Zloupotreba dece u tv programima

Povezanost između političkog razvoja i moralnog kvaliteta stanovništva nije nova. Odavno su izrečena uverenja da je za uspešnu državu nasušno potrebno i javno jačanje dostojanstva ljudi.

Svetozar Miletić je naglašavao da je “nužna kultura srca i uma, čuvstva i karaktera, koja se ne dobija toliko u školskim skamijama i u knjigama, nego u velikoj školi života, u javnosti, u društvima i skupštinama, živim učešćem u javnom životu”.

Za državu je korisno da njeni građani imaju viši nivo kulture. Slobodan Jovanović je zastupao argument o državi koja treba da ima dozvoljeno pravo da učini sve kako bi se zaštitio ili povećao kulturni nivo.

Danas je javnost pretrpana bolesnim medijskim sadržajima koji spadaju u patologiju duha. Upozoravajući je uticaj trenutnog TV programa koji užasno kvari i zatupljuje pamet, čineći omladinu i narod sve slabijim, sitnijim, nervoznijim i razvratnijim. Duhovna i moralna kriza u Srbiji je zjapeća.

TV je pretrpan rijaliti programima nekada čak istovremeno na četiri kanala sa nacionalnom frekvencijom i zabrinjavajućim emisijama “Neki novi klinci” na Prvoj i “Pinkove zvezdice” na Pinku, u kojima najčešće deca od 6 do 10 godina, neadekvatno obučena i našminkana, oponašaju estradne zvezde.

Da bude jasno, detinjstvo se ovim emisijama oduzima od dece i prodaje kao “zanimljiv sadržaj”. Vrhunac je predstavljala emisija “Ami G Show” na kanalu Pink od 19.02. u kojoj je pomoćnica voditelja u jednom trenutku pred gostima – učesnicima “Pinkovih zvezdica” izreklamirala preparat za mušku potenciju. Jedno od prisutne dece je imalo samo šest godina.

Masovnim uvlačenjem dece u Pinkove i Grandove TV programe udareno je sekirom po samom korenu nacionalnog zdravlja i budućnosti. Otišlo se predaleko u intenzivnom unakažavanju društva. Nad decom koja su prinuđena da oponašaju odrasle estradne pevačice i pevače kao da se nadvija buduća duhovna tromost i degeneracija čitave omladine u Srbiji. Inače, za projekciju progresivnog društvenog razvoja pitanje od suštinskog značaja su upravo mlade generacije.

Zato jake i ozbiljne države u cilju zaštite dostojanstva i mentalnog integriteta mladih razvijaju regulisanje medijskih odnosa i filtriranje sadržaja. U Srbiji ta uloga pripada Regulatoru elektronskih medija (REM, nekadašnja RRA) koji je po Zakonu o elektronskim medijima dužan da spreči sporan uticaj televizijskog programa na decu i slanje loših poruka preko medija.

Pre svega, ovo regulatorno telo bi najpre trebalo da ograniči emitovanje mizernih rijaliti programa “Farma” i “Parovi” tokom dana i preispita emitovanje emisija “Pinkove zvezdice” i “Neki novi klinci” zbog komercijalne (zlo)upotrebe dece. Zaštita normalnog razvoja i briga o mladom pokolenju je briga za budućnost jednog naroda.

DOSTA JE BILO društva kome deca nisu cilj već sredstvo prizemne i izopačene zabave. Šta više, rijaliti programi beskrupulozno nastavljaju da promovišu svakodnevno u popodnevnim časovima degutantne i vulgarne scene seksa i međuljudskih sukoba koje deca imaju priliku da posmatraju. Regulatorno telo je dužno da omogući sprovođenje Zakona o elektronskim medijima, gde se u članu 56 propisuje da “audio vizuelne komercijalne komunikacije ne smeju narušavati ljudsko dostojanstvo”.

Zakon jasno ističe da su svi emiteri u oblasti svojih programa dužni da prilikom emitovanja programa poštuju standarde u odnosu na sadržaj programa. U članu 47 Zakona stoji da emiteri između ostalog moraju da “doprinose podizanju opšteg kulturnog i obrazovnog nivoa građana”, dok član 50 jasno implicira da programi “koji mogu da škode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika moraju biti jasno označeni i ne objavljuju se u vreme kad se osnovano može očekivati da ih maloletnici prate imajući u vidu uobičajeni raspored njihovih aktivnosti, osim izuzetno kao zaštićena usluga sa uslovnim pristupom na način predviđen ovim zakonom”.

REM ne izvršava svoju ulogu jer ne ostvaruje zaštitu maloletnika i poštovanje dostojanstva ličnosti u programima koji ne smeju da budu dostupni putem televizije ako mogu da naškode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika. Dakle, institucije u Srbiji, zadužene za sprečavanje štetnih medijskih sadržaja slabe su i neodgovorne, jer svako može da ih zaobiđe, ako je blizak vlasti. REM koji čine partijski poslušnici ne kažnjava i ne reguliše medije koji su najdirektnije u službi promocije premijera.

“Dosta je bilo” se zalaže za Srbiju u kojoj će se uvećavati kulturni nivo, što je jedino moguće stvaranjem uređenog sistema kojim će upravljati nezavisne i efikasne institucije i regulatorna tela, čiji su članovi izabrani po profesionalnim kriterijumima, a ne po kriterijumima političke podobnosti.

Nikola Lakić,
član pokreta “Dosta je bilo-Saša Radulović” Novi Sad