Како се приближава пролеће и топлије време, све чешће се чују забринути коментари друштава за заштиту животне средине и појединих председника општина, о великом, нерешеном, еколошком проблему адекватног збрињавања животињског отпада. Указује се, на све чешћу, појаву лешева угинулих животиња поред фарми, покрај путева, у плитко ископаним и необезбеђеним јамама, у водотоковима!
Како се овај, здравствено и еколошки, врло озбиљан проблем појавио у Србији?
Дуго времена је у нашој земљи функционисало више импровизованих кафилерија, које су збрињавале лешева угинулих животиња. Сем тога, позитивним домаћим прописима било је дозвољено, нешкодљиво и под надзором инспекције, закопавање у за то намењене јаме – сточна гробља.
Свака наша, досадашња, власт утркује се у „политичком маркетингу“ и тежи да се хвали са што више „хармонизованих“ домаћих прописа са ЕУ. Тако је и у овој области напрасно учињено, не водећи рачуна о стварним техничко-технолошким могућностима наших дотадашњих оператера.
Нова, знатно строжија, „хармонизована“ регулатива у овој области, као и „великодушне“ субвенције државе и други постигнути договори са властима, скривени од јавности, довели су до изградње „кафилерије“ у Инђији, „Енерго зелена“ белгијске компаније „Електровиндс“.
После почетних хвалоспева и републичке и покрајинске власти о успешности довођења страног инвеститора, и краћег рада, почеле су међусобне оптужбе због све слабијег пословања новог оператера. Убрзо је дошло и до затварања погона а уследило је и саопштење да је покренута арбитража против Републике Србије пред Међународним центром за инвестиционе спорове у Вашингтону (ICSD), како би заштитили своје улагање од 21,5 милиона евра! По неким подацима, у Србији се годишње генерише око 250.000 тона анималног отпада, а до сада се прописно збрињавало свега око 70.000 тона ( капацитет „Енерго зелене“ је око 150.000 тона, а ту су још и наше две преостале „неусловне“ кафилерије у Сомбору и Ћуприји). Обзиром да овај, еколошки и здравствено-безбедносни, проблем прети да ескалира у катастрофу ширих размера, Министарство пољопривреде, као и у случају “афлатоксина у млеку“, прибегава „мудром“ решењу и поново враћа у правни промет нашу стару легислативу о збрињавању анималног отпада (индивидуално спаљивање и закопавање животињских лешева у јаме и др. али сада без озбиљније подршке и надзора инспекције)!
И опет нико из власти не одговара за ово поигравање са здрављем људи и загађивањем животне средине.
Шта се крије иза изјава представника стране компаније да због системских пропуста Републике Србије да спроведе сопствене прописе у области прераде животињског отпада, угрожена је животна средина и јавно здравље грађана, а њихова инвестиција је доведена у питање јер компанија послује са значајним губицима!? Шта су тајно, мимо јавности, договарали Влада и овај инвеститор?
Докле се стигло са арбитражом у Вашингтону (поступак је покренут још 24.10.2014.године)? Шта је са новцем из Фонда за развој?
Докле ће да се крију, од пореских обвезника ове земље, сви подаци о силним, надокнадама, пеналима, казнама и другим врстама давања из државног буџета, а све због немара, нестручности или корупције чланова Владе?
Сетимо се само обештећења из буџета за претученог грађана САД, па Веље и путарске аустријске фирме “Алпина”, па чувеног “сателита” и Динкићевог министра Давинића, па надокнаде отпуштеним судијама, силна обештећења по пресудама из Стразбура и још много знаних и не знаних плаћања из буџета, а који ми сви пунимо путем пореза.
Покрет “Доста је било – Саша Радуловић” залаже се за потпуну транспарентност свих јавних финансија, од месне заједице до буџета државе! Све мора бити доступно заинтересованој јавности. Не може нико да крије шта се дешава и како се троши наш заједнички новац. Не може нико да својата оно што је власништво свих грађана Србије. Не смеју се тајно вршити јавни послови. Доста је било тајних договора и уговора прављених на штету свих нас пореских обвезника.
Подржимо на изборима Сашу Радуловића, јер он је гаранција да се више неће крити где одлази наш новац, он је гаранција да ћемо знати шта ради власт у наше име. Ово је година прекретнице, ово је последњи воз да нешто истински и променимо.
мр Арсен Курјачки
координатор покрета
“Доста је било – Саша Радуловић”
за Јужнобачки округ
Уместо коментара:
ГРАД БЕОГРАД
Господин Синиша Мали
Ул. Драгослава Јовановића бр 9
11000 Б е о г р а д
Предмет: све похвале
Поштовани,
На овај начин желимо вам да као грађанини Београда искажемо све похвале за рад Комуналне инспекције на општини Вождовац, где живимо са намером да посебно похвалите господина Александра Огаревића, комуналног инспектора, у општини Вождовац.
Овај млади и виспрени службеник, је данас 10. марта 2016. око 11,45 сати, на један бескомпромисан и веома ефикасан начин решио проблем неких „станара из улаза 25“ улице Владимира Томановића на тај начин што је кратко и јасно објаснио двема старијим женама, од којих једна има 88 година, како се кућица, коју су добровољним прилозима подигли станари околних улаза, љубитељи животиња, за три градска-напуштена пса, који се за разлику од многих људи понашају много цивилизованије, налази на недозвољеном месту. У неким земљама, овако, кратко, јасно и ефикасно понашање државног чиновника Огаревића, пре било би можда окарактерисано као демонстрација насиља и бахаћења, него ли цивилизацијског понашања, како се очекује. Но, то је ипак ствар нечије личне културе или некултуре, у данашњим околностима ништа чудно.
Зашто све похвале, овом младом и способном државном чиновнику?
Поступајући, како рече, по пријави „неких станара из улаза 25“ (ма да такав улаз не постоји у окружењу), овај млади човек је кренуо у своје радне победе, излажући се разним опасностима, од којих су неке могле бити опасне и по живот, а све у циљу да нам Град буде комунално уреднији. Сву своју професионалност у понашању, недвосмислено је ставио до знања двема старицама, којима су ови пси можда једина животна радост, да ако му се буде хтело, спорну кућицу може и да уништи, а животиње пошаље у кафилерију? Што би партизани некада рекли „по кратком поступку“, некога скратити за живот, па макар он био и пасји. Прописи су прописи, рече овај човек и крену у егзекуцију, а нас то подсети на истоветну изјаву познатог глумца Павла Вујисића у филму „Ко то тамо пева“, јер су догађаји а и временске околности на све то, веома слични.
Тај млади и храбри човек, није обраћао пажњу на иструлеле подземне контејнере, у које је могао упасти и животно страдати, око којих се налазила гомила ђубрета, које понекад данима нико није сматрао за потребноим да покупи, јер његов поглед је био усмерен, на објекат, постављен пре више година, који се налазио у жбињу, готово тешко приметљив, офарбан зеленом бојом, како би се уклапао у амбијент, да никога не угрожава, у коме су се „градски-наши“ пси склањали од непогода и то неколико година уназад.
До доласка на „спорни објект“ овај млади и способни државни чиновник, могао је ударити главом и у металну гаражу (која ту годинама стоји на тротоару) и никоме не смета, јер се у њој вероватно ништа не налази или је ту плаћен рекет, па то нико не сме да дира. Е да су ту можда боравили пси, можда би и ту био ефикасан. Али на срећу свих нас и ту је препреку овај млади државни чиновник успешно савладао, готово је не приметивши, како сам рече, на путу остварења својих радних задатака.
Није ту крај приче и похвала за овог храброг човека. У циљу испуњавања свог радног задатка, био је изложен и могућности да му и здравље буде угрожено, јер паркинг простор са ближом и даљом околином, где се налази ова проклета кућица за псе, је веома често прекривен презервативима, који након употребе бивају бачени по паркингу и тротоарима. Могло се догодити да у жустром и ефикасном надирању, ка решавању циља свог радног задатка, угази на неки пунији или празнији презерватив, те да га садржај попрска и доведе у стање да буде можда заражен. Овај паркинг који се налази у близини „плавог моста“, често је место где се обавља размена добара између даваоца и пружаоца сексуалних услуга, који наравно не региструје ни једна фискална каса, али ни то није важно и не представља никакав комунални неред, никоме од државних органа то не смета, због чега би требало да реагуле комунална инспекција, која тако брижно брине о прохтевима појединих грађана???
Приликом уклањања „спорне кућице“, по речима инспектора, појавили су се пацови??? Колико се разумемо у односе животиња, пси и пацови нису у неком суживоту те се пацови обично склањају од кучића. Таква могућност, да из псеће куће искочи пацов, обично се догађа, тачније речено, привиђа неком ко „попије неку више“ и у томе претера.
Свакако, погађате, да је највећи проблем над проблемима, ова лепо направљена кућица за животиње. Њено данашње „успешно уклањање“, представља прави подвиг овог младог и способног инспектора, те с тога заслужује све честитке, а мислим и признања. Не треба сметнути с ума и „едукативни утицај“ државног чиновника Огаревића, који је недвосмислено објаснио двема старицама, какав ће убудуће бити комунални ред?
Лично ћемо се обратити образложеним предлогом и Председнику Републике, као и актуелном премијеру за подршку, да овог младог и способног државног чиновника одликује, неким орденом за заслуге рецимо у борби против животиња, са посебним освртом на псе луталице. На основу овако показаних резултата у раду господин Александар Огаревић то свакако заслужује, а можда би неко унапређење у служби било сатисфакција за даље успехе у „будућем раду“. Имају Београд и београђани, много напуштених животиња, које треба потаманити, а несавесне грађане едуковати у европском и културолошки исправном понашању по узору на овог храброг и способног младог државног чиновника, што подразумева, ако смо добро схватили, да се према животињама треба односити што више садистички.
Онако узгред, ова кућица НИКОМЕ НИЈЕ СМЕТАЛА НЕКОЛИКО ГОДИНА, до данас. Али шта ћемо ред је ред, прописи су прописи (Павле Вујисић) и важно је да се са увођењем реда почне, па је то још један од разлога за одликовање и признање за државног чиновника у овом пионирском подухвату, за који верујемо да је јединствен у свету, а можда и код нас.
Данас пљушти киша. Три кучета су мокра до голе коже и у чуду гледају шта се то данас догодило? Ако мислите да не разумеју грдно се варате, јер оне нису људи који неке ствари тешко схватају. Како су они миљеници осталих околних станара, за разлику од ових човекомрзаца пре свега и мрзитеља животиња, кучићи су прилазили, тужно нас гледали и пружали шапе у намери да се са нама поздраве, као што су то много пута до сада чинили гледајући у људе као своје пријатеље. Али нису сви пријатељи животиња има и оних других, који најчешће не воле ни сами себе.
Када све то узмемо у обзир, шта да на крају кажемо СВАКА ЧАСТ ОВОМ ДРЖАВНОМ ЧИНОВНИКУ ОГАРЕВИЋУ, КАД ИМА СРЦА И ДУШЕ, да може овако да реагује. Верујемо да му се са душом неће десити нешто у духу са његовим презименом, молићемо за спас његове душе. После потапања ваљевске Грачанице, више нас ништа не може изненадити, јер када се могао манастир потопити, шта су кућићи у том поређењу?
Господине градоначелниче,
Обраћамо се са молбом, да нас подржите у предлогу који ћемо поднети Председнику Републике, како би за овај стратешки подвиг, господин Огаревић, био адекватно одликован. Не треба заборавити, да су ови млади безкомпримисни борци, без имало емоција, будућност Србије и носиоци комуналног и културолошког препорода Београда и Србије, те одликовање са напредовањем у служби било би снажан подстицај на још већу безобзирност и безскрупулозност у будућем понашању, непослушних грађана, који имају срца и душе да помогну својим искреним, правим и јединим пријатељима-животињама. Такође би желели да замолимо да својим утицајем у односу на актуелног премијера, коме ћемо се такође обратити, замолите да подржи код Председника овакав предлог.
Искрено верујем да ћете разумети намеру овог писма, те очекујемо да ћете својим ауторитетом допринети да се стање поправи враћањем у пређашње стање.
Срдачан поздрав, или како Ви волите да кажете ВЕЕЕЕЛИКИ ПОЗДРАВ
Они други станари улаза 25, који нису мрзитељи животиња
Тачније људи који воле животиње а и људе
достављено:
– наслову,
– Председнику Републике
– Председнику Владе