Борба за равноправност жена уместо честитке за 8. март

Чини се да женска права и питања у вези с положајем жена у Србији постану водеће теме у јавности тек неколико пута годишње –  на данашњи дан, као и приликом учесталих језивих породичних трагедија које су, нажалост, све чешће и које говоре о поразу  и посрнућу овдашњег друштва.

Иако је родна равноправност загарантована Уставом Републике Србије, чињеница јесте да у Србији влада огромна дискриминација жена која се често објашњава историјским наслеђем и патријархалним друштвом.

У нашој земљи, неравноправност постане најочигледнија у случају самохраних мајки, жена у сеоским срединама, као и у случају жена са инвалидитетом.

Иако је Србија потписница Конвенције Уједињених нација о укидању сваког облика дискриминације жена, тужна реалност је да су просечне зараде жена ниже од зарада њихових мушких колега, да се приликом запошљавања недопустиво задире у приватност жена и њихову интиму, те им се постављају питања у вези с планирањем породице и породичне ситуације.

Када се осврнемо на политичка права жена у Србији, наилазимо на податак да су жене у Воjводини први пут на изборе изашле пре скоро једног века, односно 1918. године, али им је то право недуго затим одузето, да би било враћено тек након завршетка Другог светског рата првенствено због учешћа у рату и огромним жртвама које су поднеле.

Данас је Србија на петом месту у Европи према броју жена народних посланица у Скупштини, али је чињеница да је улога жена у политичком животу у потпуности маргинализована.

Нису биле ретке ситуације у Скупштини када су посланици, међу којима су и неки бивши и садашњи министри, исмевали излагања посланица уз примитивну и приземну аргументацију да им је место у кухињи уз шпорет и зимницу. Оваква недопустива омаловажавања жена у највишој државној установи сведоче о реалном односу према њима, њиховом положају и утицају у друштву, као и о немогућности да се њихов политички глас уважи и поштује, само погодују одржавању мизогиније у друштву.

Када политички представници имају такав став и немају осећај срамоте да га јавно искажу, то шаље недвосмислену поруку свим осталим становницима Србије да је понижавање, ућуткивање и ниподиштавање жена пожељан, ”шмекерски” и исправан облик понашања.

Незапамћена апатија у друштву узроковала је потпуним губитком наде и вере да се реалност и будућност може променити. Оваква атмосфера узрокује да се жене у огромној мери повлаче у приватност, неверујући да се њихов глас, мишљење, знање и искуство могу уважити, чути и утицати на успостаљање реда и система.

Покрет ”Доста је било” бескомпромисно се залаже за активно учествовање жена у политичком животу, као и неупитно поштовање свих права загарантованих Уставом и законима. Како бисмо се одмакли од декларативног поштовања које се у свакодневној реалности губи, подржавамо и залажемо се за интензивније учествовање жена у политичком животу и поштовање њихових инцијатива у локалним, градским и регионалним срединама.

Једино уз њихово свакодневно активно учешће, пристутност у медијима коју добијају и њихове колеге мушкарци, уважавање њиховог образовања, постигнућа, моралних и људских особина, можемо правити систем у коме влада позитивна селекција заснована не на основу пола, већ квалитета, и друштва у коме је здраво и пријатно живети. Без женског гласа, такво друштво не може да постоји.

Срећан нам свима 8. март, Дан жена

Др Ана Стевановић,

чланица покрета ”Доста је било”, Нови Београд