Покретање Србије, покретање Крушевца

Циљ није место, него нови поглед на свет. Покретање увек произлази из унутрашњости, колико год тежили спољашњим променама, напретку и бољем животу. Док околности времена неизбежно воде променама, промене је потребно усмерити ка остваривању интереса људи. Сама промена по себи никад није довољна. Свет не треба само мењати, већ га треба мењати тако да он омогућава добар живот. А за такву промену потребна је и адекватна интерпретација света.

На политичком небу Србије више нема радикалних идеја које захтевају мењање света, великих идеја које захтевају стварање новог поретка. У политици данас, у доба економске кризе која је постала нормално стање, доминантан је говор о бољем животу, оптимистичан говор о будућности и роковима за остварење циљева којима друштво треба да тежи. Што је говор о бољем животу и напретку доминатнији, чињенице указују да је живот лошији и декадентнији. Сетимо се само нонсенса који је премијер, А. В., изрекао после смањења плата и пензија, говорећи да живот у Србији никада није био бољи. Што политичари више теже променама, то се свет мање мења. На пример, премијер је оштро критиковао привредни модел који се заснива на субвенционисању, са изреченом жељом да га мења, да би тај исти модел оберучке прихватио пошто је освојио апсолутну власт. Што политичари желе да више ураде, то слабије резултате постижу. Јер ниједан државник не може бити свемоћан па да истовремено управља земљом, преговара са другим државницима и обавља послове одржавања хигијене тоалета јавних установа. Изгледа да је за данашњу српску политику пут напред и пут назад један исти, а да за говор политичара важи дијалектичка “логика” према којој квантитет прелази у квалитет.

Насупрот доминатном говору о бољем животу и напретку, покрет “ДОСТА ЈЕ БИЛО,” на челу са својим лидером, Сашом Радуловићем, пружа пример не само новог начина и културе политичког говора, већ и новог начина размишљања у српској политици. Покрет не обећава “куле и градове” и не одређује рокове за остваривање бољег живота. Наравно, то не чини ни премијер, барем не у сваком свом појављивању, већ само када треба да оправда неку своју политичку одлуку и убеди јавност у неопходност такве одлуке. Тада премијер говори о величанственом пројекту “Београда на води” и двогодишњим, четворогодишњим, осмогодишњим… плановима за остварење бољег живота.

Покрет држи до става да је излишно и омаловажавајуће убеђивати јавност о неким циљевима на крају штапа. Он предлаже системске промене које ће омогућити решавање конкретних проблема у друштву. Те проблеме стручно идентификује, анализира, да би консеквентно пружио прикладно системско решење.

Ради језгровитијег приказа промена које покрет предлаже, узмимо само за пример проблеме у јавним предузећима. Покрет препознаје следеће проблеме: губици који се покривају субвенцијијама из буџета, нестручан менаџмет, вишак запослених који углавном чине неквалификовани партијски кадрови на измишљеним радним местима, нетранспарентност пословања. Покрет износи предлог решења које подразумева следеће мере: постепено укидање субвенција, законско отпуштање нестручног кадра, увођење транспарентности. Наравно, он пружа образложење зашто су наведене мере неопходне: губици су последица нестручног управљања и високих плата партијских кадрова, што се прикрива нетранспарентним пословањем, а покрива субвенцијама на рачун грађана Србије. Увођење реда у јавна предузећа по препоруци покрета треба да значајно растерети буџет и отвори могућност за остваривање доброг живота грађана Србије. То је један од услова за одржив развој и постизање оптималне користи свих грађана, а не само партијских послушника и оних који су због интереса блиски партијској власти.

У било ком граду, рецимо у Крушевцу, ситуација је copy-paste као на нивоу државе, само са својим специфичним провинцијалним карактеристикама. Конкретно, неки од проблема управљања Крушевцом јесу партократска, готово “феудална” подела јавних предузећа у граду, нерационално и нетранспарентно трошење средстава из градског буџета, корупција. Покрет “ДОСТА ЈЕ БИЛО” у Крушевцу залаже се за транспарентно и стручно управљање, као и за раздвајање деловања политичких партија од послова јавних предузећа и установа и од приватних привредних активности. За политику нема места у болницама, школама, васпитним установама, култури, полицији, суду, градској топлани, водоводу, комуналном. Политичке партије не треба да заступају интересе појединих предузећа. До сада нам је политика која се у све меша донела само буба швабе и закорелу прљавштину у здравственим установама, неписмене ученике после завршене основне школе, концерте скупих естрадних звезда за сиротињску публику, нерешена убиства, хаварије на водоводној, електричној и грејној мрежи за време празника, злоупотребе монополског положаја одређених фирми. Покрет се свим снагама залаже за увођење реда, поштовање и примену закона и промовисање правих културних вредности, па тиме и за стварање услова који ће покренути самостално тржишно функционисање локалних јавних и приватних предузећа.

Уопштено говорећи, решења која покрет “ДОСТА ЈЕ БИЛО” предлаже нису пука политичка обећања, већ неопходна терапија за оздрављење привреде и друштва. Пре примене терапије покрет поступа као савесни лекар: прецизно износи дијагнозу и одређује прикладни, у свету проверени третман. Осим тога, покрет је спреман да са пуном пажњом и свешћу приступи лечењу болесника. Чињеница је да су привреда и друштво болесни и да досадашња политика није донела никакав бољитак. Здрава, самостална тржишна привреда, заједно са зрелим и освешћеним друштвом, сама по себи ће створити нова радна места, сигурност у животу људи, па тиме и добар живот.

Овај текст, првенац крушевачког огранка покрета “ДОСТА ЈЕ БИЛО,” који представља својеврсну локално-политичку објаву, завршићемо покретачким девизама: никако “напредњачки,” само ОПТИМАЛНО, ОДРЖИВО РЕАЛИСТИЧКИ, не “бољи,” већ ДОБАР ЖИВОТ. Јер, како лепа француска изрека каже: ле миеуx ест л’еннеми ду биен (боље је непријатељ добром).