Злоупотреба деце у тв програмима

Повезаност између политичког развоја и моралног квалитета становништва није нова. Одавно су изречена уверења да је за успешну државу насушно потребно и јавно јачање достојанства људи.

Светозар Милетић је наглашавао да је “нужна култура срца и ума, чувства и карактера, која се не добија толико у школским скамијама и у књигама, него у великој школи живота, у јавности, у друштвима и скупштинама, живим учешћем у јавном животу”.

За државу је корисно да њени грађани имају виши ниво културе. Слободан Јовановић је заступао аргумент о држави која треба да има дозвољено право да учини све како би се заштитио или повећао културни ниво.

Данас је јавност претрпана болесним медијским садржајима који спадају у патологију духа. Упозоравајући је утицај тренутног ТВ програма који ужасно квари и затупљује памет, чинећи омладину и народ све слабијим, ситнијим, нервознијим и развратнијим. Духовна и морална криза у Србији је зјапећа.

ТВ је претрпан ријалити програмима некада чак истовремено на четири канала са националном фреквенцијом и забрињавајућим емисијама “Неки нови клинци” на Првој и “Пинкове звездице” на Пинку, у којима најчешће деца од 6 до 10 година, неадекватно обучена и нашминкана, опонашају естрадне звезде.

Да буде јасно, детињство се овим емисијама одузима од деце и продаје као “занимљив садржај”. Врхунац је представљала емисија “Ами Г Схоw” на каналу Пинк од 19.02. у којој је помоћница водитеља у једном тренутку пред гостима – учесницима “Пинкових звездица” изрекламирала препарат за мушку потенцију. Једно од присутне деце је имало само шест година.

Масовним увлачењем деце у Пинкове и Грандове ТВ програме ударено је секиром по самом корену националног здравља и будућности. Отишло се предалеко у интензивном унакажавању друштва. Над децом која су принуђена да опонашају одрасле естрадне певачице и певаче као да се надвија будућа духовна тромост и дегенерација читаве омладине у Србији. Иначе, за пројекцију прогресивног друштвеног развоја питање од суштинског значаја су управо младе генерације.

Зато јаке и озбиљне државе у циљу заштите достојанства и менталног интегритета младих развијају регулисање медијских односа и филтрирање садржаја. У Србији та улога припада Регулатору електронских медија (РЕМ, некадашња РРА) који је по Закону о електронским медијима дужан да спречи споран утицај телевизијског програма на децу и слање лоших порука преко медија.

Пре свега, ово регулаторно тело би најпре требало да ограничи емитовање мизерних ријалити програма “Фарма” и “Парови” током дана и преиспита емитовање емисија “Пинкове звездице” и “Неки нови клинци” због комерцијалне (зло)употребе деце. Заштита нормалног развоја и брига о младом поколењу је брига за будућност једног народа.

ДОСТА ЈЕ БИЛО друштва коме деца нису циљ већ средство приземне и изопачене забаве. Шта више, ријалити програми бескрупулозно настављају да промовишу свакодневно у поподневним часовима дегутантне и вулгарне сцене секса и међуљудских сукоба које деца имају прилику да посматрају. Регулаторно тело је дужно да омогући спровођење Закона о електронским медијима, где се у члану 56 прописује да “аудио визуелне комерцијалне комуникације не смеју нарушавати људско достојанство”.

Закон јасно истиче да су сви емитери у области својих програма дужни да приликом емитовања програма поштују стандарде у односу на садржај програма. У члану 47 Закона стоји да емитери између осталог морају да “доприносе подизању општег културног и образовног нивоа грађана”, док члан 50 јасно имплицира да програми “који могу да шкоде физичком, менталном или моралном развоју малолетника морају бити јасно означени и не објављују се у време кад се основано може очекивати да их малолетници прате имајуц́и у виду уобичајени распоред њихових активности, осим изузетно као заштиц́ена услуга са условним приступом на начин предвиђен овим законом”.

РЕМ не извршава своју улогу јер не остварује заштиту малолетника и поштовање достојанства личности у програмима који не смеју да буду доступни путем телевизије ако могу да нашкоде физичком, менталном или моралном развоју малолетника. Дакле, институције у Србији, задужене за спречавање штетних медијских садржаја слабе су и неодговорне, јер свако може да их заобиђе, ако је близак власти. РЕМ који чине партијски послушници не кажњава и не регулише медије који су најдиректније у служби промоције премијера.

“Доста је било” се залаже за Србију у којој ће се увећавати културни ниво, што је једино могуће стварањем уређеног система којим ће управљати независне и ефикасне институције и регулаторна тела, чији су чланови изабрани по професионалним критеријумима, а не по критеријумима политичке подобности.

Никола Лакић,
члан покрета “Доста је било-Саша Радуловић” Нови Сад