišnje. Zaključak: ne postoje dobri a nezaposleni IT stručnjaci u Srbiji, tako da predloženi program ne stvara nova radna mesta, već u najboljem slučaju stvara inkrementalnu dodatnu vrednost (a možda i smanjuje ukoliko su novi startapi manje uspešni od postojećih kompanija koje već zapošljavaju pomenuti kadar).
Drugo, nemamo dovoljno startap kompanija, tako da je ovaj predlog i iz tog razloga neizvodljiv. Pare nisu problem, već loš obrazovni sistem koji ne stvara ljude koji kritički razmišljaju i poseduju znanja i umeća da pomisle da otvore svoju kompaniju. Nema 1.000 startapa u zemlji u kojoj su kafići puni sredom u podne i SNS ima podršku od 50%.
Treće, i najvažnije, od 700.000+ nezaposlenih u Srbiji oko 600.000 ima osnovnu ili srednju školu. Možda kada bi neko pokrenuo startap koji bi našu Srbijicu od zemlje mahom neobrazovanih seljaka (ne seljačina, već seljaka), konvertovao u zemlju visokoobrazovanih IT stručnjaka…
Poenta mog izlaganja je da mi imamo mnogo više radnika za pravljenje cipela nego za izradu softvera. Dok čekamo da startapi “prorade”, nemaština će dovesti do daljeg rasta kriminala i samo je pitanje vremena kada će ljudi ponovo krenuti bagerima vilama na glavni grad.
Zato mora da se uz unapređenje opštih uslova za poslovanje kroz smanjenje poreza i nameta (što ova vlast ne razume) radi na dva koloseka za podsticanje privrede. Zapošljavanje “običnih” radnika u domaćim i stranim kompanijama kroz podsticanje zapošljavanja (što ova vlast delimično razume) i podsticanje razvoja visokih tehnologija (što ova vlast ne razume).
Ja ovde ne izmišljam toplu vodu. Samo pogledajte šta su radile Češka, Slovačka i Poljska. U početku su davali ogromne subvencije za otvaranje novih radnih mesta. Formirali su specijalne zone gde ne postoje porezi i doprinosi na plate radnika, gde se ne plaćaju carine i PDV i gde nema poreza na dobit. Na taj način su zaposlili ljude.
Pošto su Česi transparentni, možete da vidite tačno o čemu pričam:
http://czechinvest.org/data/files/udulene-investicni-pobidky-investment-incentives-granted-web-k-31-12-2-1439-en.xls
Svi su dobijali (i još uvek dobijaju) od 25% do 50% ukupne investicije. Podsticaji koje je Srbija dala Geox-u su malo dete u poređenju sa Česima. Primer iz gore navedenog fajla – kompanija HUTCHINSON (sada su i u Rumi) je 2014. godine u Češkoj za investiciju od 9 miliona evra i 23 nova radna mesta dobila podsticaje od 2 miliona evra, odnosno skoro 90.000 evra po radnom mestu!!!!!!!! Deset puta više po radnom mestu nego što je dobio Geox!!!!!!! Prosečna plata u Srbiji je duplo niža od prosečne plate u Češkoj.
Oni su pametni i koriste poreske kredite kao način finansiranja podsticaja, kako bi osigurali da net pozicija države ne može biti negativna. Kod nas to nije slučaj, i to mora da se što pre promeni.
Paralelno sa smanjivanjem nezaposlenosti, Česi su podigli subvencije za radna mesta u razvoju i visokim tehnologijama. Za IT imaju posebne programe gde subvencije idu i do 70%.
Reformisali su školstvo i podstiču čak i učenje stranih jezika.
Ali šta znaju Česi… Njima je nezaposlenost 5,9%. Budžetski deficit je -1%. Dugovanja su na nivou od 41% BDP.
ZAŠTO IZMIŠLJAMO TOPLU VODU????
Vidiš da meni neko da 20k evra bespovratno ja bi napravio 5 plastenika i za 4-5 godina utrostručio taj broj, i sve bi išlo u izvoz za Rusiju..(jebeš eu) trenutan izvoz voća i povrća u Rusiju nije dovoljan ni za nedeljne potrebe samo Moskovskog regiona, a imamo najbolje izvozne uslove za Rusiju, bre nama EU pored takvih uslova koje imamo za izvoz u Rusiju treba kao čir na dvanaestopalačnom……
Predlažem ti da napraviš biznis plan i kreneš u potragu za investitorima. Novca ima koliko hoćeš za ideje koje donose siguran profit.
U tvom planu je glavni problem plasman proizvoda direktno u Rusiju. Niko iz Rusije neće da kupi male količine koje su mahom sezonske. Govorim ti iz iskustva. Možeš jedino da postaneš kooperant nekoj domaćoj firmi koja već izvozi te proizvode u Rusiju.
Ovo je skroz tačno. Radim kao .NET programer u jednoj novosadskoj firmi i srskom izvozu dajem doprinos sa nekih 40.000 evra godišnje (naime, toliko moja firma fakturiše moje angažovanje na projektima za naše klijente – 30 evra na sat, 6 sati dnevno), a država mi uzima 65% neto zarade – zašto mene i moju firmu država ne podstiče kao što podstiče Geox i Fiat? Nikada nismo dobili ni dinar subvencija, mada to ni ne tražimo, tražimo samo smanjenje nameta na rad. I zato ću glasati za Radulovića jer je on obećao smanjenje nameta na rad za 30%.
Jedino mi baš nije jasno koliki će biti porezi i doprinosi na najveće zarade? Radulović je rekao da se zalaže za uvođenje progresivnog oporezivanja – ne bih voleo da ispadne da mi se nameti na rad povećaju sa sadašnjih 65% na 70% neto zarade nakon uvođenja progresivnog oporezivanja 🙂 Program pokreta DJB je malo nedorečen u tom smislu.
Kolega Vlado, kada budeš zarađivao desetine miliona evra, onda će ti porez na dobit možda biti 70%. U tom slučaju verujem da ti neće biti teško da izdvojiš za porez toliko. Srdačan pozdrav i srećno na poslu!
Vlado, zasto ne otvoris agenciju (pausal), postoji limit do 6 miliona dinara godisnje koji mozes da primis na racun, a troskovi zavise od mesta, ali na primer u Novom Sadu su oko 20-25 000 dinara mesecno. Mislim da je to trenutno najbolja opcija za programere u Srbiji koji zaradjuju godisnje manje od 6 miliona dinara. Inace od tih 25000 sam porez je meni oko 6000 dinara, najvise se placaju doprinosi za PIO (penziono), oko 12000, zdravstvo je oko 6000 kao i porez…
Mene takodje zanima sta znaci konkretno progresivno oporezivanje odnosno koliki porez za koliko priliva novca, i da li se oporezuje cista zarada (za biznis gde ljudi imaju ulaganja da bi stvorili profit, za razliku od programiranja gde treba da se plati internet i kompjuter). Takodje me interesuje koliki bi bili ostali troskovi.
A koliko treba platiti licence za Visual Studio i SQL Server? Koliko treba platiti poslovni prostor, režijske troškove, HR službu, finansijsku službu, prodaju i marketing? 🙂 Deo zaposlenih je već angažovan agencijski (seniori), dok juniori i mediori imaju ugovore.
nisam te onda izgleda najbolje razumeo, ti si govorio o svojoj firmi koja zaposljava vise ljudi, mislim da je pausal najbolja za ljude koji sami izvoze software za neku firmu (ili grupa ljudi od kojih je svako prijavljen posebno kao pausal)
znam da velike firme kod nas placaju velike troskove, ali mozda mozes u okviru tvoje firme ako zelis da predjes u preduzetnike i da te oni tako placaju trebalo bi da ti mnogo vise ostane neto, moj prijatelj je tako uradio pre oko godinu-dve
pozdrav
Samo kod nas se uplaćuju ogromne subvencije za zapošljavanje unapred, pa belosvetski hoštapleri pokupe pare i puste sve niz vodu.
U Slovačkoj sam dobio subvenciju za zapošljavanje.
Nisam dobio ni dinara unapred,već kad sam zaposlio radnike, kvartalno je firmi vraćano deo davanja koji inače svaka firma uplaćuje kao poreze i doprinose.To znači tek kad ljudi sa biroa dobiju plate i uplatim poreze i doprinose. Država u tom slučaju ne angažuje svoja sredstva ,skida radnike sa biroa koji primaju plaću, a ima i sve pod kontrolom jer, tek nakon 3 meseca uplaćuje ugovorenu svotu (PARCIJALNO).
Bio sam svedok tranzicije u Češkoj koja je za 3-5 godina od zaostale države krenula putem prosperiteta.Nama trebaju decenije jer garnitura koja dođe na vlast se nije borila za to da sama sebi ukine privilegije već naprotiv.
Tko god pokuša to da uradi u srbiji (kao na pr. Zoran Đinđić) biti će kao prvo, toliko oklevetan da, nakon toga će mu polje delovanja biti jako suženo.Osim toga biti će onemogućen svim sredstvima, jer kapital je u sprezi sa politikom.
Nedavno je nasa frima dobila novac. Godinama smo se borili na trzistu,a na kraju je investicija dosla iz inostranstva. NIko u Srbiji nije prepoznao .Godinama. Sve vreme smo ulagali novac koji smo zaradjivali sami na drugim stranama. Strani partner je to prepoznao prvog trenutno (sto je i logicno s obzirom na delatnost i potencijal). Sustinski,novac ce u nekom trenutku krenuti da izlazi iz zemlje kada se posao razvije. To nije dobro. Samo da nas drzava nije gnjecila porezima ,doprinosima i nerazumnim obavezama i nametima dok jos nismo poceli da zaradjujemo, buducnost je mogla biti drugacija i bolja za sve. Koje je to slepilo da oporezujes ljude koji tek pocinju i pokusavaju da zarade nesto? Sadizam klasican i seljoberizam vrhunski. Valjda im je bolje da ti ljudi nista ne rade ,cekaju pomoc ili skrenu u kriminal ili kockarnice u potrazi za novcem.
A u kojoj to državi sveta se ne oporezuje firma ili plate koje se isplaćuju ljudima?
Inače, znate li koliki su ukupni doprinosi u Srbiji, a koliki u Češkoj, Slovačkoj i nekim drugim zemljama?
Da Nenade, ali nije to samo tako jednostavno.Procitaj kakvu su monetarnu politiku imale Ceska. Slovacka i Poljska. One nisu fiksirale kurs na evro. Juzna Koreja ima najvise inovacija na svijetu! Zasto? Jer centralna banka kreira Won, kreditima.upravo kroz inovacije. SAD im je zabranila da direktno financiraju izvoz pa su ovi spojili monetarnu politiku sa inovacijama i kopiranjem.
https://www.youtube.com/watch?v=p5Ac7ap_MAY
http://nis.apctt.org/PDF/CSNWorkshop_Report_P2S2_Lee.pdf
Zasto Cesi i Poljaci nece da predju na Evro, jer su uspjeli spojiti privredu i monetarnu politiku koja njima odgovara. DJB se odrice monetarne politike. Ona kopira Estoniju a Estonija je uz rusku granicu. Evro je arsin za visoko produktivne nordijske drzave.
DJB doista ima pravu drzavnu politiku i onda se odrice monetarne politike. Zasto?
Sto se tice skolovanja, u Kanadi postoji za regulirana zanimanja (elektricar, varioc, vodinstalater, masinista, pekar, frizer… ) institucija apprentice/journeyman ili pripravnik/majstor. Pripravnik se zaposli i skupi 1500 sati i onda ide u skolu 2 mjeseca. I tako 4 godine. Ono sto radnik dobiva je prakticno i teorijsko znanje i nakon 4 godine ti imas veoma veoma dobrog radnika. Banke isto tako to prepoznaju jer covjek ima certifikat koji je univerzalan. Poslodavci dobijaju veoma kvalitetnu radnu snagu.
To se zove cjelozivotno skolovanje, u klupi sjede 19godisnjaci i 45godisnjaci.
Tako moze i za IT. Nemora biti jedan IT tehnicar, struka moze da napravi 2 ili 3 razlicita naziva IT tehnicara koji su specijalizirani za nesto. Isto tako dobivanje drugog ili treceg certifikata, radnik moze preskociti i prve 3 godine.
Nepisano pravilo je 50% plate za 1razred, 60% plate za drugi razred… (od plate majstora) i tako do pune za neko geografsko podrucje.
Trziste regulira kolicinu a drzava(struka) kvalitet.
Moj komentar nije direktno vezan za članak, ali će pomoći da se opiše stvarna situaciju u Srbiji. Imam agenciju registrovanu na programersku delatnost i evo, godinu i 3 meseca (i rečima: godinu i tri meseca ili petnaest meseci) poreska uprava ne može da mi izda rešenje o porezu za agenciju jer, kako kažu “nemaju program”. Dakle, moja firma nije držazi platila porez 15 meseci. Toliko o ažurnosti Poreske uprave kao i države koja se kiti ubiranjem poreza u prošloj godini.