Koliko vredi vaš glas na izborima?

Smatram da je osnovna obaveza svakog odraslog građanina sa pravom glasa da se dobro obavesti o ponudi na glasačkom listiću. Bez obzira na prethodno iskustvo, pripadnost stranci ili pokretu, kad tog dana uđete u odeljak za glasanje u svojoj mesnoj zajednici sami ste sa sobom i svojom savešću. I svešću. Šta onda? Onda uradite ono što vam ta vaša savest i svest nalažu, zaokružite opciju koja je imanentna vašem političkom biću.

Naše političko biće je formirano našim stavovima, vaspitanjem, obrazovanjem, načinom razmišljanja i potpuno je legitimno kakvo god da je. Ipak veliki deo političkog bića formiraju i informacije koje dolaze do nas. Neki kažu “follow the money” i oni su u pravu. Imajući u vidu da je korupcija rak rana našeg raspalog političkog sistema, jedini način da shvatite ko zaista deli vaše vrednosti i principe je da prvo imate informaciju o tome da li je onaj kome hoćete da date glas – lopov ili ne? Skloni smo da ljudima mnogo toga opraštamo zbog populizma i mediokriteta koji zrači iz svih medija. Rezultat toga je predsednik sa “lapljenom” diplomom koji je na sebi svojstven način najavio ubistvo premijera. Međutim, on je samo posledica našeg nedostatka informacija i pristajanja da nam populizam određuje sud.

Jer, da smo pre glasanja imali validne informacije o ponudi, ne bismo tako lako opraštali korupciju ni ostalima koji su se samo deklarativno zalagali za određene vrednosne sisteme i smatrali da im borba “za više ciljeve” dozvoljava da kradu i kraduckaju. Kad vidi da mu je jednom prošlo, lopov tera dalje. Na taj način se vremenom krnje i urušavaju institucije sistema, a narod glasa u korist svoje štete i postaje saučesnik u propadanju države i sistema.

Naša mlada petooktobarska demokratija je zahtevala mnogo rigidniju kontrolu političke scene. “Mi smo krivi što smo ih pustili” – ova rečenica dobro objašnjava situaciju u kojoj se nalazimo. Sada su pred nama još jedni, vanredni izbori oko kojih se vodi velika polemika da li treba uopšte da budu održani, potom da li ih treba bojkotovati… Opet dolazimo do ključnog pitanja? Da li imamo informacije o političkoj ponudi ili ćemo opet kao ovce u maglu?

Moj stav je da ideološke odrednice, promenjene i izmešane poslednjih godina, dolaze iza odgovora na ona narodska pitanja – da vidim ja, zemljače, jesi li ti lopov koji priča ono što ja želim da čujem, a ispod žita” kraduckaš” ili “lapaš” lopatama ili si zaista pošten i vredan čovek? Kako to da znamo?

Postoji izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije. U izveštajima tog tela piše ko je kakav. Postoji i izveštaj Državnog revizora, na kraju postoji i institucija Insajdera.

Ukrstite informacije pa vidite koja se imena pominju, da li se nalaze na listama u ponudi, čije su firme, ko su akteri, koje stranke…

Imate vremena, obavestite se dodajte vrednost svom glasu na osnovu validnih informacija. Način na koji su politički akteri skloni da svoju politiku “isprazne” od ideje i programa (u čemu je SNS svetski šampion) svedoči u prilog tezi da osnovni kriterijum pri odlasku na glasanje treba da bude informacija o tome da li politička ponuda dolazi iz centra korupcije, a zatim da li je uvijena u oblandu Evrope, fašizma, nacionalizma, komunizma i tome slično. Ovo je postmoderna, ljudi vole da nose tuđe maske, maske koje im ne pripadaju. Tuđe maske lične koristi.

Informišite se, nemojte da vam bude teško. To je jedini način da vaš glas na izborima ima vrednost.

Prof. Ivan Kljajić,

član pokreta Dosta je bilo, Vračar