Više godina ministarka Udovički priprema plan uvođenja reda u javni sektor, a bez rezultata. Pre svega ne ume da objasni ključne stvari i kriterijume za određivanje plata. Jedino što nam je za sada ponuđeno je apsurd koga nema nigde u svetu, da oni koji su obrazovaniji, imaju više škole, znanja, stručnosti, rada na sticanju titula neće imati veće, nego manje plate, od onih koji imaju niže kvalifikacije.
Oni sa manje škole imaće veće plate, jer ministarka predlaže da medicinske sestre u hitnoj pomoći i pojedine jedinice policije imaju veće plate nego lekari. Koeficijenti, koji su dobra mera napredovanja, ukidaju se, a ono što se nudi kao procena boljeg rada, pa i veće plate je nemerljivo.
Prvo je bio iznet plan o platnim razredima pa se od njega odustalo, jer nije rešio pitanje plata. Time su odbačeni koeficijenti koji su do sada određivali status od koga zavisi plata. Onda se govorilo o posebnim mestima izloženim povećanom riziku na osnovu voluntarizma i populizma. Rizici po zdravlje i život pojedinih profesija kao što su lekari, novinari i drugi, koje dokazano češće obolevaju od kardiovaskularnih i malignih bolesti i ranije umiru ne dočekavši penziju, takođe postoje, a nisu priznati.
Što se tiče opasnijih poslova, oni su uvek uzimani u obzir i nema potrebe to menjati.
Jedini pozitivni princip koji je ministarka uvela je da isti posao u različitim javnim ustanovama mora biti isto plaćen.
Najmanje što može da uradi nova vlada je da ispočetka razmotri sve ove nedoslednosti, uzme u obzir sve primedbe i još jednom uputi predlog zakona o platama, pre nego što se zakon usvoji na Vladi i uputi u Skupštinu.
Pokret dosta je bilo zalaže se da se za ceo javni sektor uradi sistematizacija radnih mesta, sa jasnim kriterijumima zapošljavanja i merenja radnog učinka i da se na osnovu toga odrede jasni kriterijumi određivanja plata. To je jedini put da se oslobodimo partijskih viškova i stranačkog zapošljavanja i da rad počnemo da nagrađujemo na način kako se to radi u uređenim zemljama Evrope ka kojima težimo.
Prof dr sci. Med. Nada Kostić,predsednica Udruženja za demokratiju Davidović Grol i članica pokreta Dosta je bilo – Saša Radulović, Beograd
(NE?)PRINCIPIJELNA (NE?)PRINCIPIJELNOST PIČS-A!
PIČS (Prvi izobarni čovek Srbije) je svojevremeno bio najmlađi ministar (sa oko 20 godina starosti) to mu je prvi staž u vlasti i uopšte, a od 2014. godine najmlađi premijer u novijoj istoriji Srbije (sa 44 godina starosti). Osnovna njegova fraza je da uči od svakoga (izvan zemlje), a savetuju ga osvedočeni “srbomrsci” i “srboljupci” Alfred Gusenbauer, Toni Bler, Dominik Stros-Kan, Franko Fratini i drugih veličanstveno izabranih. On (ne)principijelno uvodi “izobarno” tlačenje, sam sebi govornik i sagovornik, a gledaocima i slušaocima podiže “izobarno” pritisak (koga kako zakači, pritisak mu ostaje stalan kao termodinamička veličina). Uvek je namrgođen, osim kada mu se mnogo lepo njemu (ponekada i Srbiji) desi. Njegova autoritativna vladavina ima, za sada, samo tri faze.
*Prva od 2012. godine, kada je bio drugi prvi čovek u vladi. Tada je spašavana Srbija od bankrota, kojeg su, navodno ostavili predhodnici, gde je aktivno učestvovao njegov šef u to vreme (prvi drugi čovek u ondašnjoj vladi), ali su sada nekako čudno zaboravili obojica.
*Drugi period od 2014. godine izbegnuto je bankrotiranje Srbije, ali zato su uspešno bankrotirali penzioneri. Dobar deo njih je morao, bez presuda, da plaća alimentaciju nepunoletnoj vladi. Vlada se odavna već dodvorila javnosti, obećavajući joj brda i doline. S druge strane, otela plate i penzije, oborila realan standard građana na najnižem nivou u Evropi. Prosek plata je najniži u Evropi, po bedi je sedma država u svetu. Ukupna zaduženost privrede i građana na kraju februara bila je 2.151 milijarda dinara, a javni dug je prešao 80% BDP. Po čak četiri od 10 ekonomska parametra, Srbija je gora od Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Albanije, BiH, Crne Gore i Makedonije i „lider“ je samo po najnižoj stopi rasta bruto domaćeg proizvoda, najvišoj inflaciji, najsporijem realnom rastu plata i kupovne moći. Premijerov „tigar na Balkanu“ je na izdisaju, a narod je prihvatio dodvoravanje, jer trpi. PIČS kao student generacije, pravnik po vokaciji, bez čuvenih plagijata i protekcija, okružio se doktorima sa doktoratima plagijatima. Šta će, kada su vredni, mladi lepi, možda pametni i snalažljivi. Razrešio je ministra odbrane zbog seksističke izjave klečenja novinarke, a oko njegovog šefa ne kleče već puze saradnici i poltroni. Sledeći pukao je direktor EPS-a zbog kupovine za firmu dva auta marke Audi. Odvezli ga u nepoznatom pravcu. Tu je PIČS u pravu, njegovi se voze u novim visoko modernim autima, a on, kao neki jadnik leti sa “skršenim Falkon” avionom stariji od njega.
*Treća faza biće nakon izbora zakazanih 24. aprila 2016. Šta će se desiti? Pretpostavka je: ništa značajnije, nastaviće se reforma već reformisanih reformi sa istovetnom filozofijom življenja, večina sa životarenjem, pa dokle izdrži. Dođe li do povećanja otimanja penzija, broj penzionera (najdisciplinovanijih glasača) neumitno će se smanjiti, smanjiće se deo dugovanja i ojačaće fiskalna konsolidacija ekonomije u državi. Svi su političari, bar za javnosti, pobožni, a dali se boje za svoja nedela prema svojim glasačima? Preko noći se ofarbaju, kao kameleon ili prelete kao golub pismonoša, pa Blagi Bog ne uspeva da ih prepozna.Njegov privredni privezak čelnik RTB Bor, sa pet doktorata samo u glavi – kako sam kaže, doveo je firmu na ivicu ambisa sa dugovanjima od 1,2 milijarde evra, loše i nerentabilne proizvodnje bakra, srebra i zlata. “Izgradio” je pet rudnika, topionicu bakra i sve to uspešno pustio sa svojim nadređenim uspešno u pogon, tako im rekao. Realnost je da proizvodnje nema, neefikasnost svake vrste beleži kontinualni pad, okupirani su mediji sa hvalospevima i svetskim rekordima, kojima se svet zgražava. Čelnik RTB Bor sada je u zagrljaju PIČS-a, pre toga je bio u Dinkića jatu, zatim u Tadiću jatu papagaja, da bi 2012. preleteo u Acetovom jatu belorepana. Tu je još. Koliko dugo? To i on ne zna!
Na kraju dođe do izražaja principijelna (ne)principijelnost. Ne dam, neću, e ne može i tačka!
U potpisu: penzioner praznog novčanika, praznog stomaka i pun gneva i još “priča na svu glasurinu”
Iz prve ruke znam da je Kori Udovički uhlebila svoj celokupni Think Tank, koji je vodila za vreme dok nije bila zaposlena za državu. Svi ljudi koji su radili u tom Think Tanku su sada zaposleni u njenom Ministarstvu. 15%? Biće da je više…